PRED ŠALTEROM ZA UBISTVO: Ko je odgovoran za tragedije u centrima za socijalni rad

U slučajevima ubistava ispred centara za socijalni rad zakazali su svi u lancu. Uz same počinioce, preblaga kaznena politika i neefikasnost zaposlenih u tim ustanovama verovatno su najveći krivci za krvoproliće

Pravo na život je osnovno ljudsko pravo. Sve dok se u praksi ne dokaže suprotno i dok ste, kako se, nažalost, ispostavlja - žena u Srbiji.
Olga Lovrić (39) osamnaesta je, a Maja Đorđević devetnaesta žrtva femicida u Srbiji od početka 2017. godine. Maja i Olga su i žene koje su životom platile grešku sistema. Maju i Olgu su bivši supružnici krvnički ubili usred bela dana usred Centra za socijalni rad usred Beograda! Ubistva Maje i Olge do srži su pred našim očima ogolili sistem i državu. Ubio ih je sistem, mi smo se saglasili sa tim. Pred našim širom zatvorenim očima dijagnostikovali su da kao društvo ne bolujemo samo od kožne bolesti, upale vitalnih organa, kvarnih zuba i tumora, šuge ili boginja - sistem nam je bolestan u samoj koštanoj srži, a svi znamo koliko je ta bolest teška i, nažalost, u većini slučajeva - smrtonosna.
Maja i Olga su mesecima upirale prstom u ono što je trulo u državi Srbiji, ali se na smrad niko nije osvrtao. Institucije su, sve odreda, na svoj način i u svojoj prćiji zakazale. Najpre su se od linča javnosti (jer nema ko o ubistvima nije pričao, ko u Maji i Olgi nije video svoju ćerku, sestru, ženu, majku, prijateljicu...) branili ćutanjem, a onda postepeno prebacivanjem odgovornosti, pominjanjem nepostojećih institucija, skretanjem pažnje na druge teme poput uvođenja obaveznog vojnog roka?! Pošto je prvi ubica svega nekoliko sati nakon krvavog pira izvršio samoubistvo, institucije su se očigledno potajno ponadale da će se prašina ubistva sleći, da će utihnuti krici troje siročića kojima je pred očima otac kamenom ubio majku, da će se sve zaboraviti. Ili samo arhivirati. Tačno nedelju dana kasnije, ponovo u sredu, ponovo usred Beograda, dogodio se još monstruozniji zločin. Marko Nikolić ubio je svoju bivšu ženu i njihovog četvorogodišnjeg sina. Ponovo ispred Centra za socijalni rad. Ponovo usred sistema.
Pa da krenemo od početka.
1. PRAVOSUĐE
Lovrić je supruzi Olgi počeo da preti nasiljem još pre izlaska iz zatvora, gde je služio dvogodišnju kaznu. U martu, skoro četiri meseca pre ubistva, Olga je preko advokata uputila prve prijave i o svemu obavestila Centar za socijalni rad na Novom Beogradu. Istovremeno, Olga je podnela tužbu za razvod braka. Advokati su zahtevali da se, po izlasku s robije, Lovriću izrekne zabrana prilaska Olgi i trojici sinova. To nisu tražili bez pokrića jer je Lovrić skoro dve godine ležao u zatvoru upravo zbog fizičkog maltretiranja najstarijeg sina, koga je pretukao, a potom izbacio iz kuće zbog četvorke iz engleskog. Zbog toga su advokati tražili da se sastanak oca nasilnika s decom ne održava u izolovanom Centru, već među ljudima, na javnom mestu (Centar na Novom Beogradu nalazi se na Tošinom bunaru, u tri barake, dok im je jedini komšiluk lokalna kafana). Međutim, ni Centar ni Treći osnovni sud nisu prihvatili taj predlog. Konačno, advokati su tražili da dečake na viđanje sa ocem ne dovodi majka, već njen brat od tetke. I ovaj je predlog odbijen. Nakon svega, desilo se upravo ono što su advokati i Olga slutili - brutalno ubistvo. Posebnu pažnju privlači informacija da je susret Olge i Milana s decom u Centru tog kobnog 5. jula bio prvi nakon Lovrićevog izlaska iz zatvora. Toliko o „efikasnoj" kaznenoj politici u Srba. Upućeni sagovornici „Ekspresa" tvrde da, iako Krivični zakon propisuje drastične sankcije za nasilje u porodici, sud obično u tim slučajevima propisuje najblaže kazne, pa čak uslovne (pogledajte okvir).
I Marko Nikolić je bio osuđivan, i to ni manje ni više nego zbog nelegalnog posedovanja oružja i razbojništva dok je suđenje za nasilje u porodici tek trebalo da počne. Do sudnice se nije ni stiglo jer je Nikolić dan ranije ubio bivšu suprugu i sina. Uprkos veštačenju psihijatara Klinike za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević", koji su Nikoliću dijagnostikovali čak šest poremećaja ličnosti i odredili da sina može da viđa dva sata nedeljno, i to u kontrolisanim uslovima, sud na osnovu mišljenja Centra za socijalni rad u Rakovici odlučuje da Nikolić sina može da viđa duže, čak šest i po sati nedeljno, i to bez ikakvog nadzora! Ova odluka, mališana je koštala života. Pritom majku, koja je na svoju ruku branila nasilniku da viđa sina, to isto srpsko pravosuđe kaznilo je sa 600.000 dinara, zbog čega je morala da podigne kredit. Zbog smrti ga nije otplatila. Izbodena je nožem 50 puta.
2. POLICIJA
Iako policija formalno ima monopol fizičke sile, ispostavilo se da je pred nasiljem potpuno nemoćna! Tako se u više navrata oglušila o pozive u pomoć žrtava, ali i radnika Centra za socijalni rad u Rakovici, koji su Nikolića nekoliko puta prijavljivali zbog nasilnog ponašanja, uhođenja i polivanja automobila kiselinom. To je rezultovalo ne samo dvostrukim ubistvom već i teškim povredama koje je zadobilo troje radnika Centra za socijalni rad. Šta je još trebalo da se dogodi pa da policija reaguje na poziv 192? Koliko krvi, pretnji i udaraca treba da proteče pa da neko u ovoj državi za ozbiljno uzme u obzir svaki poziv u pomoć uplašene žene? Upućeni kažu da je policija proteklih nekoliko godina najviše evoluirala. Očigledno nedovoljno.
Plavci nisu bili ažurni ni prilikom hapšenja prvog ubice jer je Lovrić s mesta zločina uspeo da „pobegne" - peške! Čovek je jednostavno odšetao...
3. PSIHIJATRI
Konzilijum lekara veštaka postavio je dijagnozu Nikoliću. Šest poremećaja ličnosti. I tu sve staje. Ko dalje prati pacijenta? Da li se iko zapita šta radi pacijent kada napusti psihijatrijsku ustanovu? Da li ih neko proverava? Da li ih neko pita za zdravlje? Da li su ikada učestvovali kao deo tima u okviru Centra za socijalni rad dok se vodi brakorazvodna parnica i odlučuje kome će pripasti deca? Ne. Sve je prepušteno porodici. A šta kada se ta ista porodica raspadne? Time dolazimo do ključne i očigledno najslabije karike - Centar za socijalni rad.

Ne mogu da se složim sa zamerkama da je kaznena politika za nasilnike preblaga jer nije bitno koliko je neko godina proveo u zatvoru ako samo čeka dan kada će presuditi bivšoj ženi. U konkretnim slučajevima deluje da je baš tako bilo, kaže sudija Snežana Bjelogrlić

4. CENTAR ZA SOCIJALNI RAD
Radnici socijale napravili su niz propusta u oba slučaja. Procenili su da očevi, osuđivani nasilnici povratnici, imaju pravo da svake sedmice viđaju decu i bez nadzora. U prvom slučaju, niko od radnika nije reagovao dok je Lovrić bivšoj supruzi kamenom smrskao glavu, i to ispred zgrade ove institucije. U drugom slučaju, oglušili su se o veštačenje psihijatara, što zdravorazumski otvara sumnju na korupciju. Ne treba zaboraviti ni da se sud u donošenju konačnih odluka u 90 odsto slučajeva oslanja baš na mišljenje Centra za socijalni rad.
Da ništa nije crno-belo, pokazuju navodi da su ovi radnici istovremeno bili i krivci i žrtve. Naime, Nikolić ih je godinama zastrašivao, zbog čega su se preplašeni činovnici bukvalno zaključavali u kancelarije dok strah i trepet ne napusti Centar. Možda su baš zbog toga požurili da mu dozvole da sina Mihaila viđa bez kontrole. Kobnog dana odveo ga je na groblje, a potom golim rukama zadavio. Majci ga je predao polumrtvog. Međutim, kao u vrzinom kolu, tužilac je ocenio da na osnovu prijava radnika Centra za socijalni rad Rakovica nema elemenata krivičnog dela, dok je sud odlučio da nema prekršaja. Pritom, u centrima nema nijednog policajca, već u zgradama dežura samo po jedan radnik fizičko-tehničkog obezbeđenja angažovan preko privatne kompanije, takozvani portir.
Krug tragedije ovime je zatvoren. Ali samo teoretski. U sistemu ili van njega, potpuno je svejedno. Svi smo kolateralna šteta.
Šta ćemo, gospodo ministri?
U ova dva konkretna slučaja pokazalo se sve što godinama guramo pod tepih. Pretnje i psovke poput „jebaću ti mater, kurvo", takozvane vaspitne šamarčine, ranjavanje, sevanje sekira, kamenja i žarača, ispaljene metke mediji senzacionalističkim pristupom relativizuju i predstavljaju kao izolovane slučajeve. Na taj način tabloidi i krvožedna javnost, koja se bez ikakvog preispitivanja sablažnjava nad mrtvim telima Olge i Maje, postaju saučesnici zločina jer predstavljaju ubice kao granične slučajeve i greške prirode, a ne kao jedne od nas. Time dimnom zavesom maskiraju odgovornost celog sistema, a najviše onih najodgovornijih. A riba uvek smrdi od glave.
To su, očigledno, osetili ministri (ili njihovi savetnici stručnjaci za rešavanje kriznih situacija u medijima) pa su se po HITNOM postupku HITNO sastali tek posle drugog ubistva da bi odredili neke HITNE mere. Njihov efekat ni posle skoro tri nedelje nismo osetili. Makar je ova sreda prošla bez ubistva, zbog čega su članovi Vlade Srbije sigurno odahnuli...
Tako je ministar policije Nebojša Stefanović poručio da će se u najskorije vreme (ne znamo kada, ali važno da je HITNO) u okolini Centra za socijalni rad povećati broj policijskih patrola i fizičkog obezbeđenja, kao i broj zaposlenih u centrima uopšte.
S druge strane, ministarka pravde Nela Kuburović predlaže da Vlada osnuje Savet za sprečavanje nasilja u porodici, čiji će članovi, pored Stefanovića i nje, biti i ministar za rad i socijalna pitanja Zoran Đorđević, kao i ostali nadležni organi.
- Cilj ovog saveta bi bio da se preduzmu mere za bolju koordinaciju organa da bismo reagovali blagovremeno. U konkretnom primeru nismo mogli da primenimo novi zakon jer je reč o brakorazvodnoj parnici koja traje odranije - navela je Kuburovićeva. Blagovremeno, sedam dana nakon prvog ubistva. Pomenuti savet inače je po novom Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici trebalo da bude osnovan još 1. juna, kada je ovaj akt i počeo da se primenjuje.
Za razliku od „blagovremenog" osnivanja saveta i uvođenja policajaca u svaki špajz svake porodične srpske kuće (zlu ne trebalo), najveći elaborat izneo je novopostavljeni ministar zadužen za sve nas zaposlene i socijalno ugrožene Zoran Đorđević (donedavni ministar odbrane), bez dana radnog iskustva u ovoj oblasti. On je u ponedeljak uveče, čak 12 dana nakon prvog ubistva, ukazao na propuste u radu Centra za socijalni rad na Novom Beogradu, najavivši da će odgovorni biti procesuirani dok se još čeka izveštaj inspekcijskog nadzora za slučaj u Rakovici.
Posebno je zanimljivo da je novopostavljeni ministar socijale tek na tom sastanku upoznao direktore centara za socijalni rad i predstavnike sindikata. Posle dva krvoprolića. Blagovremeno.
Ta komisija je utvrdila propuste u koje spadaju, zamislite, „neblagovremeno postupanje i nepotpuno realizovane procene utvrđivanja svih činjenica od bitnog uticaja na obim i sadržaj obezbeđene zaštite žrtava porodičnog nasilja i zaštite maloletne dece". Propusti su, kako navode, „u znatnoj meri bili uslovljeni objektivnim okolnostima, odnosno izostankom adekvatne komunikacije između institucija različitih sistema koje su nadležne za postupanje kada je u pitanju zaštita žrtava nasilja u porodici". Ukazano je na nedostatke u povezivanju i koordinaciji rada institucija sistema u cilju blagovremenog i celovitog reagovanja na pojavu nasilja u porodici i zlostavljanja dece.

Suštinski problem u kaznenoj politici je to što se i po postojećim zakonima izriču minimalne kazne kada se procesuira nasilje u porodici. Najveći problem je to što se ne procesuiraju mnogi slučajevi „zbog nedostatka dokaza", pri čemu je najveći teret dokazivanja na žrtvi, ocenjuje psiholog Jeca Nedeljkov

Među preduzetim merama su obavezujuće uputstvo direktorima centara da nasilje prijave policiji (?!), kao i da primenjuju Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, što su valjda i do sada radili. Ili ne...
Ono što novajlija ministar Đorđević nije pomenuo jeste sledeće: ko je odgovoran za taj „nedostatak u koordinaciji rada", za truli sistem, za oglušivanje, za nesprovođenje jasno propisanih sankcija? Zašto su „hitne" mere čekale 12 dana i drugo ubistvo? Zbog čega, kao jedan ministar, nije po hitnom postupku pretresao sve centre i preispitao sve slučajeve rizičnih brakorazvodnih parnica? Možda bi Maja danas bila živa.
Zašto, ministre Đorđeviću, niste pomenuli svoju ličnu odgovornost kao prvog čoveka ovog resora? Zašto niste pomenuli koliko su za trulež u sistemu odgovorni Vaši prethodnici Aleksandar Vulin i Rasim Ljajić koji su imali čitavu deceniju da tromi, neefikasni i zastareli sistem reformišu i integrišu u funkcionalnu zajednicu?
Gotovo celu deceniju Rasim LJajić i Aleksandar Vulin sedeli su u tim ministarskim foteljama! I u njihovim mandatima nasilje, brutalna ubistva u porodicama, odvratni krvavi pir je besneo. Šta su uradili da se to spreči, šta su preduzeli da se stane zlu za vrat? NIŠTA! Da li su se u javnosti oglasili bar povodom brutalnih ubistava dveju žena, posle brutalnog ubistva tzv. oca koji ubija četvorogodišnjeg sina bacajući ga na beton?  NISU! Da li su se odazvali na pozive novinara "Ekspresa"? NISU, jer znali su na koja pitanja nemaju odgovor. Da li su podneli ostavke i izvinili se stradalima, jer i oni su krivi jer nisu radili svoj posao? NISU. Pa zato nam i ide ovako!
Zašto socijalni radnici nisu zajedno s policijom i tužilaštvom učestvovali u edukaciji o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici? Zašto se, ministre Đorđeviću, nijedna žena u Srbiji danas ne oseća sigurnijom uz Vaše „blagovremene" mere? Zašto niste bar pomenuli ostavku? Red bi bio. Odgovore na ova pitanja nismo dobili ni od Vulina niti od Ljajića. Zavladao je muk.
Linijom te komandne odgovornosti dolazimo i do prve žene Vlade Ane Brnabić (koja se nedeljama više bavi istraživanjem poslovne politike italijanskog „Fijata"), ali i suštinski najodgovornijeg čoveka za postavljenje svih članova njenog tima - predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On koji je smenio Bratislava Gašića „samo" zbog seksističkog komentara na račun jedne novinarke, ovoga puta nije zatražio odgovornost ni od jednog Brnabićkinog ministra.
Procena opasnosti u kritičnim slučajevima
Vesna Stanojević, koordinatorka sigurne kuće u Beogradu, kaže za „Ekspres" da je posle prve tragedije, na Novom Beogradu, trebalo napraviti hitnu procenu opasnosti u najkritičnijim slučajevima u kojima je bilo registrovano nasilje u porodici.
- Ministarstvo je moglo da predloži da se predmeti ponovo pogledaju i da se da bezbedniji predlog za najurgentnije i najrizičnije slučajeve, da se situacija stavi pod veću kontrolu. U konkretnim slučajevima, znalo se da su i Lovrić i Nikolić bili nasilni i trebalo je da naprave hitnu bezbednosnu procenu i meru - kaže Stanojević.

Kvalitet rada u centrima za socijalni rad zasniva se na kvalitetu zaposlenih stručnih radnika, a to traži vreme. To zahteva i zapošljavanje novih kadrova i kontinuiranu edukaciju i mentorstvo, ističe Miodrag Tasić, predsednik Društva socijalnih radnika Srbije

Prošle godine u ovo vreme, Autonomni ženski centar (AŽC) pokušao je da, između ostalog, spiskom prioritetnih mera pomogne u rešavanju sve prisutnijeg najbrutalnijeg nasilja nad ženama. Programska koordinatorka AŽC Tanja Ignjatović kaže da je to delimično učinjeno usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
- Tražili smo da se uvede obaveza procene rizika od ponavljanja nasilja i teškog povređivanja kroz primenu standardne liste rizika od policije, tužilaštva i Centra za socijalni rad, kao i obaveza razmene ovih podataka u roku od 24 sata. Novi zakon je to omogućio, ali nemamo informacije da li se i kako to primenjuje. Takođe, tražili smo, a uvedene su i hitne mere zaštite - obavezna tužilačka koordinacija institucija - izradu individualnog sigurnosnog plana u svim slučajevima u kojima postoji visok rizik od nasilja, obaveznu specijalizaciju profesionalaca koji postupaju, uvođenje jedinstvene centralizovane evidencije, linije rada u policiji. Sve je propisano, osim linije rada u policiji, a postoji nagoveštaj da će se to desiti - kaže sagovornica „Ekspresa".
Ona naglašava da je AŽC tražio i da se u svakom slučaju razvoda braka i poveravanja maloletne dece uvede obavezno ispitivanje postojanja nasilja i procena rizika, da se uspostavi sistem za utvrđivanje individualne odgovornosti profesionalaca za nečinjenje zaštite.
- Događaji u CSR potvrđuju da ovo nije ispunjeno. Takođe, nisu doneti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i izmene Zakona o oružju u skladu s našim predlozima. Ipak, treba naglasiti da zakone sprovode ljudi. I najbolje zakone moguće je sabotirati bez interne kontrole postupanja, a ona je sasvim slaba - kaže Ignjatovićeva.
Prvo ubistvo je trebalo, pojašnjava naša sagovornica, da bude signal svim CSR da hitno preispitaju slučajeve viđanja dece sa očevima koji su osuđeni, ili protiv kojih se vode krivični postupci za nasilje u porodici.
- U slučaju visokog rizika, trebalo je tražiti asistenciju policije i po službenoj dužnosti pokrenuti postupke za izmene sudskih odluka. Trebalo je pozvati žene i s njima napraviti individualnu sigurnosnu strategiju, a minimalna mera je da one ne dovode decu u CSR, odnosno da se izbegne susret sa počiniocem - pojašnjava Ignjatovićeva.
U atmosferi urušenog institucionalnog sistema nadležnosti i odgovornosti, Ignjatovićeva kaže da je problem sistemske prirode, i da ovde nije pitanje odgovornosti samo CSR već i svih drugih organa koji su imali informacije.
- To ne isključuje utvrđivanje individualne odgovornosti u svakom konkretnom slučaju ubistva žene, deteta ili drugog člana njihovih porodica. To ne isključuje ni odgovornost na svim nivoima sistema, do ministarskog. Nažalost, ono što najčešće vidimo jeste umanjivanje ili izbegavanje odgovornosti, što nam govori da će se ubistva žena koje sistem nije zaštitio ponavljati. Nije, dakle, lako uprti prstom i reći: taj i taj je kriv jer su, prema rečima programske koordinatorke AŽC, problemi složeni i nisu nastali juče.
Stručnjaci tvrde da je novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici zaista uneo promene nabolje, ali da je još rano govoriti o njegovim efektima.
Prilikom stupanja tog zakona na snagu, ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da on predviđa mogućnost da hitnim merama nasilnik bude udaljen iz stana ako živi zajedno sa žrtvom, ili da mu bude zabranjen prilazak žrtvi.
Ministarka je pojasnila da policija takve mere može da odredi nakon prijavljivanja nasilja. Mere od tada traju 48 sati, a mogu se produžiti i na još 30 dana.
„Postoji mogućnost da nasilnik momentalno bude udaljen iz stana na 32 dana. To žrtvi ostavlja dovoljno prostora da se ohrabri, osamostali i da ne odustane od daljeg procesuiranja. Zakon predviđa i strože mere prema onima koji ne primenjuju propise na odgovarajući način. Predviđa se disciplinska odgovornost za nosioce pravosudnih funkcija ukoliko ne postupaju u rokovima koji su predviđeni, koji su kratki i hitni. Postoji prekršajna odgovornost za policijske službenike, ali i za sve građane i državne organe koji ne budu prijavljivali nasilnike", izjavila je Kuburovićeva.
Jeca Nedeljkov, psiholog s dugogodišnjim iskustvom u Centru za socijalni rad i stalna spoljna saradnica Autonomnog ženskog centra, pojašnjava da li bi pooštravanje kaznene politike, na koju toliko ovih dana pojedini političari pozivaju, dovelo do smanjenja nasilja nad ženama.
- Suštinski problem u kaznenoj politici jeste to što se i po postojećim zakonima izriču minimalne kazne kada se procesuira nasilje u porodici. Najveći problem je to što se ne procesuiraju mnogi slučajevi „zbog nedostatka dokaza", pri čemu je najveći teret dokazivanja na žrtvi, a ocena dokaza opterećena ličnim i stručnim predrasudama profesionalaca. Znači, nikakvo pooštravanje kazni u zakonu bez prethodne izmene primene zakona neće dovesti do smanjenja nasilja nad ženama.
Rupe u zakonu i nedoslednost u primeni
Tu su i rupe u sistemu i nedoslednost u sprovođenju zakona koji često ohrabruju nasilnike da psihički i fizički nastave da zlostavljaju bivše partnere.
- Kao što nasilnik manipuliše žrtvom, tako manipuliše i sistemom u nameri da izbegne svoju odgovornost za nasilje. Kao što zna gde je žrtva najranjivija, tako on prepoznaje i slabosti sistema i koristi ih. Ako je odgovor sistema spor i neefikasan, on dobija vreme u kojem nastavlja nasilje i iscrpljuje žrtvu. Ako sistem ne povezuje nasilje prema partnerki i njegovo roditeljstvo, on će koristiti decu i „svoja roditeljska prava" da bi preko dece nastavio nasilje prema ženi. Dva poslednja ubistva u centrima za socijalni rad upravo pokazuju kako su nasilnici iskoristili viđanje sa decom da posegnu za najdrastičnijim oblikom nasilja - femicidom - kaže Jeca Nedeljkov.
Inače, kako se navodi na sajtu organizacije "Mreža - Žene protiv nasilja", femicid nije "tragedija" kao što su mediji izveštavali, već krajnji ishod muškog nasilja i kontrole. Femicid predstavlja najteži oblik rodno zasnovanog nasilja u kojem je odnos države još uvek uslovljen nedovoljnim razumevanjem fenomena, uzroka i posledica nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Problem je sistemske prirode. To ne isključuje utvrđivanje individualne odgovornosti u svakom konkretnom slučaju ubistva žene i deteta. To ne isključuje ni odgovornost na svim nivoima sistema, do ministarskog, tvrdi programska direktorka AŽC Tanja Ignjatović

Predsednica Osnovnog suda u Ivanjici Snežana Bjelogrlić, koja je čitavu deceniju sudila brakorazvodne parnice, ističe da po novom zakonu sud ima mogućnost da produži hitne mere i udalji nasilnika od žrtve, ali da nemaju mogućnost za rešavanje problema u celini.
- Pravosuđe dolazi tek na kraju, kad se patologija ispolji, a važno je utvrditi uzrok problema. Zašto je neko agresivan i spreman da ubije ženu ili dete? Ne mogu da se složim sa zamerkama da je preblaga kaznena politika za nasilnike, jer nije bitno koliko je neko godina proveo u zatvoru ako samo čeka dan kada će presuditi bivšoj ženi. U konkretnim slučajevima, deluje da je baš tako bilo. Kao sudija sam se uvek trudila da se udubim u svaki slučaj, obaveza je po zakonu da se traži mišljenje od Centra za socijalni rad, ponekad je bilo neophodno i dodatno psihijatrijsko veštačenje preko relevantnih ustanova pre donošenja odluke o poveravanju deteta i načinu održavanja ličnog odnosa deteta sa roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo. Ali da bi sudija doneo adekvatnu procenu, mora dobiti podrobnu analizu od psihologa i socijalnih radnika. Zato je za mene u 90 odsto slučajeva bilo presudno njihovo mišljenje - napominje Bjelogrlićeva i dodaje da 10 godina otkada je u Porodični zakon uneta odredba o porodičnom nasilju nije izvršena podrobna analiza stanja u društvu i uzroka koji dovode do nasilja u porodici i nasilja uopšte.
- Najgore je kad se samo reda radi nešto napiše, tek da bi se poštovala forma. Nadam se da će se u novom Savetu naći iskusni stručnjaci u ovoj oblasti, jer je ovaj problem sistemski i zahteva kompleksno rešavanje i saradnju svih delova sistema - podvlači sudija.
Predsednik Društva socijalnih radnika Srbije Miodrag Tasić kaže za "Ekspres" da bi najlakše i najjednostavnije bilo naći krivca ili u sistemu ili u pojedincu, što ne znači da nisu odgovorni i da ne snose odgovornost, ali da to ne rešava ovu vrstu problema - nasilja u porodici.
- Problemi u našem društvu, nažalost, datiraju još od devedesetih godina prošlog veka kada je počelo menjanje ekonomskog sistema, građanski rat, izbeglice i urušavanje porodice i ostalih sistema u našoj državi. Takve potrese ni mnogo veće i ekonomski snažnije države ne bi podnele bez velikih problema u celokupnom društvenom sistemu - objašnjava Tasić dodajući da se zato ovim problemom ne treba parcijalno baviti.
Na naše pitanje postoji li dovoljno kvalitetnih kadrova u centrima za socijalni rad, on odgovara da postoje, ali da je ipak potrebno zaposliti veći broj specijalizovanih stručnjaka.
- Kvalitet rada u centrima za socijalni rad zasniva se na kvalitetu zaposlenih stručnih radnika, a to traži vreme. To zahteva i zapošljavanje novih kadrova i kontinuiranu edukaciju i mentorstvo. Zakonom je uvedeno i licenciranje stručnih radnika, koje podrazumeva još više specijalizacija, uz veći broj zaposlenih. U našem sistemu socijalne zaštite postoje kontrolni mehanizmi i sprovode se redovno, ali je bez obzira na to neophodna i povezanost sa ostalim ministarstvima (prosvete, unutrašnjih poslova, pravde), na visokom operativnom nivou, svakodnevno, kako bi se donosile validne odluke i iste kvalitetno sprovodile - objašnjava Tasić.
Svaka ovakva tragedija vraća nas, hteli mi to ili ne, na ono što smo poslednjih decenija proživeli, preživeli i što smo kasnije u sveopštoj jurnjavi za pukim krpljenjem isfircanih krajeva potisnuli u najskrivenije ćoškove uma. Ratovi na prostoru bivše zemlje, NATO bombardovanje, nemaština, finansijska kriza doveli su do propasti nekadašnjih vrednosti, ličnih i društvenih koje su nas držale. Porodica, brak, deca, crkva, škola, kuća, dom. Gde je sve to danas?  I ne morate uopšte da budete feminist pa da pitate: Gde je tu žena? Na crnom spisku nasilnika više je ne sme biti. Pre svega jer nijedna to ne zaslužuje, ali i zato što stavljanjem ženi mete na čelo Srbija polako, ali sigurno ubija samu sebe. O ubijanju rođene dece golim rukama da ne govorimo.

VUČIĆ: POOŠTRITE KAZNE ZA TE BARABE
Predsednik Aleksandar Vučić vrlo burno je reagovao na ubistva i istakao da će, kao predsednik Srbije, tražiti od svih državnih organa da preduzmu maksimalne mere.
- Ne zasnovane na populističkim merama, ne na tome koliko ćemo novca da potrošimo da bismo stavili obezbeđenje ispred centara. Pa, ako ih ne ubijaju ispred centara, ubiće ih na nekom drugom mestu. Takve gluposti nisam u stanju ni da slušam - rekao je Vučić i dodao da za razliku od "dežurnih hajkača" nije u stanju da "pronalazi odgovorne u nečemu što ne ume racionalno da objasni, jer ne postoji normalan čovek koji može da objasni da neko želi da ubije ženu ili dete".
U svom obraćanju, Vučić je rekao sve što običan čovek želi da čuje, zatraživši najoštrije kazne za nasilnike i ubice i promenu zakonskog okvira.
- Nasilje u porodici je zastrašujuće i očigledno je da tome nismo uspeli dobrim zakonima da stanemo u kraj i sada će to morati da se menja i da budu mnogo oštrije kazne. Procenjuje se da je oko 40 odsto žena imalo dodira sa nasilnikom, što je strašno. Ti muškarci, te "muškarčine" moraju da budu najdrastičnije i dramatično kažnjene da im nikad više to ne bi palo napamet. Oni koji imaju žensko dete dobro znaju o čemu govorim, tako nešto ne sme da se dogodi - rekao je Vučić napominjući da je potreban konsenzus u društvu da je takvo delo najveća sramota i najveće zlo, a ne bogougodno delo, kao što bi neki na takav način da govore.
On je ukazao da nasilje u porodici nikada ne može u potpunosti da se iseče i da ne postoji zemlja na svetu u kojoj se to ne događa, ali je naznačio da moramo dramatično da smanjimo brojeve, što će se postići upravo snažnijom legislativom, oštrijim kaznama i jačim i oštrijim reagovanjem organa izvršne vlasti.

Digni, barabo jedna, ruku na ženu, pa kad dobiješ 10, 15 ili 20 godina robije, ili za težu posledicu, povrede ili smrt, i 30 ili 40 godina, onda da vidimo da li ćeš da pomisliš da digneš ruku

- Mislim da su to prave mere i pravi put, a ne izmišljanje i traženje krivca u nečijoj ludosti, bezobzirnosti i bahatosti. Ako mislite da je normalno da držite po deset čuvara u tri smene u CSR, a njih ima na stotine, onda dajte da vidimo koliko ljudima da uzmemo od plata i penzija pa da to sve platimo - rekao je Vučić, dodajući da treba da se govori o ozbiljnim rešenjima.
- A to je da umesto da dobiješ godinu, tri ili pet, dobiješ 20 ili 30 godina, pa da vidimo da li ćeš onda da pomisliš ili da se usudiš da digneš ruku na ženu. Digni, barabo jedna, ruku na ženu, pa kad dobiješ 10, 15 ili 20 godina robije, ili za težu posledicu, povrede ili smrt, i 30 ili 40 godina, onda da vidimo da li ćeš da pomisliš da digneš ruku. To je jedino rešenje - oštro je reagovao Vučić.
Dodao je da ne zna šta da kaže o čoveku koji dođe i počne da davi svoje dete, i da ne zna, iako kao predsednik nema pravo to da kaže, šta bi mu svojim rukama uradio.
- Ali, morate od toga da pobegnete, zakonski da rešavate stvari i da im pokažete gde im je mesto. Taj čovek nije uništio samo svoju porodicu, već i blago Srbije i to ne sme da se dopusti. Samo nemojte posle da se žalite da smo preoštro postupali - zaključio je Vučić.

ŠTA KAŽE ČLAN 194 KRIVIČNOG ZAKONA - NASILJE U PORODICI
(1) Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1 ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1 i 2 ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1, 2 i 3 ovog člana nastupila smrt člana porodice, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
(5) Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona kojim se uređuju porodični odnosi, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

ZAŠTO ŽENA OSTAJE SA NASILNIKOM?
* zato što je niko ne podržava
* zato što joj niko ne veruje
* zato što drugi traže krivicu u njoj
* zato što zakonske procedure predugo traju
* zato što ima strah od nasilnika
* zato što nema dovoljno prihoda
* zato što nema gde da ode
* zato što ima decu
* zato što se boji da će joj on uzeti decu
* zato što se stidi onoga šta će ljudi misliti
* zato što je emotivno zavisna od partnera
* zato što brine o nasilniku
* zato što veruje da će biti bolje
Autonomni ženski centar sa sajta womanngo.org.rs

CRNE BROJKE ZA 2016.
* 30 žena ubijeno je u porodično-partnerskom nasilju, a čak 327 u poslednjih 10 godina
* 5.085 - broj krivičnih dela za nasilje u porodici
* 2.014 nasilnika optuženo