POTOP NA VOLSTRITU UZDRMAO SVETSKU BERZU: Počelo sunovratom Dau Džonsa u Njujorku, a nastavio se u Japanu i Australiji

POTOP NA VOLSTRITU UZDRMAO SVETSKU BERZU: Počelo sunovratom Dau Džonsa u Njujorku, a nastavio se u Japanu i Australiji

Printscreen Youtube


Pad berzanskog indeksa Dau Džonsa za skoro 1.600 poena samo u jednom danu izazvao je kolaps na Volstritu upisavši taj dan kao još jedan ” crni ponedeljak” u istoriji njujorške berze.

Da stvar bude gora, uprkos tome što su kupci pokušali da saniraju štetu do zatvaranja berze pad indeksa se zaustavio na 1.175 poena, što se smatra najgorim rezultatom ovog berzanskog indeksa koji je ikad zabeležen.

Inače, ukupni pad iznosio 4,6 odsto, najveći pad od avgusta 2011, tokom evropske dužničke krize. Ipak nije ni blizu uništenja kakva su izazvali takozvani Crni petak iz 1987. godine ili finansijska kriza iz 2008.

 

 Potpo se preneo i na ostale svetske berze

Potop na američkim tržištima nastavio je da se širi po celom svetu. Japanski indeks Nikei pao je za 4 odsto, dok je S&P/ ASX 200 u Australiji pao za 3 odsto.

Bela kuća je sinoć, povodom vesti da je industrijski indeks Dau Džons na njujorškoj berzi u ponedeljak imao najveći dnevni pad od svetske finansijske krize 2008. godine, reagovala ocenom portparolke predsednika SAD Donalda Trampa da “dolazi do kratkoročnih kolebanja tržišta”.

Portparolka Bele kuće Sara Hakabi Sanders kazala da je Tramp fokusiran na “dugoročne ekonomske osnove, koje su i dalje izuzetno snažne” i dodala da te osnove uključuju američki ekonomski rast, nezaposlenost na istorijskom minimumu i povećanje zarada zaposlenih.

 

Nevolja na tržištu počela je prošle nedelje, kada su se investitori zabrinuli da bi nagoveštaji rasta inflacija i kamatnih stopa, zajedno s rekordnim rastom na tržištu, mogli da ekonomiju SAD izbace iz šina. Energetske kompanije, banke i industrijske firme imale su od petka najteže gubitke.

Povećana inflacija može da podstakne Federalne rezerve da brže podižu kamatne stope, što bi moglo usporiti privredni rast tako što bi pozajmljivanje novca poskupelo i za gradjane i za preduzeća. I prinosi obveznica godinama nisu bili toliko visoki kao do sada. To ih čini privlačnijim za investitore od ulaganja u akcije.

Koliko god ponedeljak bio loš, tržište je videlo i mnogo lošije dane tokom finansijske krize. Pad indeksa Dau Džouns od 777 poena septembra 2008. bio je 7,0 odsto, daleko veći nego u ponedeljak.

Akcije nisu imale pad od 5,0 odsto još od juna 2016. godine, kada je Velika Britanija glasala da napusti Evropsku uniju. Akcije su se tada oporavile za samo nekoliko dana.

Poslednji pad od 10 odsto je bio početkom 2016. godine, kada su cene nafte padale jer su investitori bili zabrinuti zbog pada globalnog privrednog rasta, koji je mogao da znatno smanji tražnju. Februara te godine u SAD je cena nafte opala na 26 dolara za barel. Pad od 10% se na Vol stritu smatra “korekcijom” cena.

Dolar je u ponedeljak pao sa 110,28 jena na 109,70. Evro je pao sa 1,2451 dolara na 1,2399 dolara.

Pale su i cene nafte, pa referentna američka nafta WTI košta 63,6 dolara po barelu posle pojeftinjenja od 2,8 odsto, dok britanska nafta Brent iz Severnog mora posle pojeftinjenja od dva odsto košta 67.2 dolara po barelu.

Zlato je pojeftinilo za 80 centi na 1,336.50 dolara za uncu. Srebro je palo za četiri centa na 16,67 dolara za uncu. Bakar je porastao za tri centa, na 3,22 dolara po kilogramu.

U Evropi su najznačaniji indeksi takođe bili u crvenom.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar