ONI SU NAM KROJILI KAPU, 3.DEO: Eskobar, čovek koji je inspirisao Srbe da mu daju čitulju

ONI SU NAM KROJILI KAPU, 3.DEO: Eskobar, čovek koji je inspirisao Srbe da mu daju čitulju


Bio je čovek iz naroda, a mesečno je trošio dve hiljade dolara za gumice kojima je vezao svežnjeve novčanica. Bio je nacionalni heroj, a pacovi su mu godišnje pojeli pola milijarde dolare. Bio je Robin Hud a protivnicima je jezik izbacivao kroz rasporeni grkljan. 

Pablo Emilio Eskobar Gavirija rođen je 1. decembra 1949. godine u Rionegru. Otac Abel bio je lokalni farmer, a majka Hemilda učiteljica. Kad je u gerilskom obračunu u brdima kolumbijske pokrajine Antiohije njegova kuća postala zgarište, prešao je kod bake u Medeljin.

U tom gradu i prvom sudaru sa nemaštinom njegovi dečački snovi bili su više u brojkama nego u slikama. Jutro je dočekivao sa obećanjem: “Do 22 godine postaću milioner!”

Nasmejan u policiji, a kako drugačije

Nasmejan u policiji, a kako drugačije

 Kradljivac nadgrobnih spomenika

I kakva simbolika: Krenuo je od groblja. Prvi novac zarađivao je tako što je krao nadgrobne spomenike i prodavao ih u Panami. Brzo je obogatio portfolio: ulični preporodavac cigareta i kućne hemije, distributer (lažnih) lutrijskih lozova, pa kradljivac automobila i kidnaper. Od prve otimice zaradio je 100.000 dolara.

Apetiti su rasli.  U svet kokaina ušao je kao kurir preko Perua. Prenosio je pastu koke za laboratorije u Medeljinu, ali je ubrzo sa jednim rođakom pokrenuo sopostvenu proizvodnju. Tada se za kilogram kokaina dobijalo 35.000 dolara. Nije gledao ulicu, pogled je usmerio ka Floridi. Brzo je izvukao koordinate zla. Za početak transport u starim automobilskim gumama.

Pao je u ruke policije na granici sa Ekvadorom sa 18 kilograma kokaina, nedugo nakon otvaranje linije Medeljin-Majami. Nije uspeo da podmiti sudiju, ali je uspeo da podmiti dva granična policajca koja su ga uhvatila, pa promenila iskaze, te je pušten. Posle te ture nikad više nije seo za volan kamiona.

Pacovi pojeli novac

Pogled u nebo. Avioni su brži i efikasniji. Desant na SAD! Biznis je eksplodirao. Početkom osamdesetih godina prošlog veka na američko tržište plasirao bi i između 70 i 80 tona kokaina mesečno. Kad se mreža razgranala prebacivano je čak 20 tona dnevno. Četiri od pet uživalaca kokaina u SAD bili su Eskobarove mušterije! Otvoreno je i novo tržište – brodom do Španije, a odatle širenje po zapadnoj Evropi. Na vrhuncu svojih aktivnosti Eskobarov kartel je dnevno zarađivao neverovatnih 60 miliona dolara.

 „Pablo je zarađivao toliko da je svake godine otpisivao deset odsto novca kojega su pojeli pacovi u skladištu ili bi bili oštećeni vodom ili izgubljeni. U nekim godinama to je iznosilo oko 500 miliona dolara“.

Novac sakrivan  po raznim „sefovima“, od luksuznih vila, bazena, hangara, automobilskih guma, do baraka, trošnih kuća u zabačenim selima. Potraga za njim i dalje traje i to po tragu belog praha. Tako je  Kristijan de Berdoar, vlasnik lanca brze hrane “Čiken kičen”, odlučio da sruši Eskobarovu vilu u Majamiju, koju je platio deset miliona dolara. Okupio je tim ljudi koji će sa metalnim detektorima i sonarima ispitati sve od temelja do zidova

“To bi mogao da bude novac, zlato, nakit, li mogle bi da budu i kosti- moglo bi da bude svašta”, rekao je on.

