PREDBRAČNI UGOVORI: Cena bezuslovne ljubavi

Predbračni ugovori postoje u pravnom sistemu Srbije još od 2005. godine, međutim, broj onih koji su ga potpisali vrlo je nizak. U prve dve godine od stupanja na snagu izmenjenog Porodičnog zakona, u Beogradu je potpisano tek desetak bračnih ugovora, a u 2010. godini je, od 8.682 parova mladenaca, samo 37 njih parafiralo takav sporazum

Poznajete li nekoga ko je potpisao predbračni ugovor? Ni mi. Iako je ova forma sporazumne raspodele imovine u pravni sistem uvedena još izmenama Porodičnog zakona 2005. godine, broj onih koji su ga pre venčanja potpisali vrlo je nizak, bar među običnim svetom. Ne postoje precizni podaci ni u sudovima, niti kod notara, ali grubom procenom došli smo do toga da se u Srbiji potpiše tek jedan predbračni ugovor na oko 220 sklopljenih brakova. Da li je taj bračni par pametniji od ovih dvestotinak drugih, ili nepoverljiviji?
„Nemoj se venčati radi novca, uvek možeš jeftinije da ga pozajmiš", davno je upozoravala čuvena glumica Za Za Gabor, dok je Oskar Vajld zaključio da je brak trijumf mašte nad inteligencijom. Ko je ovde lud, a ko maštovit?
Na ovim prostorima, očigledno, prilikom biranja partnera i dalje važi ona stara romantična: volim te, droljo! - i ja tebe, goljo! Osim kad su u pitanju velike ljubavi ambicioznih devojaka i njihovih nešto bogatijih i, kao po pravilu, starijih partnera, koji se odazivaju na „medo", a nikad na „sponzore". Ni jednima ni drugima predbračni ugovor ne pada na pamet. A možda bi trebalo. Prebogate holivudske zvezde i sportisti s milionskim honorarima skoro uvek se odlučuju na ovaj korak i jasno definišu uslove i obaveze partnera u slučaju razvoda, što sprečava da bogati i slavni iz braka izađu s polovičnom imovinom ili na prosjačkom štapu. Dodatna prednost potpisivanja ovog dokumenta je u tome što, ukoliko dođe do razvoda, uz vrlo verovatnu pretpostavku da ćete tada biti posvađani, nećete morati da se razvlačite po sudovima i delite imovinu. To će biti uređeno prema unapred postavljenim pravilima.

Čista, bezinteresna ljubav
Verovatno je baš to motivisalo glumicu Jelisavetu Orašanin da pre sklapanja braka s košarkašem Milošem Teodosićem inicira potpisivanje predbračnog ugovora. U moru tekstova o njihovoj svadbi na Senjaku, veselim zvanicama, venčanici i pijanstvima, „Srpski telegraf" objavio je i informaciju da je ovaj par sedam dana ranije, u prisustvu advokata, potpisao ugovor o podeli lične imovine ukoliko dođe do razvoda. Prema tvrdnjama upućenih, košarkaš je odlučio da osigura samo imovinu koju je stekao do tada.
U ugovoru su navedene pokretna i nepokretna imovina supružnika, koju prilikom razvoda ne mogu da dele. S druge strane, sve što zajednički budu stekli tokom braka deliće ravnopravno - ukoliko za tim bude potrebe. U okviru ugovora stoji i stavka pod kojom Jelisaveta ima apsolutno pravo korišćenja pokretne i nepokretne imovine tokom trajanja braka, rekao je izvor ovog lista. Pored toga, klauzulom su obavezani da svaki prihod od trenutka sklapanja braka transparentno pokažu partneru koji ima pravo da raspolaže njim. Upućeni takođe tvrde da je upravo Jelisaveta insistirala na tome kako bi rasteretila Tea bilo kakvog pritiska i obaveza. Želela je time da mu dokaže da je ona s njim iz čiste ljubavi i da joj materijalne stvari ne predstavljaju ništa. Inače, Miloševa zarada godišnje iznosi 2,5 miliona evra. U suprotnom, javnost i dežurni kritičari verovatno bi joj do kraja braka ili života spočitavali da se udala iz materijalnih interesa.
S druge strane, ako želite s nekim da provedete ceo život, zašto sumnjate da želi da vam uzme kuće ili novac? Članom 188 Porodičnog zakona Republike Srbije precizirano je da „supružnici, odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom - bračni ugovor". To, međutim, nije nov institut našeg porodičnog prava.
Ovakav posao pominje se još u Srpskom građanskom zakoniku iz 1844. godine, gde u paragrafu 759 nailazimo na definiciju bračnog ugovora: „Ugovor koji bi između muža i žene, ili između ženika i neveste, u odnošaju na brak o imanju zaključen bio, zove se bračni ugovor." Ne znamo koliko su te odredbe korišćene u to vreme jer su pravila zajedničkog života bila regulisana običajima. Znao se neki red. Žena se udavala i donosila miraz, muž je izdržavao i brinuo se o materijalnim stvarima.

Postmoderno društvo u kojem živimo ne poznaje takve norme. Naše bake i deke ostajali su zajedno „dok ih smrt ne rastavi", naše savremenike brže advokat rastavi nego što su trajale pripreme za svadbu. Uprkos tome, u prve dve godine od stupanja na snagu izmenjenog Porodičnog zakona u Beogradu je potpisano tek desetak bračnih ugovora, a u 2010. godini je, od 8.682 parova mladenaca, samo 37 njih imalo zaključen bračni ugovor. Međutim, to nije autohtoni slučaj Srbije. Kako se navodi na sajtu advokatske kancelarije „Cvijetićanin", predbračne ugovore u Holandiji zaključuje samo 20 odsto populacije, dok je u Francuskoj taj broj upola manji i odnosi se najčešće na najbogatiji sloj društva.

Privlačenje medijske pažnje
Svetski džet-set u ovoj oblasti otišao je mnogo dalje. U predbračnom ugovoru najpoznatijeg, sada već razvedenog holivudskog para Breda Pita i Anđeline Džoli, stajao je uslov da, ako Bred prevari Anđelinu s drugom ženom, ona dobija starateljstvo nad decom. Pre venčanja, ovaj slavni par bio je težak 425 miliona dolara i dogovoreno je kako će svako, u slučaju razvoda, uzeti ono što je u brak i doneo. Novac koji su zaradili dok su bili u braku biće uplaćen u fondove njihove dece. Osim ovog sporazuma, napisali su i testamente, u kojima većinu novca nasleđuju njihova deca. Drugi deo novca ide sirotištima iz kojih su usvojili mališane. Osim toga, glumica je osigurala novac za istraživanje raka dojki.
Međutim, nisu svi humanitarno orijentisani i okrenuti deci. Glumac Ben Aflek i pevačica Dženifer Lopez nikad nisu ni stigli do sudbonosnog „da", ali su uspeli da potpišu, po mišljenju mnogih, najluđi predbračni ugovor. U slučaju prevare, pola Aflekove imovine išlo bi Lopezovoj, a glumac je tražio od buduće supruge da se obaveže na seks najmanje četiri puta nedeljno?! Takođe, nakon venčanja, Lopezova bi bila u obavezi da isplati pet miliona dolara Afleku. Ali nakon dve godine veze, par je raskinuo veridbu.
Zanimljiv je bio i uslov Nikol Kidman pre sklapanja braka s Kitom Urbanom, koji se odnosio na njegovu borbu sa zavisnošću. Naime, Kidmanova i Urban su se složili da će poništiti brak ukoliko muzičar nastavi da konzumira narkotike.
Proceduralno, predbračni ugovor sastavlja advokat, pročita ga budućim mladencima, i taj dokument dalje overava javni beležnik, dok je ranije tu proceduru obavljao sudija.
Advokat iz Beograda Nenad Cvijetićanin kaže da njihova kancelarija godišnje nema više od nekoliko zahteva za pisanje predbračnih ugovora.
- Nedavno nam je došao jedan fudbaler Partizana koji je tada postao član seniorske reprezentacije i trebalo je da pređe u inostranstvo da igra. On je s budućom suprugom, s kojom se odavno zabavlja, napravio dogovor da u slučaju razvoda podele imovinu u odnosu 70:30. U takvim slučajevima, gde je realno očekivati da će jedan supružnik zarađivati mnogo više od drugog, dobro je napraviti predbračni ugovor. Taj dokument odnosi se samo na imovinu stečenu radom dok su dvoje u braku, a ne podrazumeva poklone i nasledstva. Sve što su muž i žena imali pre svadbe, ostaje njihovo. Recimo, normalno je što su Novak i Jelena Đoković potpisali takav sporazum jer se zna da on na terenu i od sponzora zarađuje milione dolara, za to ulaže napor, dok ona za to vreme sedi u hladu i aplaudira. Ne bi bilo pošteno da na kraju sve podele pola-pola, ali to su retki slučajevi - objašnjava Cvijetićanin i dodaje da naš zakon jasno reguliše tu oblast: u slučaju razvoda, zajednička imovina stečena u braku delu se na ravne časti.
Prema njegovim rečima, samo jednom u karijeri imao je slučaj žene koja je želela da se u predbračnom ugovoru „osigura" od mogućnosti da je muž prevari, ali da je i nju ubedio da to ne treba da radi.
- Kod nas je za podelu imovine važno samo poreklo imovine, odnosno da dokažete da ste je stekli radom. Sve drugo je nebitno. Pa, molim vas, kako ćete dokazati na sudu da vas je muž prevario? Poslaćete detektiva da ga prati? To je, prvo, vrlo skupo. Čekanje i čučanje u žbunu naplaćuje se između 100 i 200 evra dnevno. Drugo, ko garantuje da vaš muž neće nasrnuti na tog detektiva ili ga tužiti za povredu privatnosti i špijunažu? Nijedan sud, pa čak ni neki u Americi, ne bi se bavio takvim dokazivanjem. Slično je i za ove kojima je uslov da se ne drogiraju. Ako se vaša draga ili dragi oda porocima, normalno je da ćete se razvesti i bez predbračnog ugovora. O uslovu četiri snošaja nedeljno da ne govorim. Čak i da ste sve vreme pod kamerama, kao u rijalitiju, pitanje je šta se zakonski može smatrati pod jednim seksualnim činom. Znate koliko varijacija tu može biti - uz osmeh ocenjuje Cvijetićanin, dodajući da javne ličnosti najčešće stavljaju takve pikanterije u ugovore samo zbog medijske pažnje iako to pravno nema mnogo smisla.
Kako kaže, sam brak je ugovor dve strane u prisustvu dva svedoka i može se raskinuti bez ikakvog razloga, dovoljno je da u tužbi za razvod navedete „nemogućnost daljeg života s tom osobom" i sud će uraditi svoje.

