DR BORISLAV AGAPIJEV: Iz blagostanja u haos

DR BORISLAV AGAPIJEV: Iz blagostanja u haos


Početak ove nedelje je bio veoma buran na Volstritu, sa olujnim vetrovima koji nisu viđeni dugo. To je bio veliki šok zbog toga što su svetske berze i tržišta kapitala stalno rasli već više od godina dana. Na američkoj berzi je postavljen rekord od 410 dana bez pada od 5%. Takvi periodi stvaraju opasnu iluziju da su tržišta sigurna stvar, gde se samo dobija i gde gubitaka nema.

Sadašnja dešavanja ili -da tako kažemo -cimanja na Volstritu grub su podsetnik da to nije tako i da oni koji se i pored svega igraju novcem moraju da plate skupe lekcije.

Stabilnost, ili nedostatak stabilnosti, na berzama i tržištima kapitala je priča za sebe, koja je inače vrlo interesantna i poučna. Čuveni ekonomista Hajman Minski je formulisao tezu da stabilnost na tržištima sama po sebi generiše nestabilnost s vremenom, tako da tržišta nikada ne mogu biti permanentno stabilna. Takva formulacija se, naravno, kosi sa željama igrača, uključujući i rukovodeća tela, koji bi hteli da tržišta neprestano stabilno rastu.

Na prvi pogled deluje čudno kako stabilnost može da generiše nestabilnost sama od sebe. Da bismo shvatili zašto, moramo se podsetiti druge čuvene i vrlo bitne izreke na Volstritu, kao i na ostalim tržištima kapitala -da u svetu kapitala postoje samo dve ekstremne emocije: neobuzdana pohlepa i potpuni strah od totalne propasti. Teza je da nema ničega u sredini, neke mere, balansa ili granice do koje se ide. Rulja na tržištima srlja ili putem neograničene pohlepe ili putem totalnog straha, i jedini način na koji se kanališe taj put predstavljaju relativni odnosi koliko je učesnika u kojoj grupi.

Iz ove perspektive postaje jasnije kako stabilnost stvara nestabilnost -u periodima duge stabilnosti, broj učesnika koji su u strahu stalno opada pošto se sve više njih ohrabruje da pređe u drugu grupu neograničene dobiti i pohlepe. Kako se grupa pohlepe sve više povećava, učesnici se izlažu sve većim rizicima jer gube strah od neuspeha. Zbog toga se gomilaju iracionalne i loše investicije, koje se u jednom trenutku obelodane, i tada se dešava krah kao jedno veliko trežnjenje od finansijskih budalaština koje su napravljene.

U periodima prividne stabilnosti, na tržištima se stalno stvara embrion sledeće krize koji sve više raste. Većina učesnika ga ne vidi jer je zaslepljena pohlepom grupe u koju je prešla. Događaji na Volstritu ove nedelje su još jedna u nizu mnogih potvrda tog čuvenog pravila. Iz te perspektive, ova epizoda je korekcija, poravnanje čamca u kojem je veliki broj ljudi seo na istu stranu. Ideja je da će posle ove korekcije, koja je u stvari zdrava, čamac nastaviti da plovi istim pravcem, odnosno putem neograničenog gomilanja novca.

E pa, tu ima jedan mali detalj, kako se to lepo kaže, s kojim su naši čitaoci već upoznati iz prethodnih izveštaja iz Silicijumske doline. Taj mali detalj su kamatne stope, za koje se najavljuje da će nastaviti da rastu. Govora nema da neograničeno gomilanje para ne može tek tako da se nastavi zajedno sa dizanjem kamata. Kao što smo u prošlom broju pisali, to je sudar neumoljive sile i nepomične prepreke, a istorija je uvek do sada pokazivala da neumoljiva sila pohlepe poklekne pred nepomičnom preprekom kamata.

Sledeći sastanak Američke centralne banke (FED), na kojem se očekuje podizanje kamata, treba da bude održan u martu, tako da ćemo to tek videti. Naši čitaoci imaju iz prethodnih izveštaja dobru sliku i perspektivu šta će to značiti i kakve posledice može da ima.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar