DRŽAVA JE MAJKA

DRŽAVA JE MAJKA


Nije toliki problem to što su budžetske plate u proseku veće od onih koje se daju u privredi. To je slučaj svuda u Evropi osim u Slovačkoj. Problem je što je rast plata u javnom sektoru veći od privrednog rasta, odnosno od rasta BDP-a

Srbija, izgleda, bar u jednoj oblasti prati svetske trendove. A to je da su plate u javnom sektoru u proseku veće nego plate koje daju privatnici. Poslednji statistički podaci pokazuju da rad kod privatnika donosi u proseku 15 odsto manju zaradu. Plata u javnom sektoru u novembru 2018. godine iznosila je 56.657 dinara, a van njega – 47.782 dinara.

Ta razlika će, po svemu sudeći, u ovoj godini biti još veća. Plate koje se isplaćuju iz budžeta, naime, biće povećane ove godine od sedam do 12 odsto. S druge strane, plate u privredi, odnosno u tzv. realnom sektoru teško da će biti povećane za više od pet, do pet i po odsto. A i to su sve procene na osnovu prošlogodišnjeg rasta BDP-a od oko četiri odsto i inflacije od oko 1,5 odsto.
Šta nam to govori? Jednostavno, ono što možemo da očekujemo i u ovoj godini je da će sve više stručnih ljudi, koji ne moraju obavezno da budu i visokoobrazovani, pokušavati da pronađe posao negde u inostranstvu. A to opet znači da će domaći privrednici žestoko da kubure sa radnom snagom.

Stoga, kako ocenjuju ekonomski stručnjaci, nije toliki problem to što su budžetske plate u proseku veće od onih koje se daju u privredi. To je, kako kaže ekonomista Miroslav Zdravković, inače slučaj svuda u Evropi osim u Slovačkoj.

Problem je što je rast plata u javnom sektoru veći od privrednog rasta, odnosno od rasta BDP-a.

– Rast BDP-a bio je rekordan sa više od četiri odsto prošle godine. Pitanje je, međutim, šta će biti ove godine. Ne može se stvoriti više nego što se stvori. Kada se radi o raspodeli u budžetu, moguće je povećati plate i penzije, jer postoji gomila novca koji se stvara. Ali oni koji stvaraju taj novac, a to je privreda, imaju ograničenja. U privredi, ako nečeg nema, onda ga nema – objašnjava za “Ekspres” Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Fiskalni savet je podsetio da su zarade u javnom sektoru i u 2018. u proseku rasle devet odsto. U isto vreme povećanje plate u privatnom sektoru iznosilo je oko pet odsto.

Kako je nedavno ocenio i član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, u ovoj godini plate u javnom sektoru već su povećane i ne bi bilo dobro da se na prvi signal dobrog stanja u budžetu kreće sa licitacijom hoće li biti i kada novog povećanja.

– Tokom ove godine treba usvojiti propise koji predviđaju platne razrede. Tada će se plata povećavati u zavisnosti od radnog mesta, a ne ministarstva. Ne bi bilo dobro da se prostor iskoristi za povećanje zarada u starom sistemu. Plate u privatnom sektoru, s druge strane, rastu u skladu sa rastom produktivnosti ili privredne aktivnosti. U javnom sektoru su već dugo veće nego u privatnom i taj jaz postoji. Problem je što javnom sektoru svake godine plate rastu koji procenat više nego što treba – rekao je nedavno Vučković.

Republički prosek u novembru je iznosio 50.556 dinara. Zaposleni kod preduzetnika, međutim, primili su gotovo upola manje – 27.035 dinara. Iako profit privrede raste iz godine u godinu, plate se skoro ne menjaju.

Prema oceni ekonomiste Miroslava Zdravkovića, to je u velikom delu posledica politike subvencionisanja radnih mesta koju sprovodi Vlada Srbije. Time se, kako kaže, dodatno obara cena radne snage.

– Pogrešna je politika subvencionisanja radnih mesta ako su stranci koji su ovde uložili već stimulisani niskom cenom radne snage. To ima smisla samo u potpuno devastiranim krajevima Srbije, poput Babušnice, Crne Trave… Suludo je davati subvencije za radna mesta u Inđiji ili u okolini Beograda i Novog Sada, gde bi stranci i inače došli. Subvencionisanjem radnih mesta dodatno se obara cena radne snage. Jer, umesto da pusti da stranci povećaju zarade u Srbiji, subvencionisanjem radnih mesta Vlada dodatno obara cenu radne snage – kaže Zdravković za “Ekspres”.

Prema njegovim rečima, normalno je i da plate u javnom sektoru budu u proseku veće od onih u privredi, jer je tu natprosečan udeo zaposlenih sa fakultetskim obrazovanjem.

– Uzmimo za početak samo obrazovanje, pa zdravstvo… Istina jeste da bi ti ljudi u privatnom sektoru imali veće plate, ali je njihov broj mnogo veći u javnom sektoru, pa je i logično da su plate u javnom sektoru u proseku veće – kaže Zdravković.

Sa time se slaže i Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, ali dodaje da plate u privredi u dobroj meri zavise i od strukture same privrede.

– Po logici stvari u vanprivredi ima više visokoobrazovanih ljudi. Ali ako govorimo o strukturi privrede, u Slovačkoj je, na primer, veliki broj industrijskih radnika u odnosu na ukupan broj zaposlenih. I traže ih još. Pa i tu ima razlika, jer, recimo, tekstilna industrija, koja je slabije plaćena, ima više radnika od auto-industrije koja ih bolje plaća – kaže Atanacković i podseća da su u zemljama tržišne privrede pojedinačno uvek veće plate u realnom sektoru.
Zato, kako kaže, i ljudi iz administracije uvek pokušavaju da nađu posao u nekoj firmi u realnom sektoru, da bi im plate bile veće.

U Srbiji je, međutim, kako kaže, malo drugačija situacija, jer ovde ljudi izbegavaju privredu, pre svega zbog neizvesnosti.

– Budžetske institucije se ne gase. Ne možeš da zatvoriš opštinu, školu, bolnicu… I zato je tu sigurnije nego u privredi. U privredi uvek može da se desi bankrot i da se firma ugasi – objašnjava Atanacković.

On dodaje da prostora za povećanje zarada u privatnom sektoru ima, ali i to opet zavisi od delatnosti do delatnosti.

–  Ako firma radi uspešno, vlasnik može da ostvaruje veće profite. On potom može da smanji profit i poveća zarade da bi zaposleni bili lojalniji, da bi još bolje radili. To, međutim, može samo deo privrede, veći deo ne može, jer nema dovoljno prostora za povećanje svojih prihoda – kaže Atanacković, ali u povećanju plata u javnom sektoru vidi boljitak i za privredu: „Povećanje plata u budžetskom delu pomaže privredi, jer je onda i promet veći.”

I jedna analiza koju je pre par godina uradio britanski “Gardijan” ide u prilog zaključku da su plate u javnom sektoru veće, ali navodi i drugi podatak – da plate u privredi rastu brže!

– Radnici u javnom sektoru su obučeniji, imaju kraće radno vreme i zarađuju više novca od kolega iz privatnog sektora. Ali ako imate diplomu, bolje ćete biti plaćeni u privatnom sektoru, a u pet, od poslednjih 11 godina, prema podacima Nacionalne kancelarije za statistiku, plate su više rasle u privatnom sektoru – navodi “Gardijan”.

Sa time se podudara i analiza američkog “Kejto instituta” iz 2017. godine. Ona pokazuje da je upravo te godine napravljen najveći jaz između plata u javnom i privatnom sektoru u SAD, naravno u korist onih koji su plaćeni iz budžeta.

Savezni zaposlenici zarađivali su u 2016. godini i do 80 odsto više u odnosu na radnike u privatnom sektoru. Te podatke izneo je Kris Edvards, direktor studija o poreskom sistemu “Kejto instituta”. Dodao je, takođe, i da su zaposleni na saveznom nivou zarađivali 42 odsto više od onih koji su zaposleni u administraciji, ali na nivou savezne države ili lokalne samouprave.
Do tih zaključaka on je došao analizom podataka o platama 2,1 milion zaposlenih u upravi i 114 miliona radnika iz privatnog sektora.

Ono što u Srbiji zaposleni uvek ističu kao osnovne razlike između javnog i privatnog sektora, osim visine zarade, jesu i njena stabilnost, potom stalno zaposlenje i jasno određen broj radnih sati. Kod privatnika je sve to vrlo neizvesno. Privatni poslodavci se često ponašaju kao feudalci, nameću pravila po principu da su u njihovim rukama „i nož i pogača”.

Mada zvanična istraživanja ne postoje, evidentno je da postoji i razlika u efektivnosti rada u javnom i privatnom sektoru. Svi se, međutim, slažu da se u privatnom sektoru radi mnogo više. Osim što rade normativnih osam sati, radnici u privatnom sektoru rade vrlo često prekovremeno, što im nije adekvatno plaćeno. Rade subotom, nekada i nedeljom…

Privatnici se pak pravdaju time da oni angažuju samo onoliko ljudi koliko im je neophodno za dati posao i gledaju da tu radnu snagu iskoriste što je moguće više.

S druge strane, u javnom sektoru često postoji višak radne snage, jer se na pojedinim pozicijama zapošljava više ljudi nego što je to potrebno.

Uprkos tome, međutim, pojedini segmenti javnog sektora kubure sa radnicima, a najbolji primer za sada je zdravstvo, mada mu se opasno približava i sektor javnog transporta, s obzirom na sve veći nedostatak profesionalnih vozača.

– Ostali smo bez šofera, sve je manje zdravstvenih radnika, nema mesara… Nemačka je primila milion migranata kako bi sprečila rast zarada. Ako kod nas privatni sektor neće da povećava zarade, logično je da će ljudi da ga napuštaju. Osnovni problem na tržištu rada je da ljudi sa fakultetom teško pronalaze posao, ali zato mnogi koji nemaju visoko obrazovanje napuštaju Srbiju, jer je u Evropi velika tražnja za stručnim radnicima – objašnjava Miroslav Zdravković.
Nivo nezaposlenosti u EU je, kako kaže, najniži od 2000. godine. Ta niska zaposlenost, međutim, kako kaže, nije posledica brzog ekonomskog rasta, nego drastične zamene stanovništva. Jer oni rođeni 1952, 1953. i 1954, što su brojna godišta, idu u penziju, a mlađih nema.

Bela kuga je jedan od uzroka nedostatka radne snage i u Srbiji.

– U Srbiji je 1952. godine rođeno 160.000 beba. Onih koji danas imaju 18 godina je 85.000, 90.000. Odjedanput se, dakle, stvorila rupa od oko 70.000 ljudi, jer su stariji otišli u penziju, a mlađih nema dovoljno. Logično je očekivati da bi sa današnjih 400 evra plate brzo trebalo da rastu na 500 ili 600 evra. To se dešava u Bugarskoj i Rumuniji. Rumunija se ispraznila, ali zarade zato rastu od 20 do 25 odsto poslednjih godina. I u privatnom i u državnom sektoru. Jer vlasnik firme je u situaciji da mesar može u Mađarskoj da zaradi 500 evra, u Slovačkoj 700, a ko ode u Nemačku više od 1.000 evra. Dakle, ili će da mu poveća platu sa 200 na 300 evra, ili će da ostane bez radnika – dodaje Zdravković.

Dodaje zato da, koliko je normalno da plate u javnom sektoru budu veće, pre svega zbog obrazovne strukture zaposlenih, toliko j normalno i da plate u realnom sektoru brže rastu kako bi se sprečila seoba stanovništva.

– Ili će plate da rastu izuzetnom brzinom ili će u junu i julu, recimo, Beograd biti prazan, a mnoge prodavnice biti pozatvarane jer neće imati ko da radi – kaže Zdravković.
Visina plate, ipak, značajno zavisi i od zanimanja i preduzeća. Zato se ne može u potpunosti tvrditi da su plate u javnom sektoru svuda veće.

Postoje, naime, određena zanimanja u realnom sektoru koja su dobro plaćena. To su, naravno, ona malopre spomenuta deficitarna zanimanja za koja su poslodavci prinuđeni da ponude visoke zarade kako bi imao ko da im radi.

– U privredi je aktivno tržište rada. Mi privrednici kao poslodavci određene profile, pošto ih nema dovoljno, plaćamo i više nego neke druge. Na primer, ako nađeš dobrog varioca, kojih nema, platićeš ga više nego, recimo, limara ili bravara. Traženi su i automehaničari, autoelektričari, farbari… I onda oni imaju veće plate nego neki drugi. To je tržište. Nečega čega nema, a treba ti, platićeš i nećeš da pitaš koliko košta. Eto, imamo sad problem i sa vozačima – kaže Nebojša Atanacković i dodaje: „ Ali i dalje najveće zarade su u proseku u javnim preduzećima. Eto, na primer, stolar koji radi u ‘Kolubari’ ima značajno veću platu nego što bi imao u nekom privatnom preduzeću.”

Druga stvar je što, prema njegovim rečima, da plate u Srbiji skoče sa 430 na 900 evra, opet bi bile manje od plata na zapadu. Tu bi, međutim, do izražaja mogao da dođe faktor skupog života, s obzirom da su troškovi života na zapadu daleko veći od onih u Srbiji.

– Zato bi se tek u ekstremnim situacijama ljudi odlučivali da odu iz Srbije zbog veće plate. Jer, ako tamo ima dva puta veću platu, ne znači da će dva puta bolje i da živi – kaže Atanacković.
Na kraju i na tržištu rada vlada pravilo ponude i potražnje. Što bude bila tanja ponuda radnika, i plate će početi da rastu. To će, međutim, Srbiju koštati zatvaranjem firmi koje neće moći da opstanu. Istina jeste da se u Srbiji godišnje osnuje oko 40.000 firmi, ali je istina i da se više od 25.000 njih zatvori. A zatvore se jer ne mogu da opstanu na tržištu.

 

Ispod proseka

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku iz prošle godine pokazuje da prosečna plata nije iznos koji prima većina zaposlenih u Srbiji. U trenutku kada je ona iznosila 46.600 dinara, najveći procenat zaposlenih, 18,8 odsto njih, primalo je platu između 20.000 i 25.000 dinara. Dve trećine radnika prima do proseka ili u njegovoj visini. Dakle, samo 15 odsto zaposlenih ima plate koje su veće od proseka.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar