POD IKS-NOŽ, BATO

POD IKS-NOŽ, BATO


Srbija je dobila aparat koji strogo kontrolisanim zračenjem može da seče teško pristupačne tumore i one u pokretnim delovima tela (pluća, jetra…). Pitanje je – ima li Srbija dovoljno stručnjaka koji znaju da ga koriste

Ostaće zabeleženo da je Rozalija Štajnfeld iz Subotice prvi pacijent koji je u Srbiji tretiran iks-nožem. Rozalija ima meningeom, benigni tumor moždanice, omotača koji se nalazi između mozga i lobanje.

Jedan od onih koji će pod iks-nož u narednom periodu je i Mario, momak od tridesetak godina čiji je slučaj nešto komplikovaniji. Na njegovom mozgu registrovano je više od 100 metastaza!

Iks-nož, koji od poslednjeg dana oktobra ove godine radi u Kliničkom centru Srbije u Beogradu, za njega predstavlja šansu za budućnost. Glavna prednost ovog aparata koji služi za lečenje kancera jeste to što lekarima omogućava da pristupe i tumorima kojima bi inače vrlo teško, ili nikako, mogli da priđu pomoću gama-noža ili klasičnim hirurškim putem.

iks nož foto Nemanja JovanovićPacijenti kojima je bio potreban tretman iks-nožem ranije su išli po klinikama u Turskoj i Italiji, a za to je trebalo izdvojiti od 7.000 do 20.000 evra

Druga prednost ovog aparata, a odnosi se samo na ovaj u Srbiji, jeste to što pacijenti neće morati da plaćaju tretman, a kako je rekao direktor KCS Milika Ašanin, nema ni liste čekanja.

Pacijenti kojima je do sada bila potrebna ova vrsta terapije pomoć su morali da traže u klinikama van granica Srbije. Lekari su ih odavde slali ili na jednu kliniku u Turskoj ili su pomoć sami tražili u Milanu. Tretman u Turskoj, međutim, koštao je oko 7.000 evra, a u Milanu čak 20.000 evra.

Ova napredna metoda zračenja bi, donekle, trebalo da popravi položaj Srbije u poređenju sa razvijenim zapadnim zemljama kada je reč o tretmanima raka. Jer, kao i većina zemalja regiona, zajedno sa zemljama trećeg sveta, Srbija je u ovom segmentu smeštena u donjoj trećini lestvice.

Nove generacije mašina za radioterapiju, poput iks-noža, i njihove tehničke mogućnosti omogućavaju zračenje gotovo svih vrsta maligniteta bez obzira na lokalizaciju.

Precizno zračenje

Iks-nož omogućava precizno zračenje tumora u tkivima koja se pokreću pri disanju, kao što su tumori u plućima ili jetri. Tomoterapija, potom, prati svakodnevno rezultate zračenja i kako se tumor smanjuje, tako se smanjuje i zračno polje sa ciljem da se smanji oštećenje okolnih zdravih tkiva.

U Srbiji je do sada funkcionisao samo gama-nož, ali je problem u tome što on može da se koristi samo za lečenje tumora na mozgu. Pitanje je, takođe, i koliki je bio stepen iskorišćenosti gama-noža.

Kako će stvari da funkcionišu sa iks-nožem? Najavljuje se da će u naredna dva meseca oko 30 pacijenata biti tretirano njima. Tim tempom, za godinu dana bi iks-nožem bilo tretirano oko 180 ljudi.

U KCS se, ipak, nadaju da bi u jednom trenutku mogli da tretiraju pet osoba dnevno. Na godišnjem nivou to bi, dakle, značilo najviše oko 1.300 tretiranih pacijenata. Impozantna brojka reklo bi se, ali je percepcija potpuno drugačija kada se stavi u kontekst činjenice da se u Srbiji registruje skoro 40.000 novoobolelih onkoloških pacijenata svake godine.

iks nož foto Nemanja JovanovićMi nemamo dovoljno kadrova ni za klasičnu radioterapiju, a sada ćemo uzeti njih kako bismo ih specijalizovali za novu tehnologiju. A onda na klasičnoj radioterapiji ostaje manje stručnjaka, upozorava Slobodan Čikarić

Uprkos tome, u Centru za iks-nož Kliničkog centra Srbije sa puno entuzijazma rade na tome da ovaj aparat iskoriste najbolje što mogu. Prema rečima dr Biljane Šehe, načelnice Centra, u njemu trenutno radi tim od 30 ljudi. Čine ga četiri lekara, fizičari, radiolozi, tehničari… Mnogi od njih obučavani su u Engleskoj i Švajcarskoj.

U planu je, kako kaže dr Šeha, zapošljavanje i novih stručnjaka, ali ne pre Nove godine.

