ŠVAJCARSKI RULET

Više od 1.500 porodica je ostalo bez nekretnina do kojih je došlo zahvaljujući kreditima indeksiranim u švajcarskim francima (CHF), a na stotine njih svaki dan očekuje da banka aktivira hipoteku. Iako su problematični krediti bankarskog sektora Srbije ove godine smanjeni za više od 100 milijardi dinara i trenutno su na nivou od 244,8 milijardi dinara (dve milijarde evra), krediti u švajcarcima su još uvek nerešiv problem i za državu i za korisnike. Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi, ako ne i jedina, gde bankari, sudije i političari nisu shvatili pogubnost opstanka ugovora o dugoročnim kreditima koji su vezani za švajcarski franak. Bankari i dalje trljaju ruke, sudije imaju različite aršine, političare ta tema baš i ne dodiruje, javni izvršitelji mešetare, a građani plaćaju izuzetno visoku cenu. Elem, pođimo redom.

 Švajcarci zavili u crno 20.000 porodica

Kada su građani počeli da, 2006. godine, podižu kredite vezane za švajcarce, odnos evra i franka bio je 1:1,7. U međuvremenu, franak se gotovo izjednačio sa evrom pa je došlo do uvećanja mesečnih rata i do 2,5 puta posmatrano u dinarima, a trenutno su rate dvostruko veće od prvobitnih jer je franak nešto oslabio. U švajcarskim francima je podignuto više od 20.000 stambenih kredita, i oni čine petinu ukupnih stambenih kredita u Srbiji. Vrednost stambenih kredita vezanih za franak iznosi 900 miliona franaka. Nažalost, veliki broj korisnika kredita indeksiranih u švajcarcima više nije u mogućnosti da otplaćuje rate, mnogi od njih su već ostali bez imovine ili su im banke zapretile da će aktivirati hipoteke.

- Drugi problem je uvećanje glavnice, pa korisnici ovih kredita sada duguju više nego što su podigli novca kod banke iako su 10 godina redovno izmirivali svoje obaveze - kaže Dejan Gavrilović iz udruženja građana „Efektiva", koje se bavi zaštitom potrošača i korisnika finansijskih usluga. - Na sve to, banke su 2011. godine, odnosno početkom 2015. uvećavale kamatnu stopu, odnosno naplaćivale po višem (prodajnom) kursu, čime su dodatno uticale na uvećanje mesečnih obaveza. U međuvremenu, mnogo korisnika kredita je ostalo bez posla ili su im primanja smanjena pa nisu u situaciji da plaćaju tako velike rate. Nekome ko je 2007. godine podigao kredit s ratom od 25.000 dinara na platu od 50.000 dinara danas je rata jednaka plati, a u nekom trenutku je bila i 20-30 odsto viša od plate. Ili neko ko je podigao 100.000 franaka, što je tada bilo oko 50.000 evra, danas banci duguje 80.000 franaka, što je 70.000 evra, dakle duguje 20.000 evra više od glavnice iako je tokom proteklih 10 godina banci uplatio 30.000-40.000 evra. Kada dođe do aktiviranja hipoteke u skladu s procedurom ili zakonom, i kada dođe do prodaje nekretnine, obično znatno ispod tržišne vrednosti, korisnik kredita uglavnom duguje banci onoliko koliko je dobio na početku otplate, a izgubio je stan i sve što je uplatio u proteklih 10 godina. Zvanična statistika ne postoji, ali prema našim procenama do sada je oko 1.500 ljudi ostalo bez nekretnine do koje su došli zahvaljujući kreditima vezanim za švajcarski franak - ističe Gavrilović.

