EKONOMSKA ANALIZA, DR BORISLAV AGAPIJEV: Bogatsvo počiva na poverenju

EKONOMSKA ANALIZA, DR BORISLAV AGAPIJEV: Bogatsvo počiva na poverenju


Tako dolazimo do tih fantastičnih i neverovatnih brojki od destina triliona dolara koje su potpuno besmislene,  pošto tolika kolicina valuta na svetu ne postoji,  niti je ikad postojala. Kad kažemo da   Džef Bezos, osnivač Amazona, ima bogatstvo od 150 milijardi dolara, to ne znači da on stvarni ima toliku količinu dolara. Ona je većinom u akcijama Amazona. Glavna poenta je da su ta vrednovanja i valuacije vrlo subjektivni i zavise od nivoa optimizma učesnika na tržištu za budućnost

Zatišje na svetskim tržištima i berzama kapitala se nastavlja i ove nedelje. Americki S&P500 je  samo 2% ispod najvećeg nivo ikada i učesnici nastavljaju da se ponašaju bezbrižno. Ništa nije razrešeno po pitanju tarifa i trgovinskih ratova, pošto su prve salve i recipročni potezi već odigrani. Ove nedelje bi trebalo navodno da se dogovore SAD i Evropa oko  trgovinskih tarifa, ali je odavno već jasno da neki potezi predsednika Trampa mogu EU  da dovedu do kapitulacije ili do haosa u njenoj privredi.

Ali ovo je ono ritualno vreme kada se objavljuju profiti američkih korporacija na berzi. Počelo je prilično dobro: Gugl je povećao bruto prodaju za 25 odsto, što je neverovatna cifra za tako veliku kompaniju. Jasno je da oni  direktno profitiraju od raspada klasičnog sistema reklama, koji je išao većinom na televiziju a sada ide na Internet i mobilne telefone.

Ali, vratimo se onim zanimljivim pričama prirode kapitala i bogatsva, što su fundamentalni koncepti u kapitalizmu i modernim ekonomijama. Već smo pričali otome da se kapital stvara ni iz čega (ex nihilo) kako kažu u filozofiji, umesto od štednje, što navodno objašnjavaju klasične teorije koje  još uvek uporno opstaju. Drugi zbunjujući faktor je što se sve obračunava u valutama – u dolarima za Američki finasijski sistem. Tako dolazimo do tih fantastičnih i neverovatnih brojki od destina triliona dolara koje su potpuno besmislene,  pošto tolika kolicina valuta na svetu ne postoji,  niti je ikad postojala. Ukoliko kažemo da naprimer  Džef Bezos, osnivač Amazona, ima bogatstvo od 150 milijardi dolara, to ne znači da on stvarni ima toliku količinu dolara. To znači da je trenutni privid vrednovanja imovine koju ima, većinom u akcijama Amazona, sada kada su tržišta spremna da  daju vrlo visoko vrednovanje. Glavna poenta je da su ta vrednovanja i valuacije vrlo subjektivni i zavise od nivoa optimizma učesnika na tržištu za budućnost.

Takođe je važno da su ta vrednovanja i poverenje učesnika suštinski uzajamni. Evo jednostavnog primera: Dva seljaka kažu jedan drugom da će jedan vrednovati ovcu koju ima na recimo 1000 evra, ukoliko drugi vrednuje kozu takodje na 1000 evra. Ukoliko se dogovore zajednički i shvate da je takav dogovor osnova njihovog uzajamnog bogatstva, imaće povećano ukupno bogatstvo za 2000 evra za ovcu i kozu. Ukoliko se ne dogovore ili se posvadaju tog bogatstva neće biti ili će biti ynatno smanjeni. Ovaj jednostavan primer pokazujee suštinsku prirodu bogatstva i i njegove prirode i zavisnosti od ljudskih očekivanja i poverenja  jednih u druge. Ukoliko mislite da je ovaj primer suviše nategnut, navešćemo neke modernije primere akcija, obvezncia, drzavnih obveznica itd. gde kupci prave zajedničke dogovore. Ustvari odličan primer su uprvo Japanski keirecu konglomerati grupa kompanija sa potpuno istim ciljem da jedni drugima maksimalno podignu vrednovanja.

Drugi veoma bitan faktor je smanjenje prodaje zbog osećaja bogatstva. To na prvi pogled deluje čudno, odnosno zašto ne bi bogati ljudi hteli da prodaju  i kupuju za tako dobijeni novac, kad su već bogati. Odgovor je vrlo jednostava – to je pohlepa.

Zamislite na primer da vam neko kaže da su vam u dvorištu našli izvor nafte i da ga prodate da bi kupili mala polovna kola. Većina, da ne kažemo svi, bi mahinalno rekli zašto da prodaju takvu potencijalno vrlo vrednu stvar da bi dobili samo nesto bezveze kao što je mala krntija. Kada već shvate da imaju neku imovinu i kad dobiju početno poverenje da vrednost te imovine može da raste, onda oni ne žele da je prodaju pošto imaju vizije mngo većeg i dužeg rasta u budućnosti. Drugim rečima, zašto ga prodati sada kada sutra može da se ispostavi da taj izvor nafte vredi mnogo više i da se za njega može kupiti novi mercedes umesto stare krntije, i još da ostane.

Ovaj subjektivni osećaj bogatstva i vera i očekivanje rasta u budućnosti apsolutno su fundamentalni za moderne ekonomije. Taj nivo je mnogo bitniji od nivoa gotovine i valuta koji su sve mani i manj, kako uiznosu tako i kao faktori. Taj proces upošte nije slučajan pošto su ustvari bogatsva nacija u modernim vremenima bogatsva očekivanja o budućnosti.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar