Vaspitačice iz parlamenta

Vaspitačice iz parlamenta

Živojin Rakočević


Zbog čega su poslanici, poznati po tome da glasaju na zvonce, poželeli da baš na slučaju izbora uglednog novinara s KiM Živojina Rakočevića pokažu svoju moć i neposlušnost? Odgovor na to pitanje dao je šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović kada je bez uvijanja saopštio da je problem u neposlušnim predlagačima NUNS i UNS, a ne u samom predlogu

Ne znamo gde nam je dupe, a gde glava, ali će parlament sve to okupiti na jedno mesto, napisao je svojevremeno aforističar Petar Lazić. Toga sam se setila nedavno, kada je objavljena vest da parlamentarna većina nije glasala za predlog novinarskih udruženja da član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije bude novinar i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević. Skupština ga nije izabrala uprkos činjenici da je prošle jeseni na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu dobio podršku vladajuće većine (čak 13 glasova od ukupno 16).

Nebrušena bahatost
Zbog čega su naši uvaženi i samostalni poslanici, poznati po tome da glasaju na zvonce, poželeli da baš na ovom slučaju pokažu svoju moć i neposlušnost, pa na plenumu glasaju suprotno od odbora? Ili su i ovaj put poslušno sledili sugestije odozgo, dopuštajući da se kola slome na nedužnom čoveku, koji zaslužuje poštovanje, a ne oholost? Odgovor na tu nepostojeću dilemu javnosti je dao šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović kada je bez uvijanja saopštio da je problem u predlagačima NUNS i UNS (inače vazda posvađanim, ali u ovom slučaju, hvala bogu, jedinstvenim), a ne u samom predlogu. Uvek su političari želeli da drže pod kontrolom jogunaste novinare, ali su to radili perfidnije. Dugo se nismo sreli sa bahatošću vlastodržaca u nebrušenom obliku. Na pitanje UNS šta se promenilo i zašto većina nije glasala za Rakočevića, Martinović je u SMS prepisci kao iz topa uzvratio kontrapitanjem: „A zašto Vaše udruženje nije reagovalo na umrlicu za predsednika Republike, živog čoveka, i na naslovnu stranicu NIN-a u kojoj se Srbija poredi sa Aušvicom?” Važno je napomenuti da je Martinović kao član nadležnog odbora u septembru 2016. glasao za izbor Rakočevića na ovo mesto. Na komentar da je UNS jasno u medijima izneo stav da se Holokaust ne sme relativizovati, ali da reagovanje UNS-a ne može imati uticaja na glasanje, i da je Rakočević, kosovski Srbin, čestit i odvažan novinar, koji živi i radi u Gračanici, gde čini čuda za kulturni život tamošnjih Srba, Martinović je ponovio da nije zadovoljan UNS-ovom reakcijom.
„To kako ste Vi reagovali, reagovao je i sam NIN. Poslanici su slobodni da glasaju za koga hoće”, bio je Martinovićev odgovor. Na pitanje da li bi, da je UNS reagovao kako SNS traži, kolega Rakočević bio izabran, šef naprednjaka u Skupštini je odgovorio da je u Srbiji sve dozvoljeno. „Ma reagujte kako god hoćete. U Srbiji je sve dozvoljeno.”
Martinovića su pitali i da li je baš on naložio poslanicima većine da ne glasaju za Rakočevića, pošto takvu informaciju imaju, na šta je on odgovorio samo: „Pa, što me onda bilo šta pitate kad ‘imate informaciju’?” Tim povodom, pozvali smo Martinovića, ali on nije odgovarao na naše pozive i poruke. Ostali smo uskraćeni za odgovor na pitanja smatra li da tako treba prevaspitavati novinare i hoće li se izviniti javnosti zbog svog istupanja.
Ni predstavnici UNS-a i NUNS-a nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj, navodeći da su sve rekli u zajedničkom saopštenju krajem jula. Tada su, kao dve najreprezentativnije profesionalne novinarske organizacije u Srbiji, najoštrije protestovali protiv odluke poslanika da Rakočevića, kao izuzetnog novinara i pravog predstavnika kulturnog života na KiM, ne izaberu za Odbor Agencije, istovremeno nadajući se da će poslanici svoju grešku ispraviti na ponovnom glasanju na jesen. Konačno, ni sam Živojin Rakočević nije hteo da govori o ovome, ali je još jednom zahvalio kolegama koje su ga predložile za tu funkciju.

Vlast se teško vara ako misli da smo mi deca koju će prevaspitavati kaznenim merama, ocenjuje Ljiljana Smajlović

Novinarka Ljiljana Smajlović jedna je od retkih koja se u poslednje vreme bavila ovom temom. Ona za „Ekspres” kaže da „Skupština Srbije sad nema mnogo izbora”.
– U ponovljenom postupku u oktobru poslanici mogu ili da glasaju za Živojina ili da prekrše propise koje je Skupština izglasala prilikom formiranja Agencije za borbu protiv korupcije. Trećeg nema. Za parlamentarnu većinu, to znači sledeće: ili će kažnjavati neposlušna novinarska udruženja ili će poštovati srpske zakone. Uverena sam da će se ipak odlučiti za ovo drugo – ističe Smajlovićeva i dodaje da će to biti jedino izvinjenje koje je novinarskom esnafu potrebno.
– Aleksandar Martinović se verovatno ionako već pokajao što je iskreno odgovorio na pitanje UNS-a o tome zašto većina nije glasala za Živojina, koji je očigledno stradao kao kolateralna šteta nesporazuma novinara i vlasti. Ne verujem da je iko u Skupštini Srbije hteo da kazni baš Živojina Rakočevića, čoveka koji, umesto kazne, zaslužuje divljenje i zahvalnost Beograda. Pretpostavljam da ni gospodinu Martinoviću nije moglo biti milo što su se i ovog puta, kao toliko puta do sada u našoj novijoj istoriji, kola slomila baš na Srbinu s Kosova – napominje naša sagovornica.

Sukob vlasti i novinara
Na pitanje ko je kriv za to što se po prvi put ovako javno disciplinuju neposlušni novinari, ona odgovara da je prvi zadatak UNS-a u ovoj stvari da Živojin Rakočević ne postane žrtva sukoba vlasti i novinarske zajednice.
– Ali UNS nije ni slep ni gluv na taj sukob. Po mom mišljenju, najvažnije je sledeće: mi u UNS-u nismo politički aktivisti koji vode politiku „što gore, to bolje”. Mi ne priželjkujemo da vlast krši novinarska prava kako bismo imali zbog čega da se žalimo Johanesu Hanu ili Evropskoj komisiji. U Srbiji su novinari nezadovoljni svojim položajem u društvu, ali nisu ravnodušni na činjenicu da i srpsko društvo ima razloga da bude nezadovoljno stanjem u srpskom novinarstvu. Ne tvrdim da smo mi novinari bezgrešni. Profesija nas obavezuje da čitaocu predočimo obe strane svakog problema o kojem pišemo, ali kada smo mi u pitanju, kada su naša prava ugrožena, ponašamo se kao da postoji samo jedna, naša strana, i prećutkujemo argumente naših kritičara. Kao da imamo slepi ugao i ne vidimo drugu stranu problema. Nije naš problem jedini koji nema dve strane, ali vlast se teško vara ako misli da smo mi deca koju će prevaspitavati kaznenim merama – zaključuje Smajlovićeva.
Podsetimo, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa da jedan od devet članova odbora bude izabran na zajednički predlog novinarskih udruženja. Odbor upravlja Agencijom i među ovlašćenjima ovog organa je i izbor direktora Agencije. UNS i NUNS, koji su se prvi put posle dužeg vremena složili oko nečega, Rakočevića su predložili za kandidata još u avgustu 2015, a zatim i u avgustu prošle godine, nakon što je duže vreme bilo upražnjeno mesto člana odbora koji se bira na predlog novinarskih udruženja.

KO JE ŽIVOJIN RAKOČEVIĆ

* Novinar i književnik, diplomirao je na Katedri za srpsku književnost i jezik Filološkog fakulteta u Prištini, a magistrirao na Univerzitetu u Beogradu
* Živi i radi u Gračanici, uspešno vodi tamošnji Dom kulture, koji se po brojnosti i kvalitetu kulturnih događaja, od njegovog dolaska, može uporediti s najambicioznijim i najposećenijim kulturnim ustanovama Beograda
* Bio je osnivač i urednik „KiM radija”, „Glasa juga”, potpredsednik Udruženja novinara Srbije i član Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a već deset godina dopisnik je „Politike” s Kosova i Metohije
* Autor je više knjiga i monografija, i dobitnik je nekoliko književnih i novinarskih nagrada, a svoje radove objavljuje u uglednim domaćim i stranim časopisima

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar