DR BORISLAV AGAPIJEV: „Pijani” baroni izazivaju finansijsku krizu

DR BORISLAV AGAPIJEV: „Pijani” baroni izazivaju finansijsku krizu


Prošla, 2017. godina bila je prilično burna, mada nije tako izgledalo na početku. Kriptovalute su došle na prvi pogled niotkuda da odjednom stanu na prag velikih svetskih tokova novca. Prirodno je pitanje šta će nam doneti nova 2018. u svetu finansija i novih igrača koji su stupili na scenu. Izvesno je da će se meteorski porast bitkoina (veoma) ublažiti.

Kao što smo pomenuli u prošlim tekstovima u „Ekspresu”, ukupna vrednost bitkoina sada je veoma ozbiljna, reda stotina milijardi dolara. Bilo kakav značajniji skok bitkoina će biti mnogo bliže i pomnije praćen, uključujući i nova pravila, zakone i regulacije po tom pitanju. S te strane gotovo je sigurno da će biti značajnih zvaničnih reakcija u novoj godini.

To ne znači da će to imati za posledicu da kriptovalute tako i završe. Naprotiv, možemo reći da će time prava priča tek početi. U poslednjim danima 2017. dešavalo se dosta toga u vezi s kriptovalutom – riple. Ono što je interesantno jeste da je po mnogim kriterijumima riple u stvari antiteza bitkoina, odnosno dijametralna suprotnost bitkoinu. Otvoreno je podržan od bankarskog sistema, centralizovan je i potencijalna količina u opticaju nije ograničena. S te strane riple deluje više kao nova, digitalna verzija sadašnjeg novca nego kao klasična kriptovaluta.

Ceo rast kriptovalute riple kao antiteze pokazuje da je u stvari glavni pokretač skoka kriptovaluta pohlepa i težnja za brzim profitom umesto realizacije dubljih shvatanja pitanja kao što je suština novca. Iz te perspektive slika deluje poražavajuće, ali u stvari to je samo privid. Vekovna istorija zapadnih finansija i tokova novca pokazuje da je uvek bilo tako i da kriptovalute po tom pitanju nisu nikakav izuzetak. Sve velike finansijske promene i događaji uvek su počinjali tako, manijama i balonima, koji su posle prošli i izduvali se. Poenta nije da postoji pohlepa, koja je uvek jedan od glavnih motivatora i pokretača, nego šta ostaje posle neizbežnog splašnjavanja. Za sve velike stvari i događaje u svetu finansija, odlučujuće je bilo šta je ostalo posle manija i koliko se to pokazalo korisno za budućnost.
Jedan od najboljih primera je istorija američke železnice iz 19. veka. Ona je nastala u neverovatnoj finansijskoj maniji, gde su u relativno kratkom periodu iznikle desetine i stotine novih igrača, koji su izgradili nove pruge iz tada razvijenog istoka Amerike prema Divljem zapadu. Svi ti igrači su uglavnom propali i brzo se iskristalisao mali broj pobednika i pruge koje su izgradili. Ali to na kraju nije bilo bitno, najvažnije je bilo da su pruge sagrađene jer su one bile ključne u razvoju američke industrije, za koju je taj period bio presudan.

Blockchain04

Sličan scenario se dogodio i sa internetom. On je praktično stupio na scenu tokom čuvene Dotkom manije, koja je pukla 2000. godine. To što je pukla, kao i mnoge internet kompanije koje su izašle na berzu, ne znači da internet nije ostao kao okosnica modernog informacionog društva. On je doveo do stvaranja kompanija kao što su „Gugl”, „Amazon” i „Epl”, koje su sada među najvećim i najuticajnijim na svetu.

Takav put predstoji i kriptovalutama. Praktično je nesporno da će manija usporiti, možda će se čak izduvati. Nezavisno od toga, kriptovalute su već usmerile svetlo i fokus javnosti na pitanja o kojima se nije mnogo razmišljalo, kao sto je suština novca. S te strane priča će se nastaviti u 2018, i očekuje nas dosta novosti i događaja.

Postoji još jedan veoma bitan elemenat u svetu finansija u novoj godini, koji će biti od enormne važnosti i uticaja. On je dobro poznat u visokim bankarskim i državnim krugovima, ali je mnogo manje popularan i ispraćen u široj javnosti. Taj ključni faktor je proglašeni prestanak politike „kvantitativnog olakšavanja” širom zapada, a naročito u Evropi. Ta politika deluje na prvi pogled čudno i zbunjujuće, ali u stvari nije ništa drugo nego stvaranje ogromnih količina elektronskog novca ni iz čega. U vremenu dominacije fizičkih novčanica to se zvalo štampanje novca, a sada je u malo drugačijoj formi, ali je efekat isti.

Već nekoliko godina smo obasuti proklamacijama i navodno čvrstim upozorenjima centralnih bankara, koji tvrde da finansijska pijanka prolazi i da je vreme da igrači i učesnici počnu da se trezne. Međutim, za sada ti igrači nisu naročito zainteresovani za otrežnjenje, nego protestuju jer bi hteli da se zabava nastavi. Reakcija se jasno vidi iz krila budućih interesnih stopa dugoročnih državnih obveznica, koje se približavaju inverziji. To je fenomen kada su dugorične kamate, koje su obično veće zbog većih rizika na duge staze, iste ili čak manje od kratkoročnih, na koje direktno utiču centralne banke.

Takva situacija je ozbiljna i u prošlosti je bila snažan pokazatelj potencijalne buduće finansijske krize i recesije. Kao što kažu na zapadu, došlo je vreme da se guma upozna s drumom i nešto će se prelomiti. Ili će se učesnici otrezniti i podići dugoročne kamate, ili će naterati na silu centralne bankare da promene izjave i potpuno preokrenu smer ka novom finansijskom olakšavanju zarad nastavka pijanke.
Iz tog ugla će nova 2018. biti uzbudljiva!

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar