EKONOMSKA ANALIZA, DOKTOR BORISLAV AGAPIJEV: Inflacija ante portas

Svetska tržišta kapitala su nastavila njihov miks katatoničnog, maničnog i mangupskopg ponašanja, s tim što je u SAD S&P500 nešto pao, mada smešno, oko 1.5 odsto što to sada ima status vesti.

Sa druge strane bujica loših vesti traje, počevši od jasne najave sledeće rudne trgovinskih ratova gde je predsednik Tramp zapretio Kini da su pred uvodjenjem nove runde sankcija na uvoz koji će pokriti dodatnih 297 milijardi dolara godišnjeg uvoza i tako obuhvatiti sve kineske proizvode, kojih SAD uvozi za oko 500 milijardi dolara godišnje.

Počinju polako da se vide efekti sankcija, koji su ranije namerno zataškavani i planski pomerani time što se nameštalo koji proizvodi će biti pod sankcijama. Na primer roba iz Kine, koja ima mnogo alternativnih proizvoda, tako da potrošači ne osete nedostatk kineske ponude. Ali ovakvo biranje "najboljeg voća" je već gotovo, pošto je lista takvih proizvoda mala a poemnute sankcije će da potkače sve.

Ovo je još jedno dizanje uloga u rundama mangupiranja berzi koje se ponašaju kao da sve to nije bitni, i "pred pragom smo sveopšteg blagostanja", pošto će smanjivanje poreza da sredi sve. Nema govora da su te mere dovele do sadašnjeg stanja na berzama ali još smo na početku filma, za koji smo svi kupili kartu.

U ovom veselom koktelu se pojavio i jedan veliki, nezvani i bučni gost koga niko ne voli da vidi - to je inflacija. Ona je masirana već godinama i decenijama, da se pokaže kroz razne potrošačke korpe i hedonsitički "izmasirane" cene tehnika koje navodno padaju kao kamen. Naravno, masa Kineskih proizvoda prošlih decenija imala je takav efekat. Ali to nije sve. Naduvane cene imovine, uključujući finanasijske instrumente koje su sada dobile društvi u vidu kirija koje u SAD neumoljivo rastu. Tu su i druge "stvarčice" kao što su cene obrazovanja, osiguranja, zdravstva i naravno poreza.

Nirvana na berzma i tržištima kapitala je ključno zasnovana na pretpostavki da inflacije više neće biti - nikada - što se vidi po cenama i kamatama dugoročnih obveznica svugde u svetu, uključujući i perverzije nagativnih kamata, koje još postoje. Pojava inflacije bi bila neverovatan šok, zapravo iznenadjenje, naročito zbog toga što su svetske centralne banke sve ovo dočekale nepripremljene pa imaju vrlo male mogućnosti da to spreče.

Našim čitaocima je dobro poznato da je svet preopterećen dugovima tako da bilo kakav pokušaj nekavog diznja kamata u borbi protiv inflacije doneo bi momentalne divovske račune godišnjih kamata na dug na celoj planeti. Taj mali detalj se, naravno, ne pominje u otmenim krugovima. U vezi inflacije, čak su objavljene i takve vinjete kao što su skok cena polovnih automobila, što ih kod nas iz miloste zovu krntija, na najveći nivo ikada.

Za one koji protestuju da nije baš tako i da se prodaju i luksuzna kola, objavljeno je da je taj rast bio sa srđenjim i kompaktnim automobilima koji su navodno nepopularni. Oni su očigledno takvi za prozvodjače, naročto američke, koji nikad nisu mogli da naprave pare na običnim automobilima, nego već decenijama guraju kamione i velike džipove koji mogu da se prodju kao lepi mali autobusi. Ta priča sada se menja i klasični zagovornici duhova pohlepe bi rado da sve to nestane.

Cela priča se nastavlja, i uskoro će mo da vidimo nove i izveštaje o inflaciji i rastu ostalih troškova koji su izdvojeni iz zvaničnih pokazatelja. Cene obveznica kažu da navodno treba svi da mirno spavamo i da će sve biti u redu zbog toga što smo na pragu nove epizode magične disinflacije, odnosno fantastičnog pada cena. Uskoro će mo da vidimo da li ce to mitsko stvorenje stvarno da se pojavi.