EKONOMSKA ANALIZA AGAPIJEV: Poverioci kucaju pred vratima

EKONOMSKA ANALIZA AGAPIJEV: Poverioci kucaju pred vratima


I pored svih ovih događaja  koji posmatračima sa strane deluju zabavno, mada su dužnicima životno pitanje, zatezanje finsansijskih klešta se neumitno nastavlja. Razlika izmedju Američkih i Evropskih kamata je iznad 1,5 i još će rasti, pošto Američka centralna banka (FED) planira  povećanje 0,5 do 0,75 odsto ove godine, pa  još 1 odsto sledeće godine. Vrlo je jasno šta će to značiti za trzišta duga i obaveze dužnika

U prošlonedeljnom raportu iz Silicijumske doline pisali o Italijanskom dužničkom loncu koji je iznnenada malo proključao, gospodari kapitala vatru su malo smanjili, ali lonac još  krčka. Kamate su malo pale, ali su još uvek mnogo više od iluzije i fatamorgane negativnih stopa. Kao što smo već pisali, to su itekako velike cifre pravih para koje moraju da se otplaćuju svaki mesec. S tim u vezi procurela je informacija  da se nagli skok kamata na  Italijanske državne obveznica dogodio  zato što je glavni kupac, Evropska Centralna Banka, odjednom misteriozno momentalno nestala.

Italijanska vlada i zvaničnici su bučno negodovali zbog ovog finansijskog šoka, ali su iz Evrope dobili malo neozbiljan ili upozoravajući odgovor “da tu ništa nema, to se desilo tek tako,” ili što se kaže kod nas – omaklo im se.

I pored svih ovih dogadjaja  koji posmatračima sa strane deluju zabavno, mada su dužnicima zivotno pitanje, zatezanje finsansijskih klešta se neumitno nastavlja. Razlika izmedju Američkih i Evropskih kamata je iznad 1,5 i još rasti, pošto Američka centralna banka (FED) planira  povećanje 0,5 do 0,75 odsto ove godine, pa  još 1 odsto sledeće godine. Vrlo je jasno šta će to značiti za trzišta duga i obaveze dužnika. Evropska Centralna Banka je već prinuđena da počne da prati Ameriku, da diže kamate, pa ćemo onda da vidimo ko kako pliva “go golcijat” na Italijanskim plažama, što bi rekao Voren Bafet.

U nizu neverovatnih vesti iz sveta finanasija, koje na prvi pogled deluju irealno, je i odluka SAD da udare  sankcije EU, Kanadi i Meksiku! I ne samo to, predsednik Tramp eksplicitno je istakao Mercedes-Benz kao metu sankcija, tvrdeći da ih “ima suvise na Petoj aveniji u Njujorku”, a on vidi malo Ševroleta tokom njegovih poseta Nemačkoj. Ova neverovatna vest je tačna, mada gomila građana, potrošača i biznismena  i dalje ne može da poveruje. Šta je suština? To je  trgovački rat izmedju zakletih političkih i skonomskih partnera od Drugog svetskog rata do juče. Ne teba ni govoriti o tome  kakve su bile  njihove reakcije,  koje su  momentalne kontra sankcije.

Bilo bi dobro da ustuknemo korak u nazad, da ponovo sagledamo  sve ove neverovatne dogadjaje iz  trezvenije i staloženije perspektive. Neprestana težnja ka pravljenju medijskog haosa, i ismevanja i sprdanje sa  ozbiljnim vestima je nažalost tradicija modernog  izvesno vreme. To nije slučajno, pošto je ideja da se eliminišu i ismeju svi mogući glasovi i izvori koji pokušaju bilo kakvi ozbiljniju analizu  i komentare, i da se masa usmeri na razbibrigu, po sistemu sve to nije bitno – treba se samo zabavljati , kupovati, ulaziti u dugove, i sve će se samo po sebi valjano ispeglati. Glavna ideja je da se naprave takve psihoze na nivou celih zemalja gde je bilo kakva kritika udavljena, kao neki pesimizam, zloba, namćorstvo, cicijašenje i ostali arsenal nakaradnih epiteta za one koji kvare žurku. Uvek se potencira da niko ne treba da se plaši loših posledica posto tako rade svi.
Ovakve priča deluje neverovatne, smešne, po sistemu – ko bi to poverovao? Nažalost surova realnost  je da je sve to i te kako istinita, imamo očiglednih  dokaza. Ti dokazi su neverovatni dugovi Italije, Grčke, Španije, Portugala i Irske, gde se masa razumnih ljudi pita kako su se sve te zemlje uplele u takvu priču  i navukle na takvo ponašanje. Dokazi u vidu triliona evra duga su nesporni, poverioci kucaju na vrata, i na žalost toga će biti sve više.

Jedna od posledica ove neverovatne orgije novca i kapitala, o kojoj nismo mnogo pričali,  su sekundarni i tercijarni efekti te mase para su zapravo glavni razlog ulaka stranog kapitala na naša tržišta, kao i u ostale zemlje u razvoju. velika vremena prosperiteta i razvoja, ali realnost je malo drugačija, surovija i proizvoljnija. To ne znači da Srbija nema svojih prednosti, u vidu konkurentske radne snage na svetskim tržištima, dobrih mogućnosti za rast kojeg u svetu sada ima vrlo malo,…. Naš obrazovni sistem posle toliko decenija  gde se nije isticao  posebno iz svetskih perspektiva, odjednom se pokazuje kao vrlo konkurentan  u Evropi a i šire. Naravno, ove prednosti su vrlo neravnomerne i nejednake i ima dosta njih koji ih ne vide i ne mogu da učestvuju u njima. Ali jedna od ohrabrujućih vesti je da su mladi ljudi u Srbiji sada najveći dobitnici pošto  sad mogu da se uključe u svetsku ekonomiju na vrlo konkurentan način.

Taj put je dugačak i tek smo krenuli,  ali definitivno je dobro počeo.

NE PROPUSTITE:

SUROVA OPOMENA ITALIJI: Da li je “Italijanski lonac” prekipeo ?!

EKONOMSKA ANALIZA DR BORISLAVA AGAPIJEVA: Berza nije za ziheraše

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar