EKONOMSKA ANALIZA DR. BORISLAV AGAPIJEV: Kako je evropska ekonomija postala najslabija karika

Ove nedelje su izašle vesti da je Evropska ekonomija odjednom postala najslabija karika svetske ekonomije, što je prilično iznenađujuće zbog gomile ekonomskih i trgovinskih problema o kojima smo već pričali.

Postavlja se očigledno pitanje zašto je to odjednom tako. Jedan od glavnih odgovora je nešto o čemu se mnogo ne priča a to je velika zavisnost Nemačke ekonomije, kao glavnog ekonomskog pokretača i lokomotive cele Evrope, od Azijskih tržišta na čelu sa Kinom. Drugim rečima usporavanje u Evropi je odraz situacije u Kini gde , i pored još uvek visoke stope rasta Kineske privrede, počinju već jasno da se vide efekti koji se pojavljuju u kasnijim fazama ciklusa zrelih kapitalističkih ekonomija.  Što se tiče Kine, ona definitvno spada u tu grupu, bez obzira na političko uređenje, koje naravno nominalno potpuno suprotno.

Efekti koje smo pomenuli su naravno veoma visoki nivoi dugova Kineske privrede, koji stoje u bankarskom sistemu. Sa te strane je situacija neverovatna pošto je Kineski bankarski sistem maltene duplo veći od SAD (oko 30 triliona USD u protivrednosti, dok je SAD oko 17 triliona) iako je bruto nacionalni proizvod Kine samo 70% od SAD. U ovu situaciju se naravno upliću i trgovinske čarke i konflikti koji pogoršavaju situaciju u Kini i za koje većina njihovih komentatora i političara smatraju da nisu slučajni. Drugim rečima, razlog zašto predsednik Tramp proziva Kineze nije što navodno trgovina nije fer nego smo misli da je sada dobra prilika da se torpedira ekonomija velikog sadašnjeg, a naročito budućeg, konkurenta. Bez obzira na razlog, rezultat za Evropu je da se to sve odražava tako što Nemačka više ne može toliko da izvozu robu, naročito likusuznu, u Kinu da se to pokazuje, navodno iznenađujće, kao veoma veliki glavni pokretac Nemačke i Evropske ekonomije. To nije bilo lepo da se prizna zbog toga sto politički nije dobro da se kaže koliko Evropa zavisi od Kine kao tržišta i trgovinskog partnera. Krajnji rezultat se vidi sada a to je prozivanje Evropske ekonomije za koju mnogi posmatrači tvrde da je na pragu recesije.

Taj prag je naravno jedna od glavnih stvari i tema zbog toga se može reći da se sve velike ekonomije u sličnoj situaciji, ali opet se vraćamo na poentu da to nije lepo da se tako kaže. Oprobani sistem je uvek da se negativne vesti tog tipa odlažu sto je moguće više i duže, da bi se kupovina na kredit nastavila bez zastoja. Iz te prespektive, ovakve vesti iz Evrope pokazuju da će izgleda oni biti ti koji će da izgube ovo takmičenje ekonomske lepote i da priznaju da je recesija manje više tu. Ovakva slika se takođe prikazuje na trzištima i berzama u SAD gde smo sada već u osmoj nedelji besomučnog cimanja nagore na berzama gde pokušava da se prikaže da je ipak sve u redu i da je pad u decembru bio neka čudna anomalija koja terba da se ignoriše, da bi se nastavilo, kao i uvek, sa kupovinom na kredit.

Već smo pričali o tome ali oni koji to poveruju i nastave da se tako ponašaju će dobiti ono što im sleduje. A to je inace takođe objavljeno u SAD, ali ne baš na velika zvona, da su stope kasnog otplaćivanja zajmova za automobile porasle maltene na nivo toko velike finasijske krize 2008. To je navodno veliki šok tipa ko bi rekao kad je ekonomija tako dobra i likovi koji pominju da to ipak pokazuje da ekonija nije baš takva se odmah ignorišu. Kao što smo rekli, kasna otplata kredita i zaplena automobila je nagrada onima koji se prime na tu priču da je ipak sve u redu i nastave da kupuju automobile i kamionete u SAD vredne desetine hiljada dolara, a kojima cena pada kao kamen odmah čim su kupljeni.

Da malo rezimiramo, i pored čudne euforije na Volstritu, priča se ništa nije promenila suštinski i to su samo pesme sirena koje pokušavaju da zavedu lakoverne na dodatnu besomučnu potrošnju. Mi smo već dosta puta pomenuli da je sada tu takođe i jedna velika sila koja to koči i  kojoj duva vetar lice, a top su kampanja dizanja kamata i zatezanja labavih uslova u finasijskom sistemu. Iz te perspektive, dani oduševljenja na Volstritu i berzama su dobrim delom odbrojani i trebalo bi da vidimo u sledeću nedelju- dve malo trežnjenja u vidu padova, koji će naravno bitni navodno izenađujući.