INTERVJU, DEJVID RASEL: Voleo bih da radim sa srpskim rediteljima

Dejvid Rasel, američki vizuelni umetnik i ilustrator, jedan od najangažovanijih storibord umetnika današnjice, poznatiji kao kreator scena u filmovima „Povratak džedaja", „Betmen", „Terminator 2", „Boja purpura", „X-Men" i „Mulen ruž", smatra da je scenario ključan za njegov posao i da predstavlja najveći izazov pri prihvatanju pisane naracije, kao i potpuno razumevanje perspektive režisera

Tokom posete Beogradu, Dejvid Rasel je održao masterklas namenjen profesionalcima i studentima umetničkih fakulteta pod nazivom „Režija pre snimanja". Kroz angažovanje na polju storiborda, Dejvid je poslednjih 35 godina, u saradnji s najuticajnijim režiserima, radio na kreiranju nekih od najvećih filmskih ostvarenja.
Rasel potpisuje više od 80 filmova - od svog prvog angažmana na filmu „Ratovi zvezda: Povratak džedaja", koji mu je otvorio vrata u svet filma, preko „Terminatora 2", „Mulen ruža", „Narnije", do „Betmena", „Vulverina", „Gospodara i komandanta", „Boje purpura" i najnovijeg ostvarenja iz franšize „Pirati s Kariba", u saradnji sa Džordžom Lukasom, Stivenom Spilberga, Džejmsom Kameronom, Martinom Kembelom, Piterom Virom, Timom Bartonom... Rasel ispisuje stranice istorije umetnosti storiborda kao ključnog kreativnog procesa u nastanku filmskih, televizijskih ili digitalnih ostvarenja, među kojima su najpoznatija „The Avengers", „The Chronicles of Riddick: Escape from Butcher Bay" i „Hitman".
Podršku ovom edukativnom projektu Kulturnog centra „Kaleidoskop" dali su „Nordeus", „3D Republika" i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Iskoristivši Raselov boravak u Beogradu, pitali smo ga da nas uvede u svet storibord umetnika.
Kako ste se zarazili storibord umetnošću?
- Desetak godina sam se usavršavao, a najveći utisak na mene su ostavila prva tri dela „Ratova zvezda", dok je pri izradi scenarija učestvovala i Lukasova žena Marša. Ona je dobrim delom zaslužna za uspeh te trilogije jer je tim delovima dala toplinu i srčanost. Ne zaboravite da su ljudi željni herojske priče u kojoj dobro pobeđuje zlo, a Lukas je uspeo da stvori priču koja dopire do srca ljudi prevazilazeći sve razlike. Zato su „Ratovi zvezda" postali prepoznatljiv simbol širom sveta. Jako sam želeo da radim s njim, a za tu saradnju sam imao, pored talenta i veštine, i mnogo sreće da me je Lukas pozove na razgovor kada je pogledao moje radove.
Koliko jedan storibord umetnik utiče na konačan izgled i sam doživljaj filma?
- Uticaj može da bude veliki, ali je važno zapamtiti da režiser ima potpunu kontrolu vizuelnog pripovedanja i da vodi storibord umetnika do željenog ishoda. U nekim slučajevima, ipak, umetnik ima veliku slobodu da kreira pojedinačne sekvence nakon saradnje s režiserom.
Šta Vam je najveći izazov pri crtanju i kreiranju filmskih kadrova?
- Svaki scenario predstavlja novi izazov tako da je proces prihvatanja pisane naracije i potpuno razumevanje perspektive režisera možda vremenski najzahtevniji deo posla. Lično najviše volim da radim fantastiku i naučnu fantastiku.
Da li je Holivudu ponestalo kreativnosti kad su dva najiščekivanija filma sezone, „Blejd raner 2049" i „Ratovi zvezda: Povratak džedaja", zapravo nastavci filmova iz osamdesetih godina prošlog veka?
- Rekao bih i da i ne. Filmska industrija se u velikoj meri oslanja na nastavke. Uzmite u obzir, na primer, seriju filmova „The Thin Man" iz tridesetih godina, koja pouzdano može da donese profit studijima. Istovremeno, Holivud ne bi ni mogao da postoji bez infuzije novih ideja.
Kako Vam se dopada estetika današnjih, modernih blokbastera?
- Ovaj obrazac takođe datira daleko u istoriju filma, ilustrovan blokbasterima 20. veka, poput „Bena Hura" is pedesetih godina. Na mnogo načina filmske moderne megaprodukcije su daleko dopadljivije i intrigantnije od bilo čega stvorenog u prošlosti, a usled ogromne količine tehnoloških i drugih resursa dostupnih studijima koji imaju volju i mogućnost da finansiraju takve produkcije.

Da li u perspektivi postoji mogućnost saradnje sa srpskim rediteljem, recimo baš sa Kusturicom, čije filmove cenite?
- Rado bih dočekao takvu mogućnost jer imam veliko poštovanje i za dubinu i za istoriju srpske filmske produkcije. Srbija ima odlične scenariste među filmskim stvaraocima, a među najboljima je Emir Kusturica. Ali on pravi priče koje američka publika teško može da razume jer on sa specifičnom političkom sofisticiranošću oslikava događaje, te je neke njegove filmove zaista bolno gledati.

NE VERUJEM DA ĆE NA FILMU ZAŽIVETI DIGITALNA MANIPULACIJA KAO MEJNSTRIM

Da li će se u budućnosti, s obzirom na razvoj tehnologije i animacije, crtati stroribordovi s likovima davno umrlih glumaca, koje će potom tehnikom CGI (kompjuterskom grafikom stvorene slike) oživeti poput lika Mofa Tarkina u „Odmetniku 1"?
- Ovaj pokušaj se u određenoj meri javljao i ranije, ali postoji otpor publike prema ideji gledanja likova čiji su portreti suštinski predstavljeni kao duhovi kroz digitalnu manipulaciju. Ja lično ne doživljavam da će taj koncept ikada zaživeti kao mejnstrim.