(VIDEO) 46 GODINA OD POKRETANJA HIDROELEKTRANE ĐERDAP 1: Kako su Tito i Čaušesku pustili u rad hidroenergetski sistem

Pre ravno 46 godina, 16. maja 1972. godine tadašnji predsednici SFR Jugoslavije Josip Broz Tito i Rumunije Nikolae Čaušesku svečano su pustili u rad svih šest agregata na Hidroelektrani „Đerdap 1“ izgrađenoj na 943. kilometru Dunava, na desetak kilometara od Kladova.

Ova dunavska „fabrika struje“ koja je premostila Dunav, još uvek je najveća hidrotehnička građevina na Dunavu potpuno je simetrična i projektovana tako da svaka zemlja, dakle i Srbija i Rumunija raspolažu istim delovima glavnog objekta, odnosno sa po jednom elektranom, brodskom prevodnicom i po sedam prelivnih polja od ukupno 14, koliko ih ima u zajedničkoj prelivnoj brani. Montirano je 12 hidroagregata snage po 190 megavata, sa Kaplanovim turbinama, čiji prečnik kola iznosi oko 9,5 metara. Do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika. Simetralu objekta čini državna granica. Akumulaciono jezero je zapremine 1.380 miliona metara kubnih vode, a njegove potencijale na jednoj hidroelektrani eksploatišu dve zemlje – Srbija i Rumunija i po tome je jedinstvena u svetu, piše Danas.

https://youtu.be/GxOTjot6qHU

Građevinski radovi na HE „Đerdap 1“ počeli su 1964. godine, bilo je angažovano oko pet hiljada ljudi, a nakon osam godina izgradnje, posao je završen avgusta 1970. kada su u pogon pušteni prvi agregati. Bila je to najveća evropska hidroelektrana sa instaliranim kapacitetom od 2.100 megavata i posle izgradnje četvrta po veličini na svetu. „Đerdap 1“ je znatno podigao nivo Dunava, posebno na najužim i nekada najopasnijim deonicama. Pod vodom akumulacije na našoj strani Dunava našlo se šest naselja: Sip, Tekija, Golubinje, Mosna, Donji Milanovac i Dobra, dok je na rumunskoj strani potopljeno osam naselja i ukupno je preseljeno 23.000 stanovnika.

Hidroelektrana „Đerdap 1“ je u 2018. godini proizvela 2.780 milijardi kilovat-sati struje ili oko 42 odsto više od norme.