SLOVENAČKI SOCIOLOG O RASPADU SFRJ: Jugoslavija je umrla mnogo pre prvog ratnog sukoba

Tito je još 1962. godine upozorio da će se Jugoslavija raspasti. To je bio jedan stalan elitni sukob nacionalizama koji je eskalirao i morao dovesti do toga da se taj sukob proširi u mase", rekao je Flere

Slovenački sociolog Sergej Flere, autor knjige "Da li je Jugoslavija morala da umre", izjavio je sinoć u Novom Sadu da je raspad Jugoslavije počeo mnogo pre rata i to sukobima u "samom vrhu komunističkih struktura" koje su njome upravljale.

"Upravo zbog neposrednih međunacionalnih sukoba u vrhu partije, oni su morali da civilizuju svoja ubeđenja. Taj oštar sukob u vrhu trajao je od samog početka 1943. godine, ali političke elite tada nisu još bile svesne kuda on vodi", kazao je Flere na promociji knjige u Novom Sadu.

Objasnio je da knjiga koju je napisao zajedno sa kolegom sociologom Rudijem Klanjšekom predstavlja kratku studiju "umiranja" Jugoslavije, koja taj proces posmatra kroz delatnost političkih i kulturnih elita oslanjajući se na "ogromnu literaturu".

Flere je istakao da je "crvena nit knjige" posvećena upravo pomenutim sukobima u vrhu tih dveju elita.

"(Josip Brzo) Tito je još 1962. godine upozorio da će se Jugoslavija raspasti. To je bio jedan stalan elitni sukob nacionalizama koji je eskalirao i morao dovesti do toga da se taj sukob proširi u mase", rekao je Flere.

Ocenio je da su dve elite vodile Jugoslaviju ka procesu raspada komunistička svojim nastojanjem za sticanjem materijalnih dobara i kulturna koja je stalno isticala da je "narod tragičan i uskraćen".

Upozorio je i da su u tom procesu čak i "pravo" (pravna država) i Ustavni sud prestali da deluju.

Novinar Dimitrije Boarov rekao je da je knjiga "Da li je Jugoslavija morala da umre" dobrodošla srpskoj javnosti, jer pokušava da uoči dubinske socijalne procese koji su razorili Jugoslaviju, a ne sadrži "teorije zavere, niti uobičajen istoriografski determinizam i prateće teorije kolektivne nacionalne osvete".

On je rekao da je knjiga lišena "fenomena jugo-nostalgije" i da govori o "formuli bratstva i jedinstva", objašnjavajući da čak ni ta vrsta zajedništva nije mogla Jugoslaviji da obezbedi "kulturno jezgro".

"Nije obezbeđeno kulturno jezgro Jugoslavije, jer je politička religija koja je trebalo da predstavlja agens tog jezgra, već potpuno propala u vreme razlaza republika. Ta politička religija bio je socijalizam, pa kada je on propao na univerzalnom planu, propala je i Titova Jugoslavija", kazao je Boarov.

Predsednica Vojvođanskog kluba Branislava Kostić rekla je da knjiga nije sociološka analiza, već analiza političke istorije Jugoslavije, i da oslikava "atmosferu medju političarima još mnogo pre samog raspada".

"Pisana je za kvalifikovanu publiku, generacije koje se čak sećaju dogadjaja opisanih u njoj. Nije istoriografska, nema datuma i otvara pitanje šta se desilo nakon rata secesija, raspad ili umiranje zemlje", dodala je Kostić.

Knjiga pokriva period od nastanka Jugoslavije u vreme Drugog svetskog rata do njenog raspada 1991. godine.

Autori u njoj ukazuju na to kako su nacionalizmi razbijali zemlju i kako su etničke komunističke elite kontinuitetom svojih svadja dovele do neizbežnog kraha SFRJ.