EKONOMSKA ANALIZA DR BORISLAV AGAPIJEV: EU bankarski sistem u haosu

EKONOMSKA ANALIZA DR BORISLAV AGAPIJEV: EU bankarski sistem u haosu


Dojč banka već godinama  na berzama kapitala stoji vrlo slabo, a situacija postaje sve gora. Činjenica da su banke u Francuskoj, Italiji i Španiji glavne na tržistima kapitala, sasvim jasno govori o nezavidnoj situaciji Evropskog bankarskog sistema. Naravno ta situacija je direktno povezana sa evrom, zvaničnom valutom EU, koji je još uvek ni na nebu ni na zemlji, a rizik i izvesnost njegovog opstanka  je  veoma visok

Dojč banka, apsolutno najveća nemačka banka opet je na meti tržišta, što je manje više i bila  već nekoliko godina. To je interesantna i jedinstvena slika. Najveća banka jedonog proizvodnog i izvoznog giganta kao što je Nemačka,  već godinama je u situaciji da na berzama kapitala ne samo da stoji vrlo slabo, a situacija postaje sve gora. Činjenica da su banke u Francuskoj, Italiji i Španiji glavne na tržistima kapitala, sasvim jasno govori o nezavidnoj situaciji Evropskog bankarskog sistema. Naravno ta situacija je direktno povezana sa evrom, zvaničnom valutom EU, koji je još uvek ni na nebu ni na zemlji, a rizik i izvesnost njegovog opstanka  je  veoma visok. Drugim rečima, teško je centrima kapitala u svetu da  stave sve na valutu za koju nije sigurno da li će postojati za pet do 10 godina.

Dojč Bank je odličan primer nefleksibilnosti i krutosti nemačkog pristupa finasijama koji je zasnovan na navodnoj vrednosti, fokusu na kvalitet i visokim cenama, kao i ozbiljnosti pristupa. To fasada naravno pada u vodu u periodima mahnitog davanja mase zajmova za koje manje više je odmah jasno da neće biti nikada vraćeni. Ti zajmovi zemljama na jugu kao i na severu Evrope dobrim delom, su jasan primer  iracionalnih talasa finansijskog neobuzdanog divljanja kome su Nemci i te kako podložni. Naravno, mit totalne superiornosti Nemačke privrede i inženjeringa je takodje   u raspadu i povodom nedavnih zbivanja i astronomskih kazni u vezi falširanja količine izduvnih gasova kod dizel motora. Niko ne kaže da Nemačka nema odličan inzenjering ali stalno isticanje i hvalisanje sa time, gde se drugima stalno trlja nos, neminovno uvek dovodi do situacije u kojoj je Dojč Banka sada..

Suština problema je u tome da  Nemačke banke nikada nisu uspele da se ugrade u Američki finansijski sistem kao što su očekivale i da počnu da generišu bajne profite. Američki finansijski giganti, kao i Engleski manjim delom, su uvek bili mnogo veštiji u vezi navigacije njihovih finansijskih sistema. To ne znači da su oni uvek suštinski pravili mnogi više profita, nego da su mnogo veštiji u generisanju iluzija i paravana da su veoma profitabilni za mnogo duže periode. Naravno, uvek dolaze velike krize kao 2008. kada se takve iluzija potpuno rasturaju, ali Dojč Banka nikada nije uspela da se vrati u sliku navodnog oporavka i rasta gde se druge banke, uključujući Američke, Engleske i Kineske, nalaze vec nekoliko godina. Naravno, drugo je pitanje koliko dugo će dugo ta slika da se održi? Ali ostaje činjenica  da je najveća nemačka banka opet u neobranom groždju.

Sve to opet nas vraća na fundamentalno pitanje šta su u stvari novac i bogatstvo. Na prvi pogled bi neki racionalan i trezven posmatrač  očekivao da posle više stotina godina razvoja svetskih finansijskih sistema taj odgovor bude veoma jasan. Realnost je potpuno suprotna i može da se kaže da je danas  svetu manje jasno nego ikada šta je uistinu sve to bajno bogatstvo. Na primer Nemačka je jedna od najbogatijih zamalja na svetu ali u čemu je sustina i pokriće njenog bogatstva? U količinama evra? Netačnost takvog odgovora je jasna i najvećim laicima. Ili recimo Japan? On ima nominalni bruto proizvod drugi po veličini u svetu, ali ne treba ni pominjati nivo duga, stopu eknomskog rasta i ostale ekonomske faktore koji  tu idiličnu sliku dovode u pitanje. Kina je jasna kandidat za primer fenomenalnog generisanja neverovatnih bogatstava u veoma kratkim periodima. S druge strane, zapadna štampa je manje više uvek prepuna upozorenja kako sve to kinesko bogatstvo je na veoma klimavim nogama i u stvari nema pokriće. Naravno, odmah se postavlja pitanje  na kavim nogama je zapadno  bogatstvo, ili recimo jedne banke kao sto je Dojč Banka.

Ova magla  i i hronična nejasnoća kao i nedostatak odgovora na ključna pitanja su stalno prisutni u svetskom finansijskom sistemu. Ekstremni kritičari kapitalizma su uvek tvrdili da to pokazuje da tu u stvari nema nista i da je krah neminovan ali do toga nikako da dodje. U stvari je do kraha došlo kod kritičara, kulminirajući sa raspadom Sovjetskog Saveza. Kina je verovatno najbolji primer drugog pristupa, gde je fokus bio uvek bio na reformama i promenama u finansijskom a ne političkom sistemu.

Kriptovalute su takodje imale kao motivaciju ovu maglu i nejasnoću. One su trebalo da daju odgovor na to pitanje u modernom digitalnom vidu. Ali njihova nedavna finasijska performansa pokazuje da ta priča ne ide tek tako. Kriptovalute na prvi pogled padaju stalno i kritičari već počinju da proklamuju kako je sve to bila opet još jedna prazna digitalno finansijska priča.  Medjutim ima nesto što dugoročno ide u prilog kriptovaluatma, a to je taj stalni nemir i neizvesnost  u svetskim finasijama, gde mase učesnika stalno imaju osećaj da nikad nismo izašli iz krize i da su hrpe navodnih bogatsva generisanih od strane centralnih banaka samo jedna iluzija.  Sa te strane, pravi test kriptovaluta će tek da se desi, kada sadasnji nemir  na trzistima i berzama dodje do sledeće kulminacije.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar