"ZABRANJENI GRADOVI SRBIJE": Smederevska vila samo za odabrane

Vila nadomak Smedereva, prvobitno namenjena da bude letnji dvor poslednjeg kraljevskog para iz dinastije Obrenovića, vremenom je postala "zabranjeni grad" u kojem su predstavnici posleratne komunističke vlasti organizovali tajne, formalne, ali i neformalne sastanke. Među najčešćim gostima bili su Draža Marković i Stane Dolanc

Da zidovi vile "Zlatni breg" na brdu Plavinac kod Smedereva znaju da govore, kakvih bi se priča mogli naslušati oni kojima se pruži prilika da obiđu nekadašnji letnji dvor kralja Aleksandra Obrenovića? Pred njihovim očima oživele bi predstave koje je pozorišna trupa Branislava Nušića igrala za kralja Aleksandra i kraljicu Dragu. Slušali bi stihove koje su recitovali Milan Rakić i Laza Kostić. Isto tako bi, međutim, mogli da saznaju i o čemu su na poverljivim sastancima razgovarali najviši rukovodioci druge Jugoslavije, pored ostalih, Tito i Draža Marković, koji su u pauzi razgovora vreme kratili uz čaše vina, gledajući kako se na ražnju, nekoliko desetina metara od vile, okreću prasići. Čuli bi, verovatno, i kakve je impresije sa ovog mesta poneo indonežanski predsednik Sukarno, kog je Tito tu ugostio 1956. godine. Često je tu dolazio i, posle Titove smrti najmoćniji čovek u Jugoslaviji, Stane Dolanc, ministar savezne policije.

Vila, prvobitno namenjena da bude letnji dvor poslednjeg kraljevskog para iz dinastije Obrenovića, vremenom je postala "zabranjeni grad" u kojem su predstavnici posleratne komunističke vlasti, organizovali tajne, formalne, ali i neformalne sastanke. Među najčešćim gostima bili su upravo gore pomenuti Marković i Dolanc, a kako se priča, devedesetih godina prošlog veka sastajao se tu, prema nekim informacijama, i najviši vrh srpske državne bezbednosti na čelu sa Jovicom Stanišićem, za koje je hrana donošena iz restorana "Sartida" i "Želvoza".

Dolazili su i ministri predvođeni premijerom Mirkom Marjanovićem. Jedino, kako se može čuti, nikada nije bio Slobodan Milošević. Ruku na srce, i svi ovi koji su dolazili poslednjih godina sastajali su se u "Srpskoj kući", prizemnoj zgradi među borovima stotinak metara udaljenoj od same vile, koja je i tada služila, a i danas se koristi kao reprezentativni objekat Vlade Srbije. Zbog toga je, za razliku od nekadašnjeg dvora koji je pretvoren u muzej, i dalje zatvorena za posetioce iz "spoljašnjeg sveta", a "iz bezbednosnih razloga" nije dozvoljeno ni njeno fotografisanje - ni spolja ni iznutra.đ

Jedini od gostiju koji je u vili proveo duže vremena je proslavljeni fudbaler Dijego Armando Maradona. Kada je 2005. godine dolazio u Srbiju, prespavao je u jednom od apartmana "Srpske kuće", baš kao i njegov tadašnji domaćin, reditelj Emir Kusturica

Građani Smedereva, pa čak i oni koji žive u neposrednoj blizini 30 hektara velikog kompleksa sa kog se pruža fantastičan pogled na Dunav, ni sami ne znaju ko je sve i kada boravio na nekadašnjem kraljevskom posedu. Ne računaju se, naravno, one zvanične posete stranih državnika poput nekadašnjih premijera Hrvatske i Slovenije Jadranke Kosor i Boruta Pahora, odnosno predsednika Kine Si Đinpinga, koje su medijski bile veoma propraćene. Niko od njih, međutim, nije tu prespavao ili boravio više dana. Izuzetak je jedino proslavljeni fudbaler Dijego Armando Maradona. Kada je 2005. godine dolazio u Srbiju, prespavao je u jednom od apartmana "Srpske kuće", baš kao i njegov tadašnji domaćin, reditelj Emir Kusturica. Meštani pričaju kako se i danas, s vremena na vreme, mogu videti ljudi kako izlaze iz crnih limuzina, koje samo projure kroz veliku kapiju na donjoj strani imanja i, nakon što brzo pređu nekoliko stotina metara asfaltiranog puta koji kroz vinograde vodi uzbrdo ka vili, parkiraju se. Gosti se zadržavaju samo po nekoliko sati, a potom brzo, baš kao što su došli, tako i odu.

Sama vila stara je 151 godinu. Izgrađena je još 1865. godine za vreme vladavine kneza Mihaila kao prizemni letnjikovac. Funkciju letnjeg dvorca, međutim, u potpunosti preuzima tek 1897. godine, kada je, kako objašnjava Jovica Bela, vodič Turističke organizacije Smedereva, najvećim delom i poprimila današnji izgled, dogradnjom dve bočne kule, dodavanjem sprata, drvenih balkona i stepeništa, kao i ukrasa u stilu švajcarskih planinskih kuća. Sve je to urađeno pod nadzorom čuvenog arhitekte Jovana Ilkića, poznatog i po beogradskim zdanjima sadašnjeg Doma narodne skupštine, SKC-a (bivšeg Oficirskog doma), kuće Krsmanovića, hotela "Moskva"... Poslednju rekonstrukciju doživela je 1961. godine, pred Samit nesvrstanih, kada su uklonjeni drveni ukrasi, drveni stubovi pred vilom zamenjeni metalnim, sa zadnje strane dograđena kuhinja, a na platou ispred dvorca uređena je fontana u čijem se središtu nalazi skulptura "Leda sa labudom", rad Olje Ivanjicki, popločane staze... Radove je nadgledao arhitekta Bogdan Bogdanović, potonji gradonačelnik Beograda, kao i slikari Peđa Milosavljević i Miodrag B. Protić, koji su bili zaduženi za enterijer.

Mnogo je političara i državnika prodefilovalo kroz ovo zdanje. Prvi su u vilu kročili izaslanici sultana Abdul-Hamida. Dolazili su paše, evropski poslanici, generalni, ali i šef ruske tajne policije Aleksandar Josipovič Grabo, koji je bio posrednik između kralja Aleksandra Obrenovića i ruskog imperatora Nikolaja. Mnogo više, međutim, Aleksandar i Draga dvor su koristili kao "sklonište", odnosno mesto u koje će pobeći iz Beograda, koji im nije bio preterano naklonjen. Lađom bi doplovili do Smedereva, odakle bi se fijakerom uputili ka dvorcu na uzvišenju Plavinac. Odatle su odlazili i na plažu koja je za njih bila uređena na obali Dunava. U pitanju su, naime, kako objašnjava Jovica Bela, pontoni sa svojevrsnim kavezom u sredini, u kojem bi se kraljevski par kupao, bez opasnosti da ih povuče matica Dunava. I dok je Aleksandar obavljao državne poslove (u kabinetu je imao i telefon sa direktnom linijom sa Beogradom - ministrom unutrašnjih dela), Draga je okupljala umetnike - pesnike, pisce, slikare, vajare...

Ovde su donošeni ukazi o odlikovanjima Laze Kostića, Stevana Sremca, Milovana Glišića, Jovana Jovanovića Zmaja... Malo toga je, međutim, u samoj vili ostalo a da je pripadalo Obrenovićima. Sto za kartanje, sto za šah (bez figura), stalak za novine, noćni stočić (poklon Miloša Obrenovića supruzi Ljubici)... Celokupno pokućstvo, nameštaj, servisi, pribori za jelo... sve je nestalo tokom burnog XX veka, u dva svetska rata, ali i posle nacionalizacije. Sadašnji enterijer postavka je Istorijskog muzeja Srbije. U prizemlju su salon, trpezarija, kuhinja, soba maršala dvora. Na spratu su dva apartmana, odnosno spavaće sobe kralja i kraljice, kao i gostinske sobe, kraljev radni kabinet. Celo zdanje odiše skromnošću. Sobe su relativno male i ne odaju utisak da je reč o prostorijama u kojima je nekada boravila kraljevska porodica. Vilu danas krase garniture iz 1780. godine, tepisi s kraja 19. veka iz Azije, ikone iz 18. veka. Najupečatljiviji je radni kabinet kralja Aleksandra u kome je unikatni persijski tepih satkan od 500.000 čvorova od kamilje dlake.

Zanimljivo je da su Nemci prilikom povlačenja odneli i ovaj tepih. U odaje Obrenovića vraćen je zahvaljujući slikaru Paji Jovanoviću, koji ga je otkupio na jednoj aukciji u Parizu. Baš kao i ovaj tepih izuzetne vrednosti, veći deo nameštaja koji danas krasi vilu nabavljen je na aukcijama u evropskim metropolama. Najveći deo toga država je posle Drugog svetskog rata otkupila od starih beogradskih porodica i na aukcijama u evropskim gradovima, najviše u Parizu. Veliki je novac država posle rata dala da se ovi predmeti vrate u zemlju. Zahvaljući tome, danas su u vili grafike iz 17. veka, umetnički predmeti i delovi nameštaja iz tog perioda. U zimskom salonu nalaze se i replike portreta svih vladara iz dinastije Obrenovića - Miloša, Mihaila, Milana i Aleksandra, te kraljica Natalije i Drage. Originali se čuvaju u Narodnom muzeju, osim originala portreta Drage Mašin, koji je uništen tokom majskog prevrata 1903. godine.

U trpezariji se nalazi i originalni portret kraljice Natalije, rad slikara Steve Todorovića. Vila je tek prošle godine dobila status spomenika kulture. Vremenom je postepeno otvarala i vrata turistima, ali samo u okviru unapred dogovorenih i najavljenih tura. Verovatno i u tome leži razlog što godišnje svega oko 3.000 ljudi obiđe ovo značajno mesto, koje i dalje slovi kao jedan od "zabranjenih gradova Srbije".

IMANJE KUPLJENO OD TURAKA

Imanje površine od 30 hektara kupio je od Turaka Miloš Obrenović još 1829. godine. Njegove su namere, međutim, bile pre svega komercijalne. Tu je sagradio vinski podrum, sa kućom iznad, štale i još neke pomoćne zgrade. Iako je imao nameru da sebi sazida i dvor na ovom mestu, prvi letnjikovac podigao je tek 1865. godine njegov sin, knez Mihailo, koji je često boravio u ovom kraju.document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);