RIBA SMRDI OD SLAVIJE

RIBA SMRDI OD SLAVIJE


Pukotine platoa na Slaviji, koji bi trebalo da bude ponos grada i turistička atrakcija s pogledom na fontanu, otkrile su mnogo veće rupe u poslovanju građevinskih firmi u Srbiji. U ovom slučaju puca renomirana firma „Ratko Mitrović“, a možda i čitav lanac podizvođača

Kada pecate soma, posebno kapitalca, najbolje je to raditi senkerom. Ribolovci znaju, to je ona mreža razapeta na koncentrične gvozdene krugove na čijem dnu je neka zlatna ili sjajna karika. Pre nego što naiđe, ono što strpljivo čekate, u mre­ žu će se uhvatiti razne grane, ribice ili đubre. Tek na kraju, ako baš imate mnogo sreće, u senker će se uplesti som. Ići će samo napred i u najužem delu na dnu ostaće zarobljen.

Zbog svoje bahatosti ova životinja ne pokušava samo da se malo primiri i povuče unazad. Umesto toga, pošto se u vodi ni­ čega ne boji, nastaviće da se batrga i samo dodatno upasti u zamku. Malo-pomalo i gotov je.

Po identičnom principu, ovih dana svoju bogatu, a po mi­ šljenju stručnjaka ne tako uspe­ šnu karijeru mogla bi da završi i kompanija „MBA Ratko Mitrović niskogradnja“ ukoliko zbog urušavanja platoa na Slaviji krene da se urušava i njihova poslovna imperija. Naime, ova firma je izvođač radova na projektu saobraćajnica i platoa na Slaviji (bez fontane), za čiju izgradnju je tender raspisao Sekretarijat za investicije Grada Beograda. Već nedeljama svaki prolaznik može da se uveri da radovi, na nečemu što je zamišljeno kao vidikovac nasred raskrsnice sa muzikom, nisu ni blizu kraja. Bušilice rade. Između popucalih betonskih ploča zjape rupe u kojima građani, koji nisu vešti igrama bez granica, mogu lako da slome ruke ili noge, a sve to ukrašavaju kablovi i prljave za­ štitne krpe, koje su i dalje obavijene oko bandera.

slavija foto Bosko Bunusevac (8)

Zbog te situacije Grad bi kao investitor mogao da povuče bankarsku garanciju i tako onemogući kompaniju „Ratko Mitrović“, koja je u vlasništvu firme „MBA Miljković“, da u narednih pet godina učestvuju na bilo kom tenderu u prestonici. Ova firma je u više navrata i na ranijim projektima probijala rokove, ali za to nije snosila odgovornost, jer bi potencijalno povukla za sobom i veliki broj manjih firmi i poverilaca. I vlast i građevinari to znaju, tim putem se kod nas ide češće. Tako su potonuli i PZP-i Mila Đuraškovića i nekadašnji gigant „Interkop“. Zato vlasnici „MBA Miljković“, da bi održali likvidnost, odnosno nastavili da plivaju, učestvuju na brojnim tenderima i kao po pravilu nude ne samo najnižu, već nižu cenu od realne. Na taj način, obezbede sebi neophodan dotok novog novca, popune rupe na drugim gradilištima, ali ostaju du­ žni podizvođačima i majstorima koji tek započinju sa radom. To povlači fušeraj, koji negde, na livadama između Valjeva i Lajkovca, možda i može da se zabašuri, ali ne i na platou na Slaviji. Ne treba zaboraviti da ova firma trenutno radi i na koridorima, na mostu u Mladenovcu, a da su doskoro radili rekonstrukciju Ruzveltove i izgradnju pristupnih saobraćajnica Mostu na Adi. Sve veliki projekti s državom.

Svestan svega toga, glavni junak naše priče, vlasnik firme „MBA Miljković“ Branko Miljković, brže-bolje se još pre dve nedelje izvinio i građanima i čelnicima Beograda zbog „trenutnog stanja na Slaviji“, najaviv­ši tad da će popravku početi naredne sedmice.

slavija foto Bosko Bunusevac (3)

– Ovo je posledica grešaka podizvođača radova i lošeg projektantskog rešenja. Ovim putem se izvinjavam gospodinu Goranu Vesiću, gradonačelniku Beograda i svim građanima. Svaki živ čovek koji radi može da napravi grešku, samo onaj ko ništa ne radi nikada ne može, ali mi našu grešku više nikada ne­ćemo ponoviti. Budite sigurni da ću kazniti rukovodstvo moje firme koje je na celom projektu učestvovalo i savesno izvelo sve druge radove sem jednog, samo zato što su poklekli pred pritiscima projektanata iz CIP-a. Mi, kao firma koja je šest meseci bez ijednog propusta radila dan i noć na rekonstrukciji i izgradnji Beograda, sebi više ne­ ćemo dozvoliti da nam takvi podizvođači kvare ugled – izjavio je tada Miljković za Radio „Slobodna Evropa“, dok upućeni tvrde da niko u rukovodstvu Miljkovićeve firme ne radi bez njegovog znanja, te da su ove pretnje samo bacanje prašine javnosti u oči.

Da je problem Slavije i slič­nih loše izvedenih projekata ne­ što sasvim drugo prvi je otvoreno rekao generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović. On je izjavio da je taj institut dobio projekat za ure­ đenje platoa na Slaviji na osnovu tendera koji je raspisao Grad Beograd i da je projekat kompletno urađen po tom konkursnom rešenju.

– Međutim, MBA „Ratko Mitrović“ je firma koja damping cenom ubija druge i bolje izvo­ đač radova i na taj način dobija poslove. Nije tačno da je to na preduzeće vršen bilo kakav pritisak u izboru podizvođača, ali dobar posao ne može da se uradi damping cenom. U tenderima ne treba raspisivati samo cenu već i da li izvođači radova imaju druge kvalifikacije kao što su licence ili broj ljudi koji ima firma, a da investitori treba da vode računa o tome da ne biraju nepouzdane firme – podvukao je Ignjatović.

Upravo to se desilo u ovom slučaju, „Ratko Mitrović“ na tenderu je dao popust i ponudu od 1,94 milijarde dinara, dok je austrijski „Štrabag“ ponudio, očigledno mnogo realnijih, 2,14 milijardi dinara. Iako nikakve gre­ ške nije smelo da bude pošto novac za ove radove daje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), greška se potkrala.

Opširniji tekst o Slaviji možete da pročitate u novom broju Ekspresa, koji će se u petak naći u prodaji na kioscima

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar