POLEMIKA OKO TOGA KAKO SE PIŠE DRŽAVLJANSTVO SRBIJE: Zašto je reč "srpsko" postala sporna?!

Iako doneta pre nekoliko meseci, odluka da se u pasošima u rubrici državljanstvo "srpsko" zameni sa "Republike Srbije" predmet je polemike. Odbor za standardizaciju srpskog jezika smatra da odluka ne daje mogućnost izbora i da je vrlo loša sa jezičkog i nacionalnog stanovišta. Zaštitnik građana odgovara da je u skladu sa Zakonom o državljanstvu, piše RTS.

Građani Republike Srbije imaju državljanstvo Republike Srbije. To što piše u prvom članu zakona i bukvalno od 1. oktobra mora da piše u pasošu. Izmena je nastala na zahtev Stranke za Sandžak.

"Stavljanje prideva 'srpsko' znači da se stavlja nacionalna odrednica, nacionalno obeležje, što nije u skladu ni sa Ustavom ni sa Zakonom. Svi manjinski narodi, odnosno, nesrpski narodi podvode se pod odrednicu 'srpsko'", navodi Fevzija Murić iz Stranke za Sandžak.

U konkretnom slučaju, pridev nema nacionalnu vrednost, samim tim nikoga ne treba da vređa – u nedavnom saopštenju upozorili su iz institucije čiji je zadatak negovanje srpskog jezika. Pozivajući se na rečnik objašnjavaju zašto uz državljanstvo treba da ide prisvojni pridev, a ne prisvojni genitiv.

"U svim rečnicima srpskog jezika, pridev srpski ima dva potpuno ravnopravna značenja – jedno koje se osnosi na Srbe i koji pripada Srbima i drugo – koji se odnosi na Srbiju. I ako se u pasošu govori o državljanstvu, jasno je da se onda govori o onome ko živi u Srbiji", navodi dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Državnim organima zameraju to što prethodno nisu konsultovali filološke institucije. Mišljenje su poslali predsedniku, premijerki, ministrima spoljnih i unutrašnjih poslova i zaštitniku građana, po čijoj preporuci je i izmenjena stavka.

"Zakon ne treba da tumače lingvisti nego pravnici, dok god u zakonu, u članu 1 i u ostalim članovima koji definiše pojam državljanstva kaže – da građani Republike Srbije imaju državljanstvo Republike Srbije, mi nemamo mogućnost drugačijeg naziva ili tumačenja", navodi zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika ističe da je zakon i ranije bio isti.

"Pa, to je sada bežanje. Otkuda do sada da piše državljanstvo srpsko, isti je taj zakon bio. Valjda i u Francuskoj piše nekakav zakon, ali piše državljanstvo – francusko ili slovenačko, hrvatsko", navodi Tanasić.

Ombudsman ponovo vraća na Zakon. Dok je na snazi, kaže – odluka ostaje.

"Ako postoji inicijativa da se izmeni, pa da se jednog dana kaže – da građani Srbije imaju srpsko državljanstvo, onda se to mora uneti u zakonske promene i onda se, naravno, primenjuje takva odredba", navodi Pašalić.

Inicijative nema, ali u Odboru su kategorični – sistemskim, višegodišnjim brisanjem prideva srpski gde god bi mogao da asocira na pripadnost Srbima vrši se nasilje nad srpskim jezikom.