LUNGULOV: Poražavajuće je što su rat i odlazak iz zemlje dominantne teme u srpskom filmu

"Kada sam odgledao više od 40 filmova, bilo mi je porazno da i posle 25 godina i dalje dominira tema odlaska iz zemlje", rekao je poznati režiser, inače selektor "Beldocs" festivala

BEOGRAD, 2. maja - Deveti Međunarodni festival dokumentarnog filma - "Beldocs", od 12. do 18. maja, uz izbor zanimljivih inostranih ostvarenja, ponudiće presek domaće dokumentarne dugometražne produkcije, najavio je jedan od selektora festivala reditelj Darko Lungulov.

Festival će u Sava Centru otvoriti film "U potrazi za snom" Mladena Mitrovića, a u takmičarskom programu biće prikazano 12 domaćih dokumentaraca koji će se takmičiti za tri nagrade - Gran pri i nagrade za najbolju kameru i najbolju montažu.

Turobne teme

Lungulov je u intervjuu Tanjugu primetio da su dominantne teme kod domaćih autora i dalje bolna ratna prošlost, ratni zločini, Jugoslavija, ali i odlazak iz zemlje.

- Kada sam odgledao više od 40 filmova, bilo mi je porazno da i posle 25 godina i dalje dominira tema odlaska iz zemlje, sagledana iz različitih uglova, onih koji razmišljaju da li otići ili ne ili onih koji su otišli - rekao je Lungulov.

Zbog toga, pravo osveženje za selektora domaćeg programa bio je film "Najvažniji dečko na svetu" Tee Lukač o fanovima Džastina Bibera, koji je zapravo autorkin master rad na Fakultetu dramskih umetnosti.

- Nije svakidašnji za ovdašnje prostore. To je vrlo emotivna priča o mladim ljudima, sa poštovanjem i nežnošću ispričana, zabavan i emotivan film - ocenio je Lungulov.

[embed]http://www.youtube.com/watch?v=T6mZ--hHyj4[/embed]

On je pomenuo i ostvarenje "Druga linija" Nenada Miloševića o kulturnoj i umetničkoj sceni s kraja 60-ih i tokom 70-ih godina u Novom Sadu, o kojoj se ne zna mnogo, koja je kratko zivela i burno završena zabranama, hapšenjima, a njeni akteri poput Želimira Žilnika, Slobodana Tišme su i dalje vrlo aktivni.

- Meni je taj film jako bitan kao dokument sa autoraskim pečatom - istakao je selektor.

Publika će imati priliku da pogleda i dokumentarac Mladena Kovačevića "Zid smrti i tako to", portret žene koja živi na zidu smrti vozeći motockl, zatim "Dubina dva" Ognjena Glavonića koji bolne teme ratnih zločina obrađuje u filmu između detektivskog trilera i ekspresivnog dokumentarca.

[embed]http://www.youtube.com/watch?v=yZFKKEibQYc[/embed]

"Voli vas vaša Sexymaja" Ivana Mandića je zanimljiva priča o podzemnom Beogradu gde se spajaju blogeri, književnici, izdavači, prostitutke, skrajnuti ljudi, a "Hotel dvojka" Marka Mamuzića donosi priču o beskućnicima u najelitnijoj beogradskoj tramvajskoj liniji.

Lungulov je rekao da su u pitanju mahom lokalne priče, kojima autori svojim pečatom daju univerzalni karakter, što je bitno za život filma van Srbije, a želja festivala je da neguje autorski pristup, te i selekcija odgovara na to.

On je primetio da domaći dokumentarci ne zaostaju po kvalitetu za inostranim i da to više nisu samo intervjui, već "vizuelno atraktivno i sa autorskim pečatom snimljeni filmovi".

Dokumentarci sve popularniji u svetu

Lungulov se osvrnuo i na činjenicu da su dokumentarci u svetu sve popularniji i komercijalniji, te više nisu retkost ni u bioskopima, dok je situacija u Srbiji drugačija.

- Kod nas nema prostora za dokumentarni film ni na televiziji, ni u bioskopima, ali publika zna kakav program donosimo i interesovanje je u porastu, čak se unapred interesuju da li će biti neki film koji je prikazan na nekom od inostranih festivala - primetio je reditelj.

On je naglasio da je "Beldoks dobar forum za autorski dokumentarni film" i da kao što neki očekuju Fest da vide šta je novo u svetskoj kinematografiji, tako i "Beldoks" ima svoju publiku koja sa nestrpljenjem očekuje da vidi šta je to novo kada je dokumentarni film u pitanju.

Lungulov je od inostranih dokumentaraca izdvojio filmove "Ruski detlić" o posledicama Černobilja, "Boljšoj Vavilon" (Velika Britanija) o haotičnom stanju u jednoj od najvećih baletskih kompanija, pobednika Sandens festivala - "Sonita" (Iran/Nemačka/Švajcarska) o ilegalnom imigrantu u Teheranu, koja se bori da postane umetnica, kao i novi film Majkla Mura "Koga sledećeg napasti?".

[embed]http://www.youtube.com/watch?v=cq7z7q8_f2w[/embed]

Kuriozitet je što će na "Beldoksu" prvi put u svetu biti priređena integralna retrospektiva ostvarenja Roberta Flaertija, koji se smatra jednim od prvih dokumentarista, i to na 35 mm traci, naglasio je Lungulov, dodavši da se Flaertijev "Nanuk sa severa" iz 1922. smatra "kamenom temeljcem dokumentaristike".

Dva posebna programa ove godine na "Beldoksu" su "Biografski dokumentarci" (filmovi o Gabrijelu Garsiji Markesu, Hani Arent, Zlatanu Ibrahimoviću, Milošu Crnjanskom) i "Bugarski dokumentarni filmovi".