Tim, kako kaže, dobro radi. Prvu intervenciju pratila je i ekipa lekara iz mađarskog grada Kapošvara, koji su se vrlo pohvalno izrazili o beogradskim lekarima.

– Pogledali su, na primer, plan zračenja koji smo napravili za pacijentkinju, uporedili ga sa onim koji su oni napravili, i zaključili da je naš bolji – ponosno ističe dr Šeha.

Bez novih stručnjaka, međutim, neće biti moguće u potpunosti iskoristiti sve mogućnosti ovog aparata. Jer, u svetskim klinikama koje koriste ovakav, ali i savremenije noževe, dnevno mogu da tretiraju i do 30 pacijenata.

Vrhunska tehnologija

Da je reč o vrhunskoj tehnologiji u radioterapiji slaže se i profesor Medicinskog fakulteta u penziji i onkolog Slobodan Čikarić. On za “Ekspres” objašnjava da prvi koristi gama-zrake, dok “cyber knife” koristi iks-zrake.

– Dok se gama-nož koristi samo za lečenje tumora na mozgu, generator iks-zraka vrlo precizno može da leči tumore svih lokalizacija u organizmu. Posebno je pogodan za one kojima u operaciji teško možemo da priđemo i kod kojih klasična radioterapija ne dolazi u obzir. Njome bi, naime, u zračni volumen automatski bila uključena velika količinu zdravog tkiva koja su osetljiva na zračenje. To je razlog zbog kojeg kod takvih tumora nije pogodan klasičan tretman zračenja. Iks-nož se zove nož zato što može kao hirurškim nožem da se iseče tumor, tačnije da ga ozrači, a da se poštedi okolno zdravo tkivo. Samo postoji velika opasnost da zračni snop ne obuhvati parče tumorskog tkiva. Zato tu treba primeniti posebno tehniku koju znaju visoko stručni kadrovi, koji su osposobljeni da rade aparaturom, koji znaju šta je njen zadatak i način upotrebe – objašnjava Čikarić.

Da su kadrovi, a naročito medicinski problem u Srbiji nije nikakva novost. Dolazak nove tehnologije, međutim, taj problem samo još više potencira i diže ga na neki viši nivo.

– Problem je što mi nemamo dovoljno kadrova ni za klasičnu radioterapiju. Mi ćemo sada uzeti kadrove sa klasične radioterapije koji će biti edukovani i specijalizovani za ovu novu tehnologiju. Ali onda na klasičnoj radioterapiji opet ostaje manji broj stručnjaka. A ta oblast pokriva otprilike 50 odsto lečenja od 38.000 novootkrivenih tumora godišnje, koliko ih je bilo 2016. godine. Dakle, oko 19.000 pacijenata treba lečiti, tačnije zračiti, klasičnom terapijom. A mi godišnje zračimo oko devet ili deset hiljada, što je gotovo polovina od potrebnog broja. A sada će kadrovi biti dodatno preraspoređeni, tako da će obučene stručnjake gurati na ovu najmoderniju radioterapiju, a koja zahvata znatno manji broj tumora – kaže Čikarić.

Softver

Problem je, dakle, prema njegovim rečima, to što se paralelno sa planiranjem kupovine ovako savremene mašine nije planirala i obuka odgovarajućih kadrova.

– A inače, mašine su savršene. O tome sam pisao još pre desetak godina. Usavršavanje specijalista radioterapeuta, koji su školovani kod nas, radi se u centrima po svetu gde se takvi aparati već koriste. U Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji… Tamo idu naši stručnjaci na usavršavanje. Oni, inače, kada završe školovanje ovde znaju sve što se tiče teorije, ali tamo idu da uče praksu – kaže Čikarić.

Da je nedostatak kadrova najveći problem slaže se i jedan iskusni onkolog, koji je odavno napustio državnu službu. Zbog toga, kako kaže, ne bi voleo da pod imenom komentariše kupovinu iks-noža, koji je plaćen oko 800 miliona dinara (oko sedam miliona evra), kako ne bi bio pogrešno shvaćen.

– Za efikasno korišćenje ovog aparata, uz doktora koji određuje dijagnozu i kaže šta bi trebalo da se zrači, kako i da li je to uopšte izvodljivo, ključni su fizičari. Oni su ti koji prave plan zračenja, proračunavaju doze i dužinu zračenja, uzimajući u obzir više faktora, od telesne mase pacijenta do veličine tumora. A upravo tih fizičara imamo još manje nego lekara – kaže sagovornik “Ekspresa”.

