SPECIJALNO ZA EKSPRES IZ SILICIJUMSKE DOLINE DR BORISLAV AGAPIJEV: Zemljotres na tržištu kapitala

Ova nedelja je počela burno na svetskim finansijskim tržištima, uključujući sve, a svakako i obveznice (koje čine najveće tržište), akcije i kriptovalute. Nastavak blažeg pada bitkoina i ostalih valuta može delovati šokantno igračima koji su se skoro uključili u priču, ali razlozi su prilično jasni. Nemiri u velikim svetskim tokovima kapitala neminovni utiču na kriptovalute, koje su već manje-više deo njih.

Da bismo shvatili šta se trenutno dešava na tržištima novca i zašto su odjednom postala toliko uzburkana, bitno je da razumemo događanja na tržištima velikih obveznica državnih dugova. Kamate na tim tržištima rastu već više od godinu dana, mada se u svetskim finansijskim krugovima stalno priča kako su ekonomije sada dovoljno jake da mogu da održe takav rast. Da bismo shvatili poentu problema, uzmimo npr. Italiju, koja je inače vrlo interesantna zemlja, dosta slična nama po kulturi, a koja se uvek smatrala za jednog od glavnih igrača u Evropi. Italijanski državni dug trenutno iznosi neverovatnih 2.200 milijardi evra, što je nepojmljiva brojka. Kamata na italijanski dug je porasla skoro jedan procenat od prošlog leta, što ne deluje mnogo, osim kad se uzme u obzir da je jedan odsto od 2.200 milijardi - 22 milijarde evra!

To je iznos koji italijanska država mora da plaća svake godine samo za kamatu na dug. Da bismo bolje uvideli šta to stvarno znači, evo primera: u Italiji ima nešto manje od 7.000 kilometara autoputeva; gradnja kilometra autoputa u Evropi košta oko dva miliona evra, što će reći da bi za manje od 15 milijardi evra Italija mogla da izgradi potpuno nove autoputeve SVAKE godine! To je prava cena povećanja kamatnih stopa. Sličnu priču doživljava i ostatak ceo sveta. U Americi svaki procenat povećava kamatu na dug za skoro 200 milijardi dolara!

Drugim rečima, ova previranja se dešavaju zbog toga što su kamatne stope, koje su jedan od glavnih faktora tokova velikog kapitala, krenule nagore, završavajući proces neprestanog pada koji traje više od 36 godina. Nivo duga u svetu je svugde manje-više na rekordnom nivou, a naročito na zapadu, tako da je pominjanje bilo kakve potencijalne ideje da će biti u permanentnom porastu vrlo neprijatno i skoro pogubno. To je prava slika stvari uprkos neprestanoj propagandi tipa: sve je u redu i pod kontrolom i svetske se ekonomije neprestano popravljaju. Privid oporavka je generisan upravo dugogodišnjim spuštanjem kamata, tako da smo sad došli do duvara, kako se kaže, i tek treba da vidimo gde će se to sve završiti.

Kriptovalute bi na prvi pogled trebalo da budu izvan tih tokova, kao alternativna imovinska klasa. To, međutim, još uvek nije tako zbog toga što ih većina smatra samo privremenom imovinom, koja se drži dok se ne stigne do nekog nivoa kada se prodaju i zamenjuju „pravim" novcem. Broj ljudi koji ih smatra pravom alternativom i spreman je da ih duži na duge staze, i ne samo kao generator profita i sredstvo razmene, vrlo je mali, mada raste. Dok ta grupa ne postane osnovna, kriptovalute će biti izložene skokovima i padovima svetskog kapitala. Sadašnja bura je jedna od takvih promena.

Kratkoročno gledajući, ovaj nagli skok kamatnih stopa mora da bude zaustavljen, čak i ukoliko stvari pomalo krenu u drugom pravcu. Ako ništa drugo, da se malo istresu spekulanti koji se klade na neograničen nastavak skakanja. Međutim, na malo duže staze, recimo više od dva-tri meseca, pitanje nastavka rasta kamata je neminovno - ako ništa drugo, zbog toga što su svetske centralne banke u otvorenoj priči da će same nastaviti da ih dižu.

Ukoliko oni tako stvarno nastave, doći će neminovno do sudara između neumoljive sile i nepomičnog objekta, kako to kažu u Americi, gde će jedan morati da poklekne. Tada će postati jasnije kojim pravcem idu svetski tokovi kapitala i figurativno krdo. To ćemo uskoro znati, i svakako pisati o tome.