KOME IDU OSKARI: Holivudska štafeta mladosti u La La Lendu

Oskari se poslednjih nekoliko sezona ravnomerno raspoređuju na više strana da svi ključni igrači u industriji budu namireni. Biznis je na prvom mestu, i filmovima koji nisu franšizni blokbasteri treba vetar u leđa da pospeši internacionalnu distribuciju, a Oskar u bilo kojoj od ključnih kategorija to jeste, kaže za „Ekspres" filmski kritičar Ivan Karl

Filmofili širom sveta s nestrpljenjem iščekuju ceremoniju dodele Oskara i najvažniji događaj u filmskoj industriji, koji će u noći između nedelje i ponedeljka po 89. put prikovati uz televizijske ekrane višemilionski auditorijum. Iako istorijat najprestižnijeg priznanja sedme umetnosti, ustanovljenog 1929. godine, pokazuje da odlazak kući sa statuom od tridesetak centimetara, optočenom 24-karatnim zlatom, ne garantuje besmrtnost nagrađenog glumca, reditelja ili filma, grozničavo uzbuđenje koje donosi trka za Oskarom ne napušta ni stanovnike Holivuda, što ne čudi ako se uzme u obzir to da oskarovcima cena na tržištu skoči za 20 odsto, a da nagrađeni filmovi u bioskopske blagajne inkasiraju između 30 i 60 miliona dolara, kako je svojevremeno objavio magazin „Empire".

Da uobičajena medijska pompa vezana za filmske Nobelove nagrade ne izostane ni ove godine, pobrinula se Američka akademija za filmsku umetnost i nauku objavljivanjem nominacija u 24 kategorije koje su izazvale višenedeljne polemike među kritičarima i ljubiteljima filma. Rekordan broj nominacija za mjuzikl „La La Land" (ukupno 14), kojima se ostvarenje Demijana Šazela izjednačilo sa ostvarenjima „Titanik" (1997) i „Sve o Evi" (1950), ne opravdava titulu ovogodišnjeg apsolutnog favorita, ocena je brojnih filmskih znalaca, koju zastupa i filmski kritičar Ivan Karl.

Titula favorita

- Uopšte ne delim, rekao bih, forsirano oduševljenje filmom koji se pojavio niotkuda i počeo masovno da žanje nagrade. Tu sam na liniji Semjuela L. Džeksona, koji kaže da je odustao od gledanja mjuzikla nakon 20 minuta. Naravno, u svakom poslu, pa i u ovom, ništa nije slučajno, a „La La Land" je eksplodirao na američkim i svetskim bioskopskim blagajnama nakon nominacija - kaže Karl o filmu u kojem glavne uloge tumače Rajan Gosling i Ema Stoun.

Ovogodišnja selekcija filmova nominovanih za najprestižniju filmsku nagradu bila je predvidljiva za sagovornika „Ekspresa", koji je, kako kaže, pretpostavio raspored nakon što su ozvaničene nominacije za Zlatni globus.

- Zanimljivo je da, bez obzira na to što tu i tamo neki film pobere pregršt nominacija, nema više apsolutnog pobednika, koji na kraju večeri pomete sve ostale. Poslednji koji je pokupio Oskara u kategorijama film, režija i muška uloga bio je „Artsit", i to 2012. godine. Globusi i Oskari se poslednjih nekoliko sezona ravnomerno raspoređuju na više strana da svi ključni igrači u industriji budu namireni. Biznis je na prvom mestu i filmovima koji nisu franšizni blokbasteri treba vetar u leđa da pospeši internacionalnu distribuciju, a Oskar u bilo kojoj od ključnih kategorija to jeste. Ovaj novi trend namirivanja svih pomalo se poklapa s rastom potpuno novog tržišta koje su stvorile TV serije i „Netfliks" kao njihov nusproizvod. Film prvi put počinje da se prilagođava jačanju televizijskih proizvoda - smatra Karl.

Dodela Oskara, koja se poslednjih godina pretvorila u glamuroznu feštu koja akcenat stavlja na šetnju crvenim tepihom, a ne na umetnost, još uvek u prvi plan stavlja holivudsku produkciju i ne pruža pravu sliku o stanju i tendencijama u svetskoj kinematografiji.

- Uvek će biti tako jer je Oskar štafeta mladosti Holivuda i velikih para koje se tamo vrte. Studiji „Mejdžors", čije logotipe gledamo na najavnim špicama filmskih hitova, svi su vezani za Volstrit i krupni kapital. Primera radi, kompanija „Time Warner", u sklopu koje se nalaze studio „Vorner Bros" i TV produkcija HBO, pre nekoliko meseci prodata je za osamdeset milijardi dolara.

Poslednje dve godine Akademija je trpela kritike zbog previše belih Oskara i ignorisanja afroameričkih glumaca, što je ove godine ispravljeno nominacijom Denzela Vašingtona za najboljeg glumca, kao i nominacijom filma „Mesečina". Ovim gestom Akademija pokušava da se postavi kao politički korektna, ali to čini na silu, smatra naš sagovornik.

- To je šminkanje opravdanih prošlogodišnjih kritika. Ali sačekajte da vidimo rasplet jer je moguće da upravo neko od nominovanih afroameričkih glumaca zasluženo bude nagrađen. Činjenica je da je Oskar kao medijski događaj na društvene probleme iskrenije ukazivao u prošlom veku, najviše za vreme Vijetnamskog rata, Niksona i afere „Votergejt". Amerika je tada bila drugačija, kao uostalom i čitav svet.

Bez skandala

Iako iranski reditelj Asgar Farhadi, čiji je film „The Salesman" nominovan za najbolji film van engleskog govornog područja, neće prisustvovati svečanoj ceremoniji dodele zbog Trampove zabrane izdavanja viza, Karl ne očekuje da će Holivud u nedelju oštro kritikovati novoizabranog američkog predsednika kao što je bio slučaj na nedavno održanom Sandens festivalu.

- Pozornica „Kodak teatra" i direktan prenos koji prati čitava planeta jeste politički primamljiva prilika za pojedince koji ne žele da iskoriste svoj minut samo za kurtoazne zahvalnice, ali ne verujem da će biti većih skandala jer je Oskar isuviše američki zaštitni znak da bi direktno išao protiv sopstvenog establišmenta. Njima je potrebno smirivanje tla nakon Trampove pobede, pa dodela Oskara u tom smislu može medijski da bude od koristi - ocenjuje Karl.

Sagovornik „Ekspresa" iznosi i svoju prognozu o tome kome će u nedelju biti taličan komičar Džimi Kimel, koji će biti domaćin spektakla u Los Anđelesu.

- Oskar neguje originalne američke žanrove, a mjuzikl je, uz vestern, jedan od njih. I ranije su pobeđivali „Čikago", „Oliver", „Moje pesme, moji snovi"... Tako da će „La La Land" verovatno biti proglašen za najbolji film, ali preostale ključne kategorije podeliće s filmovima „Moonlight", „Manchester by the Sea" i „Fences". Što se stranog filma tiče, trijumfovaće „Toni Erdman" ili jedno od dva skandinavska ostvarenja.

Srpski kandidat za ovogodišnjeg Oskara, film „Dnevnik mašinovođe" Miloša Radovića, s Lazarom Ristovskim, nije ušao u uži izbor za najbolji film van engleskog govornog područja, čime je domaća kinematografija po ko zna koji put izgubila šansu da se do samog kraja nada osvajanju zlatnog kipa.

- Ako je za utehu, „Dnevnik mašinovođe" nije ni prvi ni poslednji kvalitetan i originalan domaći film kojem to nije pošlo za rukom. Pre desetak godina je na korak od top pet zaustavljena Golubovićeva „Klopka", a recimo „Lepa sela, lepo gore" nisu ni dotle došla iako je reč o najpoštenijem filmskom radu o građanskom ratu u Bosni i Hercegovini, koji je zanatski superiorniji i dramaturški čistiji od Tanovićeve „Ničije zemlje", koja je dobila Oskara. Tu već prestaje umetnost i počinju politika i razna lobiranja, koja su se ponovila i u Berlinu kad je „Grbavica" Jasmile Žbanić odnela Zlatnog medveda - podseća Karl.

GLAVNE NOMINACIJE

NAJBOLJI FILM: „Arrival", „Fences", „Hacksaw Ridge", „Hell or High Water", „Hidden Figures", „La La Land", „Lion", "Manchester by the Sea" i „Moonlight".
NAJBOLJA REŽIJA: Deniz Viljanueve („Arrival"), Mel Gibson („Hacksaw Ridge"), Demijen Šazel („La La Land"), Kenet Lonergan („Manchester by the Sea") i Beri Dženkins („Moonlight").
NAJBOLJI GLUMAC: Kejsi Aflek („Manchester by the Sea"), Endrju Garfild („Hacksaw Ridge"), Rajan Gosling („La La Land"), Vigo Mortensen („Captain Fantastic") i Denzel Vašington („Fences").
NAJBOLJA GLUMICA: Meril Strip („Florens Foster Jenkins"), Izabel Iper („Elle"), Rut Nega („Loving"), Natali Portman („Jackie"), Ema Stoun („La La Land").
NAJBOLJI STRANI FILM: „Tanna" (Australija), „Land of mine" (Danska), „Toni Erdmann" (Nemačka), „The Salesman" (Iran) i „A Man Called Ove" (Švedska).

POVRATAK SRPSKOG FILMA U SVET

Nedelju dana pre svečane dodele Oskara, završena je jedna od najprestižnijih smotri filmova na svetu, 47. Berlinski filmski festival, na kojem je Zlatni medved dodeljen mađarskom filmu „O telu i duši" rediteljke Ilidike Enjedi. U Berlinu je u revijalnom programu prikazan „Rekvijem za gospođu J.", debitantsko ostvarenje Bojana Vuletića, koje je privuklo pažnju kritičara i uglednih svetskih filmskih magazina, u kojima je ocenjeno kao „jedno od najprijatnijih iznenađenja" na ovom festivalu. Domaći mediji su pozitivne ocene za „Rekvijem za gospođu J.", s Mirjanom Karanović u glavnoj ulozi, okarakterisali kao „veliki povratak srpskog filma u svet".

- Učešće Vuletićevog filma na Berlinalu ocenjujem pozitivno, ali se ne bih zaletao sa zaključcima tog tipa, iako lepo zvuče. Treba biti realan u sagledavanju naše uloge na internacionalnoj filmskoj mapi, a Berlin je uz Kan, Veneciju i Toronto jedan od četiri globalna festivalska stuba. Vuletićev film je prikazan u bočnom, revijalnom programu „Panorama". Ovime nikako ne umanjujem njegov nesporan kvalitet, ali o nekom velikom uspehu može biti reči kad film iz Srbije uđe u glavni takmičarski program nekog od pomenutih A festivala ili osvoji udarnu nagradu na smotri B kategorije. Izuzetak je Emir Kusturica, ali on je odavno veliko i etablirano ime u svetskim okvirima kome su, potpuno zasluženo, sva vrata otvorena - kaže Karl.