VELEDROGIRANJE

U vremenu kada marketing i tržišni interesi nadjačavaju interese pacijenata, na haotičnom srpskom tržištu sve je češća pojava nelojalne konkurencije u kojoj prednjače lanci apoteka i veledrogerija. Takvih lanaca je sve više, a kao otelotvorenje ovog problema pominje se veledrogerija i lanac apoteka "Zegin", u vlasništvu makedonskog biznismena Blagoja Mehandžiskog

Model lanaca uvezanih veledrogerija i apoteka, čiji vlasnici gotovo po pravilu nisu apotekari već biznismeni, nije evropska tekovina. Ovakav model američkog je porekla. Tako ti isti lanci apoteka postaju delovi velikih kompanija koje se po vokaciji bave različitim poslovima i biznisima. Po pravilu unosnim. Međutim, evropske zemlje, poput Nemačke, Francuske, Španije i Italije, na ovakav model ne pristaju. Njihove apoteke vode apotekari. Nemačka je otišla čak i korak dalje i dobila spor s Briselom, koji je pokušao da joj nametne lance kao organizacionu strukturu apoteka. Pred amerikanizacijom popustile su, među retkima, Britanija i Norveška. Ta liberalizacija farmaceutskog tržišta u Norveškoj je dovela do grupisanja apoteka u ekonomski atraktivnim urbanim sredinama, dok su one u ruralnim krajevima zatvarane. Od obećavanog povećanja konkurentnosti na tržištu došlo je do toga da svega tri kompanije poseduju oko 80 odsto svih apoteka.

Međutim, za upoznavanje ovog modela nije potrebno otići do Norveške ili Amerike. Isti model odavno se ukorenio i u Srbiji. Dok se državne apoteke guše u dugovima, zatvaraju i spasonosno iznajmljuju privatnim apotekama i veledrogerijama, pretežno u stranom vlasništvu, ti isti lanci jačaju. Posebno je zanimljivo da, recimo, u Srbiji postoje jaki lanci nemačkih kompanija, koji u istoj toj Nemačkoj nisu dozvoljeni. Na taj način veledrogerije faktički preko ugovora sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje sami sebi, odnosno svojim apotekama prodaju lekove po jeftinijoj ceni nego ostalima. Začarani krug. Tako je sve češća pojava da izlozi apoteka više liče na supermarkete oblepljene reklama, a apotekari se svode na puke radnike za šalterom. Marketing i tržišni interesi nadjačavaju zdravstvenu zaštitu i interese pacijenata, kojima je izgleda važnije prodati nego ih izlečiti. Na takvom haotičnom tržištu sve češće se pominje nelojalna konkurencija u kojima prednjače apotekarski lanci koji, što zbog pomenutog mehanizma preko RFZO, a što zbog boniteta koji dobijaju od proizvođača, obaraju cene lekova. U takvoj utakmici male privatne apoteke, a posebno one državne, nemaju mnogo izgleda. Takvih lanaca je sve više, a među strukom, doduše nezvanično, najviše se kao otelotvorenje ovog problema pominje veledrogerija i lanac apoteka "Zegin", u vlasništvu makedonskog biznismena Blagoja Mehandžiskog.

Naime, od kako je pre nekoliko godina Mehandžiski ekspresno počeo da širi svoj biznis van Makedonije, šljašteće reklame njegovih apoteka "Zegin" postale su sve češća pojava u Srbiji. I to često u prostorima nekadašnjeg "Velefarma" (kao što je, recimo, slučaj u Novom Sadu) i "Farmakoma MB". Od tog trenutka počinje i verovatno opravdana zabrinutost domaćih apotekara za opstanak, budući da je javna tajna da su pojedini, često prodavani lekovi u "Zeginu" znatno jeftiniji nego u drugim apotekama. Nelogičnost njegovog poslovanja ide toliko daleko da se svi pitaju kako ova firma uopšte opstaje na tržištu? Primera radi, dok je nabavna cena "Alkaloidovog" "kafetina" 110 dinara, na šta još treba dodati i porez na lekove u visini od 10 odsto, a tek onda i nezaobilazna marža i zarada apoteke, što faktički znači da cena ovog leka ne bi smela da bude niža od 121 dinar, u apoteci "Zegin" u Apatinu kutija "kafetina" košta 84 dinara, dok je u "Zeginu" u Somboru skuplja za svega dva dinara. Slična je situacija i, recimo, sa lekom "kafetin kold" u tabletama, čija je nabavna cena bez poreza 195 dinara, dok ga je u apoteci "Zegin" u Vrbasu moguće kupiti za svega 170 dinara?! Isti preparat, ali u obliku praška moguće je kupiti i u apoteci "Zegin" u Smederevskoj Palanci za svega 38 dinara po kesici (što je 380 dinara po kutiji, budući da pakovanje sadrži 10 kesica), dok u nabavci isti lek košta 405 dinara, bez poreza i marže. Zanimljivo je i da cene lekova u "Zeginu" variraju od grada do grada, pa tako isti taj preparat u Šapcu košta 45 dinara po kesici, dok u nekim apotekama, recimo u Rumi, nisu smeli da nam kažu cenu leka preko telefona. Kažu, takva je politika kuće. I onda se postavlja logično pitanje: kome je isplativo da prodaje lekove daleko ispod nabavne cene, čak i ukoliko u celu jednačinu uvrstimo i eventualne popuste proizvođača zbog kupovine na veliko?

Predsednica udruženja "Farmaceutsko jezgro" Vukosava Stevanović za "Ekspres" objašnjava da osim što danas na promet lekova i interes pacijenata veći uticaj, direktni ili indirektni, ima farmaceutska industrija nego struka, da ne treba zanemariti ni mogućnost koruptivnih aktivnosti preko pojedinaca kojima su zakonskim rešenjima obezbeđena veoma široka ovlašćenja koja se mogu zloupotrebiti.

- Tako, recimo, u Srbiji postoje nemački lanci apoteka, kao što je, recimo, lanac "Benu" iza kojeg stoji veledrogerija "Feniks", a povezivanje u lance nije dozvoljeno u samoj Nemačkoj. Sve što tamo ne može, kod nas može. Što se tiče "Zegina", mogu samo da prenesem iskustvo svojih kolega iz Makedonije gde se dešavalo da ukoliko neka apoteka ne želi da se snabdeva iz njihove veledrogerije, on bi odmah preko puta te iste apoteke otvarao svoju u kojoj je prodavao lekove po veleprodajnim cenama. Bez marže! I onda tako posluje sve dok ne uništi drugu apoteku. Pritom, on kao veledrogerija dobija bonitete od proizvođača kojima može da pokriva te minuse kada ide na nižu cenu. To ne ide na sve lekove, već na one koji se mnogo traže. Da nema lanaca, takvo poslovanje ne bi bilo moguće. Međutim, problem je što nemamo dovoljno inspekcija i vlada opšti haos. Mi kao udruženje smo u apotekama zaticali proteklih godina mnogo švercovanih lekova, iako ih danas ima manje - objašnjava Stevanovićeva i dodaje da je nekada bilo potpuno nezamislivo i zabranjeno prodavati lek ispod određene cene:

- Ako Ministarstvo zdravlja odobrava maloprodajnu i veleprodajnu cenu leka, kako onda proizvođač ili zastupnik neke firme može da daje stimulaciju od 30 odsto recimo? Znači da mu je ministarstvo odobrilo cenu u kojoj ima prostora za tu stimulaciju. Nekada je bilo da je stimulacija jedan ili dva odsto, a ne 30 odsto ili kao na nekim tenderima čak i do 90 odsto. Po zakonu postoji i sumnjivo niska cena. Nekada je bilo kažnjivo da prodajete lek nego što je njegova nabavna cena, a sada može svašta. Ako nedavno jedan trgovački lanac izjavi da im je nerentabilna prodaja ispod 15 odsto marže, kako može u apoteci da bude rentabilna sa 12 odsto marže, kada mora da ima kadar koji je daleko školovaniji. Toj mutnoj vodi i zakonu koji omogućava lancima da postoje u Srbiji saglasnost je dala upravo farmaceutska komora. Cene lekova moraju da budu zakonom regulisane a ne da se otimaju za pacijente. Tržište je potpuno poremećeno, a pacijenti su samo ciljne grupe.

Opširniji tekst možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji se od petka nalazi u prodaji