Banka hoće da me opljačka

Igor Ljubinković iz Beograda je 2007. godine podigao stambeni kredit u švajcarcima, s rokom otplate na 25 godina.
- U julu 2007. godine supruga i ja podigli smo stambeni kredit s rokom otplate od 25 godina. Glavnica je iznosila 118.000 franaka, što je tada bilo oko 71.000 evra. Mesečna rata je iznosila 675 franaka u dinarskoj protivvrednosti. Kupio sam stan na Novom Beogradu od 73 kvadrata, uselio se sa suprugom i ćerkom, i računao da smo napokon rešili jedan od najvećih životnih problema. Ali ne lezi vraže! Sedam godina sam bio redovni platiša i banci vratio oko 40.000 evra, ali je glavnica otišla na preko 100.000 evra. Pre tri godine sam prestao da vraćam kredit, i banci sam ponudio da joj vratim stan i da se tako poravnamo. Međutim, banka je tražila da joj vratim stan i da joj isplatim još 35.000 evra. Banka hoće da me opljačka! Ako aktivira hipoteku, što se može očekivati, moja porodica će biti izbrisana s planete. Stan će mi biti oduzet, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita će banci isplatiti vrednost stana, a mene će država tužiti za 30.000-40.000 evra. Supruga i ja bićemo u dužničkom ropstvu ceo život. Nama se više neće isplatiti da bilo šta legalno radimo. Ja sam autoprevoznik, a supruga ekonomski službenik. Podneli smo tužbu za raskid ugovora s bankom u cilju da se pronađe najbolje rešenje za obe strane. Verujemo u pravnu državu iako su sudovi spori - kaže Ljubinković za „Ekspres".

I ugostitelj Tomislav Ivanović je skupo platio dil s bankom.

- Pre 10 godina podigao sam kredit indeksiran u švajcarcima u vrednosti od 200.000 franaka za kupovinu ugostiteljskog objekta. Redovno sam izmirivao rate od 1.500 evra, i posle pet godina, kada sam već isplatio oko 80.000 evra, banka mi je saopštila da dugujem još 260.000 evra?! Tada sam odlučio da prekinem s plaćanjem kredita. Pokušao sam da se dogovorim s bankom, ali zalud. Pre dva meseca izvršitelji su mi na Paliluli oduzeli motel od 723 kvadrata sa svom opremom i nameštajem iako je pod hipotekom bilo samo 185 kvadrata. Banka je preko izvršitelja prodala trećem licu moj motel za samo 200.000 evra. Podneo sam tužbu sudu i sad čekam pravdu - kaže Ivanović.

U zemljama u okruženju pre par godina donet je zakon o konverziji tih kredita u domaću valutu, što je korisnicima omogućilo da nastave sa otplatom kredita po znatno povoljnijim uslovima.

- Kod nas to država odbija da uradi jer bi navodno bio prekršen Ustav. Iako naš Ustav kaže da je potrošač pod zaštitom države, u praksi pod zaštitom države su banke i nesavesni trgovci. Posebno je zanimljivo šta se dešava sa imovinom kada banka aktivira hipoteku. Banka daje stan na licitaciju i na te licitacije uglavnom dolaze poznati kupci koji se međusobno dogovaraju kako bi nekretninu kupili po što nižoj ceni. I gotovo nikad ne uspe prva licitacija, nego se zakazuje druga, na kojoj se stan prodaje za 50 odsto tržišne vrednosti. Tako stanove za koje su klijenti pre desetak godina uzeli kredite od 100.000 franaka sada banke na nameštenim licitacijama prodaju za 20.000-30.000 evra. Više hiljada ljudi je tužilo banke za raskid ugovora. Jedino rešenje je da se ugovori raskinu i da se banka i klijent poravnaju dinarskom restitucijom - kaže Dejan Gavrilović, predsednik „Efektive".

Različiti aršini u sudovima

Međutim, sudovi donose različita rešenja na tužbe građana da se raskinu ugovori s bankama koji se tiču kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

- Viši sud u Beogradu doneo je dve prvostepene presude kojima se odbija tužbeni zahtev za raskid ugovora o CHF kreditu. Iako već postoje dve presude Vrhovnog kasacionog suda kojima se potvrđuju promenjene okolnosti i daju smernice nižestepenim sudovima za raskid ugovora, čak i za kredite koji su već raskinuti, iako postoji pravnosnažna presuda za raskid ugovora, plus nekoliko presuda Apelacionog suda kojima se ukidaju odbijajuće prvostepene presude, sudije Višeg suda presuđuju u korist banaka, znajući da će im takve presude biti vraćene sa Apelacije. Postavlja se pitanje zašto to rade. Zašto odugovlače ove procese i kupuju dodatno vreme bankama, koje nastavljaju pljačku putem CHF kredita? Zašto sudije donose presude a da ne zatraže izvođenje ekonomsko-finansijskog veštačenja kojim bi matematički bile prikazane promenjene okolnosti na štetu klijenta? Ili, još skandaloznije, zašto sudija donese odbijajuću presudu nakon izvođenja veštačenja, te u presudi konstatuje da je svrha ugovora ispunjena, tj. klijent je kupio stan?! Zašto ovaj sudija gura tužioce u troškove plaćanja veštačenja ako je presudu, baziranu na svojim argumentima da je „klijent kupio stan", mogao da donese odmah nakon podnošenja tužbe - pita Gavrilović.

Evropa ukinula švajcarce

Krediti indeksirani u švajcarskim francima, koji su širom Evrope zavili u crno milione građana, u većini zemalja stavljeni su van snage, a teret štete prenet je na banke i države. Prema podacima Centra za zaštitu korisnika bankarskih usluga „CHF Srbija", države u Evropi su krenule u zaštitu prava svojih građana, prvo kroz donošenje sudskih presuda u njihovu korist u sporovima s bankama, a potom i donošenjem zakona kojima se takvi krediti proglašavaju nelegalnim. Rešavanje problema švajcaraca počelo je 2010. godine, kada su odlukom Vrhovnog suda Irske krediti indeksirani u stranoj valuti proglašeni nelegalnim sa obrazloženjem da unose nesigurnost u finansijski sistem. Tri godine kasnije, Vrhovni sud Austrije je doneo presudu da, ako klijent nije dobro informisan o rizicima, valutna klauzula je ništavna. Sud je naveo da je banka korisnike kredita time uvela na špekulativno finansijsko tržište bez njihove želje i znanja i protivno njihovim interesima. Mađarska je prva zemlja gde je problem švajcaraca rešen konverzijom u domaću valutu. Krediti u francima i evrima su konvertovani u kredite u forintama po fiksnom kursu ispod tržišne vrednosti, a to se odnosilo na kredite u ukupnom iznosu od 10 milijardi evra. Centralna banka izdvojila je tri milijarde evra iz rezervi radi podrške bankama, tako da je teret raspoređen na državu i poslovne banke. I sudovi širom Evrope stali su na stranu oštećenih građana. U Poljskoj problem sa švajcarcima ima oko 700.000 građana. Sudovi su u više stotina slučajeva odlučili u korist građana i naredili novo obračunavanje kamata.
Parlament u Rumuniji je prošle godine prihvatio zakon o konverziji kredita s valutnom klauzulom CHF u kredite u domaću valutu lej, po kursu na dan uzimanja kredita. Takođe, odlukom sudskih organa u Grčkoj, Španiji i Italiji ovakvi krediti su stavljeni van snage. U Hrvatskoj ima oko 60.000 korisnika kredita u švajcarcima, a čvor je počeo da se razmotava 2013. godine, kada je doneta presuda po kolektivnoj tužbi kojom je valutna klauzula u švajcarskom franku ukinuta kao nepravična i nepoštena. I Hrvatska je donela zakon o konverziji kojim je predviđeno da krediti iz franaka budu konvertovani u evre, i to o trošku banaka. U Crnoj Gori je odobreno oko 800 kredita u iznosu od 130 miliona evra. Država je tek 2016. pomogla građanima usvajanjem izmena zakona o konverziji kredita u francima u evre, što podrazumeva i fiksnu kamatnu stopu od 8,2 odsto na godišnjem nivou.

Carić: Rešiti problem bez pomoći države

U Srbiji je bilo pokušaja da se pronađe rešenje kako bi se dužnicima olakšalo vraćanje kredita, ali prilikom razgovora između predstavnika Ministarstva finansija i bankara nije došlo do dogovora jer je većina banaka tražila da država preuzme njihov celokupan gubitak konverzije iz franka u evre ili u domaću valutu. U državnom budžetu za 2018. godinu nisu planirana sredstva kojima bi država učestvovala u troškovima eventualne konverzije kredita. U Narodnoj banci Srbije „Ekspresu" je rečeno da oni nemaju evidenciju o broju problematičnih kredita indeksiranih u CHF.
Predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić kaže za „Ekspres" da je ta banka svojim korisnicima kredita u CHF, a ima ih oko 300, ponudila da produži rok otplate, čime bi se smanjila visina rate, da kredit konvertuju u evre ili da izvrše korekciju kamatne stope.
- Ovaj problem treba da se reši bez subvencija države. Svaka banka treba da nađe rešenje za svaki kredit pojedinačno. Posebno treba pomoći korisnicima kredita koji su socijalno ugroženi, bolesni ili se nalaze na porodiljskom odsustvu - kaže Carić.

Sprega bankara, izvršitelja i mešetara

- Kada banka aktivira hipoteku i pokuša da prodajom nekretnine naplati svoja fabrikovana potraživanja, krše se elementarna prava građana u domenu nepovredivosti stana - kaže advokat Bojan Dobrijević komentarišući podatak da je do sada više od 1.500 korisnika kredita u švajcarcima ostalo bez nekretnina.
- Pravi se sprega između bankara, javnih izvršitelja i raznih mešetara kao novih kupaca tih nekretnina, gde se nekretnine velike tržišne vrednosti prodaju trećem licu ispod cene. Neverovatno je da u ovim slučajevima ne postoji jedinstvena sudska praksa. Neke sudije usvajaju privremenu meru zabrane prodaje nekretnina do okončanja sudskog postupka protiv banke, a neke ne. Sudski sporovi traju i po pet godina, tako da je gotovo nemoguće jednom oduzetu nekretninu povratiti prvobitnom vlasniku - objašnjava Dobrijević.

 

Problematični krediti smanjeni za 100 milijardi

Problematični krediti bankarskog sektora Srbije su ove godine smanjeni za više od 100 milijardi dinara i trenutno su na nivou od 244,8 milijardi dinara (dve milijarde evra), što čini 11,9 odsto ukupnih kredita, saopšteno je „Ekspresu" u Narodnoj banci Srbije. Takvo znatno smanjenje nivoa tih kredita, kako kažu u NBS-u, jeste posledica usvajanja i primene strategije za rešavanje problematičnih kredita u avgustu 2015. godine, kao i stupanja na snagu odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive od 30. septembra 2017. godine, koja podrazumeva obavezu banaka da izvrše prenos problematičnih kredita koji su u potpunosti obezvređeni u vanbilansnu evidenciju banke. Pre par godina problematični krediti su iznosili 427,3 milijarde dinara (3,5 milijardi evra).

Ukupni problematični krediti stanovništva na kraju oktobra 2017. godine iznosili su 50,8 milijardi dinara, što je za 18,4 milijarde dinara manje nego na kraju 2016. godine. Problematični potrošački krediti na kraju oktobra 2017. godine iznosili su 1,8 milijardi dinara i niži su za 2,1 milijardu dinara u odnosu na kraj prethodne godine. Ukupna vrednost problematičnih stambenih kredita na kraju oktobra 2017. godine iznosi 23,5 milijardi dinara i niža je za 7,6 milijardi dinara u odnosu na kraj 2016. I privreda je smanjila problematične kredite za 39,1 milijardu dinara, i oni sada iznose 118,5 milijardi dinara.
Šta su problematični krediti? Pod pojmom problematični krediti podrazumeva se stanje ukupnog preostalog duga pojedinačnog kredita, uključujući i iznos docnje:
- po osnovu kojeg je dužnik u docnji duže od 90 dana, ili po osnovu plaćanja kamate ili glavnice
- po kojem je kamata u visini tromesečnog iznosa (i viša) pripisana dugu, kapitalizovana, refinansirana ili je njeno plaćanje odloženo
- kada dužnik kasni manje od 90 dana, ali je banka procenila da je sposobnost dužnika da otplati dug pogoršana i da je otplata duga u punom iznosu dovedena u pitanje