VEŠTAČKO DISANJE ZA MITO I KORUPCIJU

Po pozivu RGZ, inspektori za rad su 28. februara obišli zdanje u Ulici 27. marta i naložili otvaranje osam šaltera od ukupno 16, ali njihov nalog nije sproveden

Od poslednje nedelje decembra prošle godine građani i zaposleni u oblastima koje obuhvataju promet nekretnina i građevinski sektor u ogromnom su problemu. Zbog štrajka manjeg dela zaposlenih u Katastru Srbije, za mnoge ne postoji mogućnost da dođu do neophodnih dokumenata i potvrda, koje se, stručno gledano, smatraju veoma jednostavnim.

Prvi deo štrajka trajao je do 21. januara ove godine. Okončan je sporazumom o prekidu štrajka kada su štrajkači u pisanoj formi postigli dogovor s Vladom Srbije o načinu obračuna zarada zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, krovnoj kući koju nazivamo i Katastar nepokretnosti. S obzirom na to da su se zamerke štrajkača prevashodno odnosile na primanja zaposlenih, u okviru postignutog sporazuma navedene su tačne odrednice o tome koja je dokumentacija potrebna kako bi se zarade obračunale u skladu sa zakonom. Međutim, u periodu koji je usledio većina protivnika trenutnog načina poslovanja nije dostavila traženu dokumentaciju, ali su istovremeno predstavnici štrajkačkog odbora kroz dopise pozivali zaposlene da ne potpisuju saglasnost na prekovremene sate, na čemu su sami insistirali, a predstavnici Vlade Srbije prihvatili. Tek 15. marta službe za katastar nepokretnosti Novi Sad 1 i za katastar nepokretnosti Pančevo su dostavili dopunjene liste za osam zaposlenih, pet iz Novog Sada i troje iz Pančeva, što je cela tamošnja služba, pa je njihov problem i rešen.

LAŽNA MASOVNOST

RGZ Srbije ukupno zapošljava oko 3.000 ljudi, u šta su ubrojani i angažovani po ugovoru o delu i po ugovoru o privremenim poslovima. U štrajk je stupilo oko 10 odsto zaposlenih, ali procentualna šteta koju proizvode blokadom rada daleko prevazilazi njihovu brojnost. I u tome je suština problema. Najvidljivija je pisarnica katastra u Ulici 27. marta u Beogradu, gde se nalaze službe za katastar nepokretnosti opština Voždovac, Palilula, Rakovica i Zvezdara, najvećih beogradskih opština, na kojima živi oko 800.000 stanovnika. Služba koja pokriva Rakovicu je u kompletnom štrajku i ne želi da pruža nikakve usluge građanima. Ali pravi problem su ostale tri službe. U odeljenju za Zvezdaru, od oko 50 zaposlenih više od 40 radi, dok se sedmoro izjasnilo za štrajk, a od njih je jedan zaposleni na bolovanju.

U pisarnici ove zgrade ukupno postoji 16 šaltera, za svaku pomenutu opštinu po četiri. Srazmerno broju ljudi u štrajku, za Zvezdaru bi tako trebalo da bude zatvoren jedan šalter, a ostala tri da primaju zahteve kako bi zaposleni koji ne štrajkuju imali pravo na rad. Prema dostupnim informacijama, od zaposlenih za opštinu Voždovac niko se nije izjasnio za štrajk, dok je za Palilulu značajan broj onih koji bi da rade.
Međutim, članovi štrajkačkog odbora fizički onemogućavaju pristup pisarnici bilo kome. Na jedinim jednokrilnim vratima koja vode u pisarnicu stoji natpis „štrajk", a dežurni član štrajkačkog odbora koji se nalazi na vratima ne dozvoljava pristup ni građanima, ni advokatima, ni zaposlenima u agencijama za promet nekretnina da ukorače unutra. Zbog toga u javnosti štrajk i ostavlja lažan utisak masovnosti. Iako su po pozivu RGZ, inspektori za rad 28. februara obišli ovo zdanje i naložili otvaranje osam šaltera od ukupno 16, njihov nalog nije sproveden.

IZDEJSTVOVANO POVEĆANJE

U drugom delu štrajka, koji je usledio uprkos pismenom sporazumu Vlade Srbije sa predstavnicima štrajkača od 21. januara, prvenstveni zahtev je bilo formulisanje načina za povećanje zarada. Smena direktora RGZ se čita između redova. Vrhunac neobičnosti u postupanju štrajkača predstavlja činjenica da na sadržaj sporazuma nisu intervenisali ni rukovodioci RGZ ni predstavnici Vlade. Prosto, kako su štrajkači zahtevali, tako je i učinjeno.

Jedna od formulacija u pomenutom sporazumu, što je bio zahtev štrajkača, odnosila se na to da zaposleni daju pismenu saglasnost za prekovremeni rad kako bi im se obračunao dodatak na plate. Ova nedovoljno precizna formulacija u praksi znači da su štrajkači uspeli da izdejstvuju povećanje, ma kako se to formalno nazivalo, ali ni taj ustupak im očigledno nije zadovoljio apetite.
Više puta pomenuti prekovremeni rad nameće jednostavno pitanje da li je zaposlenih u RGZ nedovoljno pa je postojeći kadar neophodno dodatno angažovati ili je reč o povećanju njihovih realno niskih primanja? Odgovor, koji je nemoguće dobiti u zvaničnoj formi, čini se da je sledeći: povećanje plate po zakonu nije moguće pa je jedino izvodljivo bilo obračunavati prekovremeni rad. Pritom, veoma je važno imati u vidu okolnost da se „dodatak" odnosi isključivo na referente sa završenom srednjom školom, dok zaposleni s višom i visokom stručnom spremom ostaju na starom.

DRUGA ADRESA

Zbog svega pomenutog, kao jedna od sumnji u pravu pozadinu štrajka sve češće se, naravno neformalno, pominje promena načina rada RGZ od naredne godine, kada će, umesto građana, najveći deo komunikacije s Katastrom preuzeti notari i agencije ovlašćene za poslove s tom ustanovom. U blagim obrisima se spekuliše da će time pojedini zaposleni ostati bez mogućnosti „privatnog angažmana" u okviru kuće u kojoj su zaposleni.

Naime, pomoću Svetske banke RGZ uveliko postavlja digitalizovani sistem, koji će omogućiti da građani obave najveći deo poslova kod notara i ovlašćenih agencija. Iako će posao u suštini i dalje obavljati službenici RGZ, mesto predaje zahteva će sa šaltera biti izmešteno kod notara. Mada na prvi pogled deluje da će se time novac koji građani plaćaju za usluge preusmeriti na drugu adresu, to nije tako, taksa će i dalje odlaziti u budžet. Razlika u odnosu na dosadašnju praksu je u drugom - takvim načinom rada građanima će se omogućiti da istovremeno dobiju i pravnu zaštitu ili savet koji se tiče nepokretnosti. S obzirom na to da je nepokretnost za većinu daleko najveća imovina, time se svakom učesniku u transakciji omogućava da bude i pravno zaštićen. Takvu vrstu usluge i garancija RGZ samostalno nije mogao da pruža.

Ujedno, angažman notara i agencija će i samim službenicima u Katastru znatno pojednostaviti rad. Prvo, dostavljanje dokumenata će se obavljati elektronskim putem, što neutrališe mogućnost da se neki od neophodnih papira zagubi. Drugo, obaveza notara će biti da dokumentacija koju šalje bude kompletna, čime će se štedeti vreme i Katastru i građanima, s kojima će notari pre slanja zahteva otklanjati sve moguće manjkavosti. Naravno, na kraju se time sprečavaju i moguće zloupotrebe. Iako se i do sada vodilo računa o tome da stranke ne budu informisane o imenu zaposlenog koji odlučuje o rešavanju njihovog predmeta, sistemska promena u radu, po kojoj službenici Katastra neće biti u direktnom kontaktu s onim ko ima interesa da se njegov predmet po bilo koju cenu reši pozitivno, mogućnost zloupotrebe svodi na minimum.

Bez grubih zaključaka, ali dovoljno jasno

Mada je i laicima očigledno da se od novog digitalizovanog sistema rada u RGZ očekuje da na minimum svede mogućnost koruptivnog „angažovanja" pojedinih službenika, u rukovodstvu ove ustanove, očekivano, niko ne želi da problem definiše na taj način. Maja Radović, savetnica za odnose s javnošću na projektu Svetske banke, to sažima na sledeći način:
„Digitalizacija dovodi do toga da se smanji uticaj ljudskog faktora. Na primer, u Katastru se dešavalo da neko podmetne falsifikovani dokument, a mi nemamo mogućnost da proveravamo da li je, recimo, neki sudski overen ugovor falsifikat ili nije. Polazilo se od pretpostavke da je to važeći dokument. Za analizu provere da li je to falsifikat potrebna je čitava forenzička mašinerija, a mi to ne možemo. Sada, kada to ide preko notara, trebalo bi da se prostor mogućih mahinacija znatno smanji, jer je notar odgovoran za ispravnost dokumenata. Novi IT sistem će ubrzati i proces rada i istovremeno građanima posao učiniti lakšim. Rekla bih da je, jednostavno, na sve to bonus antikoruptivna mera, koju će omogućiti ovaj sistem rada."