U Srbiji toga ima malo jer mladi prilikom sklapanja braka vrlo retko razmišljaju o imovini, a samo pominjanje razvoda tumači se kao pesimističan pogled na vezu. Oni su najčešće istog imovinskog stanja - odnosno nemaju ništa, objašnjava terapeut Zoran Milivojević

Korisniji psihološki ugovor
Posebno je zanimljivo što niko od slavnih ličnosti u Srbiji za koje znamo ili sumnjamo da su parafirali predbačni ugovor o svojim aranžmanima nije želeo javno da govori. Kako ne bismo ostali zaglavljeni samo na suvoparnim pravno-finansijskim i statističkim zavrzlamama, u pomoć smo pozvali stručnjaka za onaj emotivni ili makar emotivniji deo...
Tako psihoterapeut Zoran Milivojević za naš list napominje da je institut razvoda relativno nova kategorija, pa samim tim i predbračni ugovori.
- Nekada su ljudi živeli zajedno do kraja života, što zbog društvenih normi, što zbog nemogućnosti da se razvedu. Zakonski ta mogućnost, recimo, u Italiji uvedena je tek pre 40 godina. U Austriji, takođe, razvod je vrlo komplikovana stvar. Po nekom austrijskom zakonu s početka 20. veka, koji i dalje važi, propisano je da ženu posle razvoda treba da izdržava muž „koji ju je ostavio". Njeni troškovi ne idu na teret države, već njega. Kada znate da oko polovine brakova ne opstane, dobro je pripremiti se unapred i dogovoriti se oko raspodele imovine. To bih preporučio upravo onim parovima koji ne dolaze iz istog socijalnog miljea. Kad je jedan od supružnika mnogo bogatiji, može da kaže: znam da ti mene voliš, ali neću da mi odneseš pola imovine i ostaviš me opelješenog. To je sasvim korektno. Takav dogovor nije dokaz nepoverljivosti, već naprotiv, odmah otklanja sumnju u to da li ste s nekim iz koristi - smatra Milivojević, uz opasku da u Sloveniji, gde on živi, predbračni ugovori na sudu ne predstavljaju ništa.
- U Srbiji toga ima malo jer mladi prilikom sklapanja braka vrlo retko razmišljaju o imovini, a samo pominjanje razvoda tumači se kao pesimističan pogled na vezu. Oni su najčešće istog imovinskog stanja, odnosno nemaju ništa od imovine, pa samim tim nema potrebe za podelom unapred. Roditelji stanove ili kuće prepisuju svojoj deci, te tako ni ta imovina ne spada u domen predbračnog ugovora. Mladima bih preporučio da, umesto toga, naprave psihološki ugovor i kažu jedno drugom šta očekuju, čemu se nadaju i šta bi želeli da se desi s decom ili imovinom u slučaju razvoda. Ranije su postojale socijalne uloge muža i žene, mnoge stvari su se podrazumevale jer je tu oblast regulisalo običajno pravo. Danas se ništa ne podrazumeva i bolje je na taj način, otvorenim razgovorom, unapred eliminisati konflikte - zaključuje Milivojević.

Kod nas prilikom biranja partnera i dalje važi ona stara romantična: volim te, droljo - i ja tebe, goljo! Osim, kad su u pitanju velike ljubavi ambicioznih devojaka i njihovih nešto bogatijih i, kao po pravilu, starijih partnera, koji se odazivaju na „medo", a ne na „sponzore"

Na kraju svega ostaje dilema da li treba slušati reči romantičnog Duška Radovića, koga decenijama na svakom venčanju citiraju matičari u Srbiji („Neka vam ljubav uređuje brak. Savetujemo vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reči i osećanja. Nemojte odmah potrošiti sve. Rasporedite ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života") ili Duška Radovića realistu, koji poručuje: „U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta - kada birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora da bude pametan celog života!"

ANA, ŠVAJNŠTAJGER I 64 STRANE UGOVORA

Nekoliko dana pre nego što su se Ana Ivanović i Bastijan Švajnštajger jedno drugom zarekli na večnu ljubav, kako je „Blic" pisao, potpisali su predbračni ugovor na čak 64 strane. Ovaj dokument olakšava pravnom sistemu kasnije, jer u slučaju razvoda, ne moraju da imaju mnogobrojna ročišta, već će se imovina deliti po tačkama iz tog sporazuma.
Pravni sporazum sastavili su Švajnijevi advokati po nemačkim zakonima i išli su, kako narod kaže, u sitna crevca. Interesantno je da njih dvoje u braku imaju odvojene bankovne račune. Predbračni ugovor sadrži i saldo njihovih primanja na dan venčanja, kada je popisan sav novac koji poseduju.
Ana Ivanović je samo od tenisa do svadbe zaradila 15.456.042 dolara. Tokom 2016, ona je od igara na terenu inkasirala 462.064 dolara, ali daleko unosniji su ugovori sa sponzorima. Ima doživotni ugovor s nemačkom firmom „Adidas", od koje godišnje dobija oko pet miliona dolara. Jedna od najlepših sportistkinja sveta ima unosne ugovore i s kompanijama „Seiko", „Šiseido", „Roleks", „Joneks" (čijim reketima je igrala), „Dubai djuti fri"... Ni muž ne zaostaje. Švajnštajger je samo prelaskom iz Bajerna u Mančester zaradio za tri sezone - 48 miliona funti.

PREDUSLOVI ZA VALJAN BRAČNI UGOVOR

Pravno, smatra se da su supružnici zaključili valjani bračni ugovor:
* ako su poslovno sposobni;
* ako je u momentu njegovog sklapanja izjava usmerena ka zaključenju ugovora učinjena slobodno i ozbiljno (favor matrimoni);
* ako je ispunjena zakonska forma ovog ugovora;
* ako je sadržaj bračnog ugovora dopušten, odnosno nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.
Posebno treba naglasiti da će ugovor biti poništen ukoliko je sklopljen uz određene manjkavosti, na primer ako je jedan od supružnika bio prinuđen da ga potpiše ili ga je potpisao na prevaru. Brak, međutim, neće biti poništen. Time je zakonodavac hteo smanjiti mogućnost poništenja braka na najmanju moguću meru, zbog njegovih teških posledica.