SPECIJALNO ZA EKSPRES IZ SILICIJUMSKE DOLINE: Prateći tragove bitkoina

Kriptovalute su početak inovativne revolucije u bankarsko-monetarnom svetu, koja može unaprediti mnogo šta, a prvenstveno učiniti da svet u ovoj oblasti bude humaniji i bolji, kao što je to učinio internet

U finansijama je poznata izreka „prati tragove novca", koja je popularizovana u čuvenom filmu „Svi predsednikovi ljudi" iz 1976. o događajima u vezi sa aferom „Votergejt", koji si doveli do ostavke Ričarda Niksona na mesto predsednika SAD 1974. Na sličan način možemo zaključiti da bi bilo vrlo interesantno pratiti tragove bitkoina preko novca i glavnih finansijskih igrača u toj priči.

Ti igrači su najveće svetske banke i privatne finansijske firme kao što su investicione banke, uključujući i centralne banke kao glavni i najveći zaštitnici njihovih interesa. Do sada je njihova reakcija bila prilično blaga i rezervisana, sa sporadičnim upozorenjima da bi ipak trebalo da se obrati više pažnje na opasnosti i rizike velikih gubitaka u brzim finansijskim dešavanjima.

S druge strane, njihovi kritičari i generalni cinici komentarišu da svi ti igrači nisu mnogo uvažavali naša upozorenja kada smo upozoravali na porast internet .com kompanija 2000, kao i na maniju povećanja cena kuća, koja je kulminirala 2007. U oba slučaja su se manije završile velikim i bolnih krizama i krahovima 2000. i 2008, od kojih se svetska ekonomija još uvek oporavlja.

Alan Grinspan, jedan od najpoznatijih i najčuvenijih bivših direktora Američke centralne banke, čuven je, između ostalog, po izjavama da je jedini način borbe protiv finansijskih manija izbor načina kojim se njihovi štetni efekti ublažavaju posle neminovnog kraha i pada. Po njegovoj doktrini, centralna banka ima ključnu ulogu da pokuša da ublaži sve loše posledice politikom niskih interesnih stopa i velike emisije novca namenjenog lečenju banaka pogođenih velikim gubicima zbog nerazumnih davanja velikih zajmova bez pokrića.

Glavna poenta Grinspanove doktrine ja da centralne banke ne mogu niti treba da pokušavaju da prepoznaju finansijske manije, već samo treba da pokušaju da ublaže efekte neminovnih padova i kriza politikom lakog novca. Naravno, odmah se dovodi u pitanje pristrasnost takvih polisa i doktrina, koje očigledno koriste bankarskim interesima tokom manije, kao i posle nje. Ovakve kritike su se uvek javljale iz mnogih pravaca i krugova, uljučujući i neke koji su tradicionalno povezani s bankarskim interesima. Iz ove perspektive, nedavna izjava američkog nobelovca profesora Štiglica je iznenađujuća i razočaravajuća, posebno zbog toga što je profesor Štiglic imao sijaset dobrih analiza i upozorenja u svetu finansija. S druge strane, neizbežno je pitanje gde su bila ta upozorenja u vezi s mnogo većim krizama i krahovima 2000. i 2008. i manijama koje su dovele do toga. Novac izgubljen u navedenim krizama je mnogo veći, preko 10.000 milijardi dolara, što je neverovatan iznos, a to je više od trideset puta veća suma nego obim sadašnje manije u vezi s bitkonom, koji je trenutno na oko 300 milijardi dolara.

Zašto je prof. Štiglic odjednom toliko zabrinut za ovu finansijsku maniju, ako uopšte prihvatimo da bitkoin jeste manija, kad je ona daleko manja nego obim prethodnih velikih kriza? Njegova zabrinutost je tolika da on otvoreno predlaže drakonski potez potpune zabrane i kriminalizovanja bitkoina, koji do sada niko od glavnih igrača i učesnika nije ni pomenuo. Praktično je neizbežan utisak da je izvor zabrinutosti prof. Štiglica održavanje neprikosnovenosti primata banaka u sadašnjem svetskom finansijskom sistemu, bez ikakve analize i komentara u vezi sa greškama koje su dovele ceo svet u sadašnju ekonomsku situaciju. Čak i najveći optimisti i zagovornici sistema iz bankarskih krugova ne mogu ni pokušati, a kamoli opovrgnuti činjenice kao što su ogromne količine dugova u celom sistemu na svim nivoima, uključujući i državni i privatni sektor.

Deluje neshvatljivo zašto prof. Štiglic ne posveti svoje velike talente kao nobelovac za analizu takvih problema umesto što predlaže drakonske mere za zabranu očigledno inovativnih koncepata kao što je bitkoin. Takvim izjavama jedino dovodi u pitanje svoju nepristrasnost u vezi sa zaštitom bankarskih interesa umesto da razmatra glavni problem svetskog finansijskog sistema. Još jedan nobelovac, prof. Robert Šiler je takođe upozorio da je bitkoin manija koja se neće dobro završiti. Gledajući samo na cenu bitkona, praktično je neosporno da je ta kriptovaluta u fazi vrtoglavog rasta. Iz te perspektive upozorenje prof. Šilera potpuno stoji. Međutim, bitkoin je daleko od jedine manije koju sme imali do sada.

Pogledajmo internet maniju 2000. koja je kulminirala velikom krizom, u kojoj su izgubljene hiljade milijardi dolara. Da li je onda zaključak da je internet propala stvar, od koje nije ispalo ništa? Naravno da je NE očigledan odgovor. Posto, ne samo da internet nije propao nego je postao okosnica modernog društva na praktično svim nivoima, a posebno finansijskim, gde su najveće svetske kompanije kao što su „Google", „Amazon", „Facebook", „Baidu", „Tencent", „Alibaba" itd. bazirane na internetu. Jasna pouka je da u velikim otkrićima, preokretima i revolucijama uvek ima ekscesa i preterivanja koji su neizbežni, ali da glavna poenta ostaje upotrebna vrednost otkrića koje je dovelo do previranja. Internet je doveo do fantastičnih dostignuća modernog društva.

Pitanje da li je bitkoin takođe jedan takav primer ostaje otvoreno i pored prevremenih i naizgled paničnih upozorenja od učesnika kao što je prof. Štiglic.

NE PROPUSTITE:

BITKOIN SE GURA U REZERVE

INTERVJU, BORISLAV AGAPIJEV, IT STRUČNJAK: Gugl, Tviter i Fejsbuk napravili su klinci

KRIPTOVALUTE: Da li je dolar na samrti?

BITKOINI POSTALI OPSESIJA SRBA: U Srbiji 10.000 ljudi trguje ili rudari sa kriptovalutom