Druga bitna stvar je, kako kaže, softver koji se koristi, i dodaje da nije siguran da je reč o najnovijoj verziji softvera.
O tome da li je u pitanju najmoderniji softver, ne možemo da sudimo, ali je ekipi “Ekspresa” koja je posetila Centar za iks-nož u Kliničkom centru Srbije zapalo za oko da su računari koji se koriste u Centru opremljeni operativnim sistemom Windows 7, koji je svoju premijeru doživeo pre deset godina. Od tada su se na tržištu pojavile još tri nove verzije ovog operativnog sistema, a sedmica je ostala dominantna samo u nekim državama Azije i Afrike.

No, ako je po onoj Njegoševoj da „boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka”, ne treba sumnjati u to da bi dobar stručnjak čak i uz nešto stariju tehnologiju uspeo da izvuče maksimum iz aparature. Ali, kao što smo već rekli, Srbiji nedostaju i ti stručnjaci.

Manje zračenja

Iks-nož je izuzetno precizan aparat. Uz preciznost od nekoliko delova milimetra, iks-nož se koristi za tretiranje tumora koje je suviše rizično ili nemoguće odstraniti standardnim hirurškim intervencijama.

Od gama-noža razlikuje se po tome što se ne daje ista doza zračenja jednokratno, već se radi frakcionisano. Ono što se ranije radilo mesec dana, sada se završava za, na primer, pet dana.

Sve vreme terapije pacijent je svestan i komunicira sa lekarima koji proces posmatraju preko kamere koja je instalirana u prostoriji gde se nalazi i iks-nož.

Ukoliko tokom terapije pacijent oseti neku nelagodu, može doktoru da signalizira da prekine tretman, objašnjava dr Biljana Šeha, koja je prethodne tri godine radila na gama-nožu, a pre toga 15 godina na onkologiji.

Samo zračenje može da traje od par minuta do najviše pola sata. Tokom zračenja pacijent leži, imobilisan, kako bi bila zračena tačno označena zona gde se nalazi tumor. Zone zračenja označavaju se na plastičnoj maski koja se posebno pravi za svakog pacijenta. Pomoću skenera na njoj se označe mesta gde se nalaze tumori i koja treba da budu zračena. Ona je neophodna i zbog toga da, ukoliko je potrebno nekoliko frakcija zračenja, svaki put bude zračena ista zona.

– Zračenjem se, zapravo, uništavaju krvni sudovi kojima se ćelije tumora snabdevaju krvlju, da tako kažemo, preko kojih dobijaju „hranu”. Kada uništimo te krvne sudove, ćelije tumora odumiru – plastično objašnjava dr Šeha ovu svojevrsnu virtuelnu hirurgiju.

O tome kolika je doza zračenja u pitanju, dr Šeha navodi da bi, ukoliko bi čovek bio ozračen dozom od pet greja, on umro.

– Doze zračenja koje isporučuje iks-nož idu i do 25 greja, po jednoj frakciji, ali je to strogo kontrolisano i usmereno samo na ćelije tumora – kaže dr Šeha.

Nema čarobnog štapića

Ni ovde, međutim, nije reč o nekom čarobnom štapiću koji rešava sve probleme. Ne može, naime, svaki tumor ni da se zrači. To zavisi od njegove veličine i zapremine.

– Na pankreasu, na primer, može da se zrači tumor veličine do 7,5 centimetara, u glavi do četiri centimetra. Ako je veći od toga, onda je to posao za hirurga – kaže dr Šeha i dodaje: „Surovo zvuči, ali kada vam dovedu ženu sa prekinutom kičmenom moždinom, sa metastazama na bubrezima, jetri i ko zna gde sve, ona zaista nema nikakve koristi od iks-noža. A postavlja se i pitanje etičnosti produžavanja nečije agonije.”

Još jedna važna stvar je da nož, čak i onda kada ne bude sekao tumore, neće stajati neiskorišćen, jer on istovremeno može da se koristi i kao skener.

Doktori su ranije pacijentima davali i do 30 terapija zračenja. Sada, pomoću iks-noža, pacijenti će dobiti najveću dozu zračenja za najviše pet terapija.

Zraci ovog aparata prate tumor u realnom vremenu. To znači da, ukoliko je tumor na delu tela koji nije miran, već se pomera prilikom udisaja i izdisaja (pluća na primer), laserski zraci će pratiti isključivo tumor, odnosno neće oštetiti zdravo tkivo, što do sada nije bilo izvodljivo. Za to je zaslužna najnovija 4D tehnika zračenja.

Na iks-nožu će se lečiti pacijenti koji ne podležu operacionom tretmanu. Njima se radioterapijom prvo smanjuje tumor do mera da može da se uradi ili hirurška intervencija ili da se nastavi sa hemoterapijom. Na iks-nožu mogu biti zračena i deca.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar