PRE 46 GODINA BIVŠU JUGOSLAVIJU JE ZAHVATILA STRAVIČNA EPIDEMIJA: Variola Vera je ubila 40 ljudi

Epidemija velikih boginja u Jugoslaviji odnela je 1972. godine 40 života, a obolelo je 184 ljudi. Prvi put se posumnjalo da je reč o ovoj strašnoj zarazi 14. marta 1972. godine kada je otkriven prvi pacijent u selu Damjane kod Đakovice.

Tvrdi se da je početkom 1972. godine, muslimanski hodočasnik iz Prizrena, Ibrahim Hoti po povratku sa hadžiluka, doneo virus u Jugoslaviju. U grupi od 24 hodočasnika, boravio je pet dana u Iraku, gde je  posetio sveta mesta derviša kao što su Karbala, Nadžaf i Bagdad gde je u to vreme bilo slučajeva velikih boginja. Ibrahima je u rodnim Damjanima dočekala rodbina, komšije i prijatelji kako bi mu čestitali hadž. Osećao se slabo i umorno, ali je to pripisao višednevnom putovanju autobusom. Dobio je groznicu i osip, ali se ubrzo oporavio. On je preživeo, a prva žrtva bio je Latif Mumdžić iz sela kraj Tutina.

Ubrzo je epidemija zahvatila Novi Pazar, Čačak, Beograd. Najteže je bilo na Kosovu jer je tamo preminulo devet beba. U Čačku su umrle tri medicinske sestre, od šest medicinskih radnika, koliko ih je obolelo u ovom gradu.

Prva žrtva velikih boginja bio je Latif Mumdžić iz sela kraj Tutina, a negovala ga je medicinska sestra dvadesetrogodišnja Dušica Spasić. Igrom slučaja ona nije bila vakcinisana, jer je u vreme vakcinacije bila na bolovanju ili na odmoru. Mlada medicinska sestra je preminula svega dve nedelje nakon Latifa.

“Čim smo u Institutu “Torlak” ustanovili da je reč o virusu variole vere, moj zadatak je bio da organizujem vakcinaciju medicinskih radnika koji će doći u dodir sa zaraženima. To je bilo 15. marta 1972. godine. Imao sam male količine vakcina, ali sam zahvaljujući poznanstvu izdejstvovao oko 300 doza cepiva od Imunološkog zavoda u Hrvatskoj, koji je u to vreme proizvodio vakcinu protiv velikih boginja”, izjavio je 2017. godine primarijus dr Radmilo Petrović, bivši epidemiolog u Institutu “Torlak”.

Vlasti su hitno proglasile vanredno stanje, uvele karantin u državi i zatražile pomoć Svetske zdravstvene organizacije, epidemiologa Donalda Hendersona i Rajnharda Lindnera iz Austrije. Oni su sprečili epidemiju širih razmera.

Stariji Beograđani još pamte stravične slike ljudi koji su danima bili zatvoreni u karantinu jer nisu mogli da budu vakcinisani, a među njima je bilo najviše trudnica. Bolnice, koje su bile proglašene karantinom, bile su opasane žicom, a prozori zatvoreni rešetkama. Onima, koji su bili u njima, bio je zabranjen svaki kontakt sa drugim ljudima. Odlaskom poslednjeg čoveka iz karantina, 19. maja 1972. godine, epidemija je i zvanično zaustavljena.

Svetska zdravstvena organizacija je dve godine kasnije proglasila uništenje virusa variole i drastično se smanjio broj institucija u svetu koje su u svojim laboratorijama održavale virus te opake bolesti.

U režiji Gorana Markovića, 1982. godine snimljen je film “Variola vera” koji govori o životu ljudi dok je trajala epidemija, kao i sudbinama medicinskih radnika i pacijenata koji su bili u bolnicama i karantinima. Medicinsku sestru Dušicu Spasić u filmu je glumila Vladica Milosavljević, a u glavnim ulogama pojavili su se Rade Šerbedžija, Dušica Žegarac, Bogdan Diklić, Aleksandar Berček. Goran Marković je za film “Variola vera”, nagrađen na Festivalu u Vrnjačkoj Banji za najbolji scenario.