TITOVA ŠTAFETA: Od komunističkog spektakla do slutnje krvavog rata

TITOVA ŠTAFETA: Od komunističkog spektakla do slutnje krvavog rata


Najbolji učenici, “studenti sa desetkom”, udarnici omladinskih akcija i pregalnici fabričkih hala imali su tu privilegiju da se 25. maja na stadionu JNA popnu do predsednikove lože i uz stisak ruku čestitaju mu rođendan 

Omladina tadašnje SFRJ cele godine spremala se za najvažniji dan u godini. Najbolji učenici i studenti sa najjačim prosekom, mladi radnici, vrhunski sportisti, udarnici sa radnih akcija…bili su među odabranima koji su tih mesec i po dana nosili “Štafetu mladosti”, koju bi onda “najbolji od najboljih” uručivali Vođi 25. maja na spektakularnom sletu na stadionu “JNA” u Beogradu.

Sa željama za dug život i dobro zdravlje rukovali su se s njim, i to je bio vrhunac državne proslave rođendana doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, koji je, inače, padao 7. maja, ali je Maršal svoju žurku velikodušno pomerio na Dan mladosti, na radost svih nas.

Glavni simbol ovog praznika bila je Štafeta mladosti. Nošenje štafete trajalo je 42 godine, do 1987. godine, a posle Titove smrti štafetu su primali predsednici tadašnjeg Saveza socijalističke omladine Jugoslavije.

Štafeta je uvedena 1945. godine kao “Titova štafeta”, a u prvoj štafeti učestvovalo je 12.500 omladinaca, koji su pretrčali 9.000 kilometara…

Zanimljivo je da je Dan mladosti tek 1957, na Titovu inicijativu, dobio i zvanično taj naziv, a sve do Titove smrti, 1980. godine, štafeta je dodeljivana lično njemu u loži stadiona “JNA” u Beogradu.

Na dan njegove smrti 4. maja štefeta se zatekla na putu po Hrvatskoj. Položili su je na odar predsednika u Skupštini SFRJ u Beogradu.

Štafeta mladosti nošena je i posle smrti Josipa Broza. Trebalo je da ostane simbol ljubavi i odanosti njegovom delu… Međutim, bilo je već nekog nemira i nespokoja u vazduhu te 1987. godine, kada je u Sloveniji objavljeno idejno rešenje ljubljanskog dizajnerskog ateljea “Novi kolektivizam”. Ispostavilo se da je to bio samo prepravljeni nemački nacistički plakat, kopija “Trećeg rajha“ Riharda Klajna.

štafeta

A onda je tek usledio skandal. Konačno rešenje te godine bila je štafeta od pleksiglasa, sa osam kapi krvi. Da li namerna ili slučajna slutnja krvavog rata među dojučerašnjom braćom po ideologiji?

Te 1987. godine, poslednji put na beogradskom stadionu održana je priredba povodom Dana mladosti, a krajem januara 1988. godine SSOJ je ukinuo slet.}

4 komentara

Dodajte komentar
  1. 2
    Pedjan

    Jovo da smo danas Koreja ne bi danas svaka susa od politicara krala.Ne bi danas deca jurila za samsunzima i ne bi klosari vladali fabrikama.Ne bi svaki seljacic silazio u gradove i ne bi uvozili hranu.ocekujem i vodu za koju godinu.Da smo Koreja ima li bi pristojnu drzavu i svestan narod

  2. 4
    Lune

    Hm,hmm..menjam, danasnju “demokratiju”, za stafetu,skolu,zdravstvo i izgradnju HE Djerdap III,pokretanje proizvodnje IMT,21MAJ,ZMAJ….itd, bez Stepinca,popa Mace i ostalih kleronacista, bez obzira na pol,veru,naciju,boju koze.

+ Ostavite komentar