EKONOMSKA ANALIZA DR. BORISLAV AGAPIJEV: Fešta na američkoj berzi, uprkos negativnim vestima

EKONOMSKA ANALIZA DR. BORISLAV AGAPIJEV: Fešta na američkoj berzi, uprkos negativnim vestima


Na američkoj berzi se nastavlja fešta sa akcijama uprkos stalnom nizu negativnih vesti. Prodavaca nema, tako da nema padova ali je takođe istina i da nema mnogo kupaca tako da su promene ne mnogo velike.

Za razliku od SAD, Kineska berza i njihova trzišta su mnogo više uzdrmana, gde su Šangajske akcije pale više od 18% ove godine. Međutim to je više psiholoski efekat pošto su u Kini akcije manje važne, pošto je glavno tržište kapitala u nekretninama.

Glavni teatar zbivanja u Kini je njihova valuta koja je veoma brzo pala ove godine u odnosu na dolar, posle objavljivanja Američkih sankcija. Pad je već toliki da već velikim delom negira sve efekte sankcija. Mada to na prvi pogled izgled dobro, to baš i nije tako, pošto slabljenje valute vrlo brzo može krenuti nekontrolisano, kada bi oni morali da brane valutu prodajom dolarskih rezervi.

Dakle ti izbori nisu baš jednostavni. Međutim takođe deluje da trend Kineske valute ide na dole.

Prošle nedelje smo počeli da pričamo o fantomskom bogatsvu i ciframa koje nemaju smisla pošto nikada ne mogu da se realizuju. Prirodno pitanje se nadovezuje zašto se onda uopšte uzbuđivati i zašto se neprestano guraju te fantomske nerealne cifre.

Iznenađujući odgovor je u takozvanom “efektu bogatstva” koji je na Zapadu dobro poznat. Ideja je u tome da ljudi koji se bogato osećaju skloniji su potrošnji, i ne samo potrošnim dobrima nego i investicionim odlukama u vezi porasta kapitala.

Drugim rečim fantomski kapital povećava šansu da se pretvori u pravi zbog toga sto se neki njegov deo pretvara u dobre investicije, kao i dodatnu potrošnju koju drugi mogu da iskoriste, koji se takođe osećaju bogato.

To je osnova kapitalizma, gde masa novca i kapitala nije nikad crno ili belo tj. ili ga ima ili nema nego je istina uvek negde siva, u sredini. Taj odnos se neprestano mena, povećavajući se u velikm periodima rasta, i smanjujući što tokom krahova i kriza, kada se većinom pegla inflacijom.

Shvatajući ovu prividnu prirodu kapitala je ključno za shvatanje sistema koji su bazirani na kapitalu i njegovoj vodećoj ulozi.

Tokom prethodnih perioda taj generator kapitala je bio privatni sektor, posle kriza. U zadnje vreme to je malo zatajilo i taj proces već više decenija pokušavaju da preuzmu svetske centralne banke. I pored mase informacija i proklamacija kako je sve u redu: ” izvukli smo se iz krize” i da treba slobodno da se troši, nivo dugova na svim nivoima pokazuje da to nije tako, pošto su dugovi najveći ikada. Razrešenje ove velike zagonetke je još uvek otvoreni i tek će da se vidi kako će na kraju da se razreši. Takođe učesnicima na tržištima izgleda da smo bliži tom razrešenju nego pre par godina.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar