Kelner Šolak

Kelner Šolak


Vest da KKR, američki investicioni fond, razmatra prodaju balkanskog medijskog giganta “Junajted grupe”, zapravo i nije vest, kao uostalom ni druge informacije tom prilikom iznete. Na primer, da postoje tri zainteresovana fonda “Cinven”, “BC partners” i češki PPF, zatim da celokupnu akviziciju vodi banka “Goldman Saks”, kao i da se očekuje da će celokupan posao biti završen u septembru. Ipak, javnost je ostala uskraćena za nekoliko bitnih informacija. Istina, saopšteno je da se očekuje vrednost celokupne transakcije na nivou od tri milijarde evra uključujući tu i dugove kompanije koji su blizu milijarde, ali nije saopšteno da li je predmet akvizicije 70 odsto udela u “Junajted grupi”, koji su zapravo u vlasništvu KKR, ili svih 100 odsto.

Ukoliko se radi o drugom scenariju, onda se može očekivati i da će manjinski akcionar i prvi čovek “Junajted grupe” Dragan Šolak postati bogatiji za više od 600 miliona evra. Novac će bezbedno leći na račune kompanija Dragana Šolaka koje su registrovane na ostrvu Man. Na stranu i kuriozitet preko koga svi prelaze, a to je da je “Junajted grupa” pod Šolakovom pačlicom generisala za četiri godine blizu milijardu evra duga.

Ukoliko pak na delu bude prvi scenario i novi vlasnik “Junajted medije”, češki tajkun Petr Kelner zadrži entuzijazam koji su ljudi iz KKR gajili prema vizionarskim sposobnostima Dragana Šolaka, onda se već može govoriti da je “Junajted medija” samo promenila titulara svojine i da je KKR iz cele priče izašao sa lepim plusom od skoro milijardu evra. Da im je neko 2014. godine rekao da će nakon četiri i po godine izaći iz celog procesa u koji su uložili milijardu evra sa još jednom milijardom za sretan put, sigurno bi gospoda Kravis, Kolberg, Roberts i Petreus sa zadovoljstvom prihvatili dil.

No, nekoliko činjenica koje nisu našle mesto u zvaničnim saopštenjima i jedna u šturom članku u “Volstrit džornalu”, dovoljan su razlog za golicanje mašte i različita tumačenja jednog poteza koji treba da ostane u domenu potpuno poslovnog. Prvo, nedavno je pomenuti češki fond PPF postao vlasnik “Telenora” u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji… Prethodno je interesovanje za isti posao pokazao KKR, ali postojale su određene zakonske prepreke u smislu nedozvoljene koncentracije na tržištu i slično, pa je formalno KKR odustao, ali se onda najednom pojavio anonimni investicioni fond iz Bugarske, koji je trebalo da kupi Telenor banku. S obzirom na to da pomenuti fond nije imao dovoljno kapitala, bilo je jasno da iza njega zapravo stoji KKR i njihov novac. Usred tih glasina u kojima je bilo sigurno bar delića istine, akvizicija je postala nehigijenska.

Kao iznenadna sila koja se pojavljuje i rešava stvar, na scenu stupa češki fond PPF i sa higijenske tačke gledišta kupovina “Telenora” je sada potpuno besprekorna. Međutim, nakon što se pojavila vest da je Kelner u trci i za “Junajted mediju”, ponovo će se postaviti pitanje nedozvoljene koncentracije na tržištu telekomunikacionih usluga.
Ekonomski stručnjak Mahmut Bušatlija smatra da su ovakve akvizicije potencijalno opasne i da se naš sistem suočava sa velikim problemima u smislu kontrole i porekla kapitala koji se investira.

– Činjenica je da je češki fond vrlo agresivan. Najverovatnije je da su sada, kada su ušli u “Telenor”, shvatili da je to unosno tržište, ali da treba da zahvate veći deo. Posebno što kod nas niko ne kontroliše konkurentnost. Recimo, kada SBB poveća tarifu pa vas obavesti šest meseci kasnije, daju vam besplatne promo pakete pa vam naplate dva puta veću cenu kasnije… Da li to neko kontroliše? Očigledno ne – smatra Bušatlija i dodaje da ne zna koliki bi zaista bili udeli na tržištu telekomunikacija i da je to već posao za komisiju.

– Moguće je da će doći do kupovine SBB i to ne bi trebalo nikoga da iznenadi. Ne znam kakvi bi mogli da budu efekti te kupovine, jer verujem da niko ne bi ništa kupio a da tim potezom izgubi novac. Koliko znam, Komisija za zaštitu konkurencije više ne funkcioniše i to od kako se na njih jednom prilikom naljutio Milan Beko i tada ih sve promenio. Sada postoje više pro forme. Englezi imaju izreku: Kada uđete u pogrešan voz, onda su vam sve stanice pogrešne – smatra Bušatlija.

Koliko god sa stanovišta biznisa kupovina “Telenora” ima smisla, toliko kupovina “Junajted grupe” nema. Izveštaj Dojče banke o kreditnoj izloženosti “Junajted grupe” iz prošle godine, koji smo objavili pre par meseci, dovoljno govori: Prezaduženost, spor i nedovoljan rast prihoda i veliki operativni troškovi nagnali su nemačkog bankarskog giganta da odustane od kreditiranja.

Naravno, za rigidne bankare je to mana, ali za ambiciozne investitore poput Kelnera to može biti izuzetna prilika u kojoj uz promene i restrukturiranje dolazi do rezultata. Ovaj koncept ipak ima jednu manu, tržište na kojem posluje “Junajted grupa” je malo i relativno ograničeno sa još uvek slabom kupovnom moći, pa sva moguća restrukturiranja daju prilično limitiran rezultat koji ne može opravdati visoku cenu od tri milijarde evra. Svakako Petr Kelner nije budala koja ide okolo i rasipa novac. Da je takav, ne bi u ovom trenutku imao 15 milijardi evra i bio jedan od najbogatijih ljudi u Evropi. Da li je onda razlog kupovine nešto drugo? Namera investitora će se videti prvo kroz to koji paket vlasništva kupuje, da li 70 odsto ili svih 100 odsto. Drugi reper će biti da li će se dogoditi promene u menadžmentu. Ako Šolak ostaje na čelu “Junajted medije”, onda PPF igra utakmicu koja je malo više od samog biznisa i iza kojih stoje ne nužno poslovni interesi već i neki drugi. Odgovor već sada znaju Dragan Šolak i još jedan Dragan…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar