SVUDA VIŠKA, NIGDE LJUDI

Osim nesumnjivih ušteda, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru proizvela je manjak u ključnim sektorima za funkcionisanje države, ali i pad kvaliteta usluga koje se pružaju. Nakon šest godina od uvođenja "privremene mere" prosveti nedostaje oko 4.500 radnika, zdravstvu 3.000 ljudi, u inspekcijskim službama manjak je gotovo 1.000 zaposlenih, dok je u sistemu odbrane oko 4.500 upražnjenih mesta  

Kada su nedavno roditelji u Rušnju doveli svoju bolesnu decu kod lekara, na vratima Doma zdravlja dočekalo ih je obaveštenje. Ili očekivano upozorenje. Naime, objašnjeno je da će zbog nedostatka kadra pedijatar iz pomenute ustanove jedno vreme, ponedeljkom, sredom i petkom, pacijente primati u Domu zdravlja u Žarkovu, u kojem je, sasvim logično, takođe potreban lekar. Pomama za pedijatrima nije zaobišla ni Dom zdravlja u Grockoj, odakle je u proteklom periodu otišlo pet pedijatara, te da se pacijenti "mole za strpljenje"?! Alarmantno stanje vlada i u valjevskom Domu zdravlja, gde na odeljenju opšte medicine, umesto osam lekara u smeni, pacijente pregledaju svega tri ili četiri lekara, dok je najveći nedostatak na odeljenju ginekologije, gde u smeni rade svega tri ginekologa.
Ništa optimističnija situacija nije ni u prosveti, budući da je tekuća školska godina započela štrajkom, između ostalog, zbog neusklađenosti nastavnog kadra. Dok podaci ukazuju na to da je 4.500 ljudi u prosveti faktički tehnološki višak, a to su najčešće učitelji i profesori geografije, istorije, biologije, s druge strane nedostaju matematičari, fizičari, informatičari... To je dovelo do slikovito paradoksalne situacije gde, recimo, u jednoj školi u Vranju profesori engleskog jezika predaju i građansko vaspitanje, jer norma se mora ispuniti. Haotično stanje i narušena struktura zaposlenosti, prema oceni stručnjaka, direktna su posledica zabrane zapošljavanja koja je u Srbiji na snazi već punih pet godina. Uvedena 2013. godine, zabrana je u dogovoru sa MMF više puta produžavana. Tako se desilo i ove sezone kada je nakon najava medija da će zabrana biti ukinuta Vlada Srbije ipak odlučila da je produži i na celu 2019. godinu. U obrazloženju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, naglašeno je kako se u "izveštaju Evropske komisije konstatuje da je od 2015. broj zaposlenih u javnoj upravi smanjen za više od 29.175 radnika".

Prevedeno na jezik prakse to znači - manjak od 3.000 ljudi u zdravstvu, od čega 1.000 samo u KC Srbije (podaci Fiskalnog saveta), dok je procena sindikata da Srbiji nedostaje između 3.500 i 4.000 lekara i oko 8.000 medicinskih sestara i tehničara. S druge strane, kažu sindikati, postoji višak od 15 odsto nemedicinskih radnika, koji nemaju sistematizovano radno mesto?! Tako, prema rečima predsednika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, nije neuobičajeno naići na profesora fizičkog vaspitanja na odeljenju hirurgije ili na pejzažnog arhitektu u bolnicama.
Istovremeno, Poreskoj upravi nedostaje oko 500 inspektora, a u tržišnoj, sanitarnoj, budžetskoj i prosvetnoj inspekciji najmanje 300 ljudi. Zabrinjavajuća situacija vlada i u Vojsci Srbije u kojoj je, kako nezvanično saznajemo, popunjenost svega oko 75 odsto. To faktički znači da Srbiji nedostaje oko 2.500 vojnika, a oko 4.500 ljudi kada se u obzir uzmu i upražnjena "civilna mesta" u sistemu odbrane. Ovaj trend posebno je uočljiv kada se sadašnje stanje uporedi sa situacijom iz 2015. godine kada je od ukupno 29.060 radnih mesta predviđenih formacijom, bilo upražnjeno oko 15 odsto mesta. Tada je, kao i sada, najveći deficit bio sa profesionalnim vojnicima kojih je nedostajalo oko 1.500, dok je u oružanim snagama nedostajalo 650 oficira i oko 900 podoficira. Prema podacima Vojnog sindikata, uniformu godišnje skine između 500 i 800 vojnika i nekoliko desetina oficira, među kojima je prošle godine bio, recimo, i desetar Srđan Ristić, koji je svega mesec dana ranije nagrađen kao najbolji vojnik u VS.
Upravo zbog toga je nedavno i Fiskalni savet apelovao na Vladu Srbije da konačno ukine zabranu zapošljavanja umesto koje je, prema rečima člana Saveta Vladimira Vučkovića, potrebna ozbiljna analitična sistematizacija radnih mesta.

- Prema našoj analizi, Srbija nema previše ukupno zaposlenih u državnom sektoru. Treba videti koliko ljudi zaista treba da radi u svakom državnom organu i onda se prema tome upravljati. Negde i dalje imamo previše zaposlenih, a negde premalo. Nije dobro da postoje takve disproporcije i disbalansi. Zabrana zapošljavanja je mera koja je trebalo da bude privremenog karaktera i da obezbedi kontrolu i masu plata koje se isplaćuju u javnom sektoru. Međutim, ta privremena mera traje već šest godina i krajnje je vreme da se napusti. Posledice ovakve odluke su rast privremeno-povremenih poslova i sličnih angažmana, kao i narušena struktura zaposlenosti. To znači da u nekim sektorima, a pre svega u zdravstvu, Poreskoj upravi, ekologiji i sektoru za pristupanje EU imamo hronične i nedopustive manjkove zaposlenih. Zato je neophodno uraditi analizu i sistematizaciju - rekao je Vučković.

Međutim, država i MMF najnovijim odlaganjem ukidanja privremene mere izgleda da samo kupuju vreme. Ako je verovati pisanju pojedinih medija, Vlada Srbije uveliko sprema odgovor za ovu vrstu problema, jer planira uvođenje mehanizama stroge kontrole zapošljavanje u državnim institucijama, kao zamenu za dosadašnji zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih. Tako će umesto dosadašnje vladine komisije, koja je, recimo, kontrolisala zapošljavanje radnika sa ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, država uvesti sistem koji bi trebalo strogo da kontroliše baš svako zapošljavanje. Od razloga do potreba i uslova. Osim toga, postoji i ideja da se ponovo uvede kadrovski plan koji je postojao u ministarstvima i državnim organima, a uz pomoć kojeg bi bilo moguće precizno planirati poslove i broj potrebnih ljudi, bez obzira na to da li su u pitanju zaposleni na neodređeno, određeno vreme ili po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Ipak, zabrinjavajuće je što javnosti i dalje nije poznata analiza Svetske banke, koja je trebalo da utvrdi gde u javnom sektoru postoji višak, a gde manjak zaposlenih.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić u izjavi za "Ekspres" ističe da postoji vrlo jednostavno rešenje za državu kako da, nakon ukidanja zabrane, ne ponovi istu grešku i ne nađe se u situaciji iz 2013. godine.
- Neophodno je da država napravi kvalitetnu sistematizaciju radnih mesta da ne bismo opet došli u situaciju da se ljudi primaju preko svake mere. Tako nećemo ponovo doći do toga da u nekim sektorima, gde su atraktivniji uslovi rada, gde se srpski rečeno ne radi puno, a solidne su plate, imamo previše ljudi, dok u sektorima u kojima je potrebna veća kvalifikacija, gde je zahtevniji rad i veća odgovornost, a ne tako dobre plate, nemamo dovoljno radnika. Osim toga, svima je jasno da su državne institucije neretko mesto za partijsko zapošljavanje. U tom smislu bih sugerisao sadašnjoj, ali i budućim vladama da se izdignu iznad tog interesa i da pokušaju da angažuju najstručnije ljude, jer od toga zavisi kako će država funkcionisati. Zato je, dakle, važno da se napravi red, dobra sistematizacija, uvođenje platnih razreda sa osnovnim ciljem da državna administracija košta manje, a da građanima pruža kvalitetnije i bolje uslove - poručuje Savić.

Međutim, problem smanjenja broja radnika u ključnim državnim sektorima, kakvi su pre svega zdravstvo i prosveta, potegao je i pitanje kvaliteta usluga koje institucije pružaju. Ova sumnja uopšte nije začuđujuća kada, recimo, imamo situaciju da jedan lekar, umesto 35 pacijenata koliko mu je propisano da ih pregleda, sada pregleda od 70 do 100 pacijenata u smeni. Prema oceni pojedinih stručnjaka, do takve situacije se dolazi kada, u ovom slučaju, lekari masovno odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada, dok u njihovim matičnim institucijama nema ko da ih zameni, jer je zabrana zapošljavanja. Tako je za Ivana Nikolića iz Ekonomskog instituta upravo pad kvaliteta rada, pored nesumnjivo ostvarenih ušteda, direktna posledica zabrane zapošljavanja, dok je profesor Savić u toj oceni nešto oprezniji.

- Kada posmatrate situaciju sa strane, očigledno je jedan veći broj ljudi otišao iz državnih institucija, dok je na njihovo mesto država, zato što nema mogućnost da zapošljava za stalno, dovela ljude na povremene i privremene poslove. Ljudi koji su odlazili su, uglavnom, imali iskustvo, dok su na njihovo mesto došli ljudi koji se tom poslu tek uče. Ipak, veoma je teško proceniti da li to i u kojoj meri utiče na funkcionisanje države. Teško je bez konkretnih analiza. Međutim, sudeći po analizi Fiskalnog saveta i njihovoj preporuci, dalo bi se zaključiti da je došlo vreme da se zabrana ukine, jer država mora funkcionisati. Posebno kada uzmemo u obzir da je Fiskalni savet poznat po tome što, na talasima MMF-a, uglavnom insistira na štednji gde god je to moguće. Sad da li ljude treba primati za stalno ili na povremene i privremene poslove, ne znam. Čini mi se daje uvek bolje ovo trajnije rešenje kada zaposleni može više da se posveti poslu, nego uzimati ljude koji su na ledu i koji ne mogu da rade sa istom energijom i ambicijom - objašnjava Savić za "Ekspres".