U floti El Pabla bilo je 15 aviona, šest helikoptera i dve podmornice. Avion u kome je napravio prvi prelet parkirao je ispred Hacijende Naples, kao simbol dosezanja visine o kojoj je kao dečak u trošnoj kućici svoje bake maštao. Da bi malo zamrsio trag novca sa prijateljem je kupio vilu i razvukao pistu na Bahamima.

 Pranje novca preko taksi firme sa tri automobila

Jednom je Pablo Eskobar svoj posao opisao vrlo jednostavno:

-Potplatiš nekog tu, potplatiš nekog tamo i nađeš nekog bankara koji će taj novac da opere.

Prihodi sa tržišta narkotika bili su ogromni, prevazilazili su zaradu od kolumbijske kafe i činili  30 odsto izvoza. Novac je ulagan u sve svašta, ali indikativno je da su kao po nekom dekretu sredinom osamdesetih narko-bosovi pokupovali velika prostranstva kolumbijske zemlje.

To im je omogućilo ulazak u finansijsko-politički establišment, pranje para, ali promenu slike o njima i njihovima poslovima o čemu je javnost šapatom govorila. Deo novca Eskobar je ubacio u legalne tokove preko svoje taksi firme u kojoj je imao – tri automobila(!?)

Zaštitnik sirotinje, skoro kao Pančo Vilja

Zaštitnik sirotinje, skoro kao Pančo Vilja

Nesuđeni ministar pravde

Eskobar je stvorio oko sebe auru dobročinitelja, kao u onim dečijim romantičnim pričama o „los banditosima“ koji su pljačkali bogate i pomagali siromašne. Podigao je za sirotinju na hiljade kuća od crvene cigle, zidao škole i bolnice, pokrenuo program nabavke hrane, obezbedio besplatnu zdravstvenu zaštitu, davao stipendije, sagradio više od 70 fudbalskih igrališta i bazena, zoološke vrtove, parkove, javne toalete, na ulici davao novac na ruke. Masa ga je obožavala, uzdizala do sveca, nosila postere sa njegovim likom kao ikone.

Želeo se popeti na društvenoj lestvici pa je iz sveta kriminala ušao u politiku (Zvuči poznato?). Pod tim svodom nastojao je da nađe zaštitu i onemogući izglasavanje nekih odluka koje bi bile protiv njega. Njegov imidž Robin Huda osvojio je slojeve ljudi sa dna društvene lestvice. Bio je kandidat Liberalne stranke. Ušao je parlament 1982. sa željom da jednog dana postane ministar pravde. Te godine je prisustvovao inauguraciji španskog premijera Felipea Gonzalesa kao zvanični predstavnik Kolumbije!

Siromašnom narodu Eskobar je ponudio i drugu vrstu opijuma – fudbal. Atletiko Nasional iz Medeljina 1989. godine osvojio je Kopa Libertadores, južnoamerički pandan evropskoj Ligi šampiona.

Srebro ili olovo?

„Srebro ili olovo“, bio je princip pomoću koga je El Pablo ostvarivao planove. To u mafijaškom rečniku znači: “Uzmi mito ili ćeš biti ubijen”. Krug ljudi kojima je bila upućena ponuda bio je jako širok – od ministara, sudija, policajaca, do novinara.

Naročito je bila u upotrebi kad se pročulo da bi mogao biti donesen zakon o ekstradiciji, nakon odluke SAD da zatraže njegovo izručenje. Tada je pokazao svu svoju bestijalnost. Više od 3.500 ljudi, među kojima 700 policijaca, na desetine sudija i šest predsedničkih kandidata, ubijeno je po nalogu Pabla Eskobara. Zgrada Vrhovnog suda je raznesena bombom da bi se uništili dokazi o njegovim poslovima.

Ministar pravosusuđa Rodrigo Bonilja ubijen je na autoputu kod Bogote krajem aprila 1984, njegov automobil sustigla su dvojica naoružanih motociklista i otvorila vatru. Bio je to uvod u seriju krvavih  događaja. Auto-bombe su aktivirane ispred sudova, redakcija dnevnih novina, po šoping molovima, pored amfitatra za borbu sa bikovima. Jedna bomba eksplodirala je u avionu u kome je trebalo da bude Eskobarov politički protivnik, a bili su zapravo Amerikanci.

Sam sebi izgradio zatvor

Nakon ubistva presedničkog kandidata Luisa Karlosa Galana – El Pablo je prvi put osetio da državu ne može beskrajno da vrti oko malog prsta korupcionaškim smicalicama. Razlog su bili sve učestaliji pozivi iz Vašingtona.

Sklopljena je nagodba – Eskobar ide u zatvor koji će sam izgraditi, sa fudbalskim igralištem, džakuzije, zoovrtom sa nilskim konjima i uz uslov da nijedan policajac ne bude u prečniku od tri kilometra. Taj najluksuzniji zatvor na svetu, za koga je on birao „zatvorenike“, nazvao je „Katedrala“ i iz njega je vodio sve poslove. Ali, ne za dugo. Preko dolarima podmazanih kanala saznaje da mu se čekira let u SAD. Beži iz „Katedrale“ i šalje ponudu vladi Kolumbije na mito od deset milijardi dolara da donese zakon protiv njegovog izručenja. Odgovor je bio negativan!

0013857582

Zapalio dva miliona dolara da ugreje ćerku

Eskobar postaje najbogatiji odmetnik na svetu sa zaradom od 30 milijardi dolara i čovek iz vrha Forbsovih lista najmoćnijih s kraja osamdesetih.  Priča se da je u šumi jednom naložio dva miliona dolara kako bi ugrejao kćerku. Pokušao je da se krije od potere u siromašnoj četvrti Medeljina, među ljudima koji su ga gledali kao njihovog spasioca iz životne bede i koji su mu bili živi štit.

Ipak, jedan njegov telefonski poziv “iz šteka” presreli su ljudi iz Kolumbijske nacionalne policije, koji su bili instruisani od američkog “Delta Forsa”. Došlo je do žestokog obračuna.

Čitulja za Eskobara

Tamo gde je i počeo, u sirotinjskoj četvrti Medeljina,  2. decembra 1993, ubijen je Pablo Eskobar. Njegov sprovod okupio je više od 20.000 ljudi, mahom gradske sirotinje Medeljina.

Nekoliko dana kasnije u beogradskoj „Politici“ pojavila se čitulja koju sa uplatila dvojica beogradskih mladića.Kažu, uradili su to iz zezanja. Dve decenije od smrti Pabla Eskobara neki u Srbiji imaju puno pravo da ga sete i uplate čitulju. Ne iz zezanja, nego s pijetetom i dužnim poštovanjem, jer su, sledeći njegovu filozofiju, stekli sve što danas imaju!

KOLUMBIJSKA KRAGNA

Taj čovek iz naroda razvijao je nove i uvek brutalnije metode eliminacije konkurenata i svih onih koji su pokušali da ometu besprekorno funkcionisanje njegove “države u državi”. U istoriju mafijaške beskrupuloznosti uveo je novo pojam – „kolumbijska kragna“. Reč je o tehnici ubijanja koja podrazumeva da se žrtva zakolje a onda joj se kroz otvor na grkljanu izvadi jezik.

Eskobar film

“SINS OF MY FATHER”

Supruga Pabla Eskobara Marija Viktorija, koju je oženio kad je imala 15 godina, te sin Huan Pablo i kćerka Manuela, po Pablovoj smrti, u strahu od odmazde, pobegli su u Buenos Ajres. Argentinski reditelj Nikolas Entels tamo je, uz njihovo učešće, snimio dokumentarac „Sins od My Father“ u kojem prati odrastanje dece i njihovo traženje oprosta od sinova Rodriga Bonilje, ministra pravosuđa, ubijenog 1984, kao i od sinova predsedničkog kandidata Luisa Karlosa Glana.

U jednom drugom, holivudskom filmu, pod imenom “ESCOBAR: Paradise Lost”, Pabla je glumio čuveni Benicio del Toro, koji je zbog uloge morao da nabaci kilograme i pusti brkove.

 

 } else {

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar