NAŠ FILM JE THE NEXT BIG THING

Talas ne nastaje tako što baciš jedan kamen, nego mora da se dogodi veliki zemljotres. Stvarno mislim da ćemo biti otkriveni na međunarodnoj sceni kada prvi autor dobije tu jednu nagradu na nekom velikom festivalu. To se dogodilo s rumunskim filmom, i ja iskreno mislim da je naš film „next big thing".

Miša Mogorović se nikada nije javno izjasnio kao jugonostalgičar, ali je uspeo da okupi celu bivšu Jugu. Sebe smatra jednim od retkih neklanovski organizovanih filmskih radnika, a za to, kaže, ne treba biti najbolji, već izbegavati da uvek budeš najpametniji. Najuspešniji filmovi koje potpisuje kao producent nastali su upravo iz koprodukcije s kolegama iz Hrvatske, Mađarske, Crne Gore, Slovenije, Nemačke, Austrije...

Koliko se u Srbiji godišnje snimi filmova?

- Zavisi od podrške, koja je ipak neophodna. Nije Srbija nikakav izuzetak u odnosu na Evropu. Neophodna je pomoć države. Te subvencije i postoje da bi se u stvari evropski film zaštitio i opstao u poređenju sa američkim filmom, koji je samoodrživ. Nema mnogo samoodrživih kinematografija. Pored američke, to su ruska, indijska, turska i možda meksička kinematografija, mada to je jedno šire tržište Latinske Amerike. Znači, tu postoji realno jedan problem, da bez pomoći države ne može da se snimi film, a pomoć države nije bila baš ujednačenog intenziteta i kapaciteta. Stoga imate godine sa po 15-20 filmova i imate godine sa četiri ili pet ostvarenja, kao prošle godine. Tako postoji velika razlika između produkcije 2017. i 2018, možda je čak najveća razlika tada i bila. Ako se sad ne daju pare za neki projekat, to će se videti za dve-tri godine u bioskopima. Mi smo imali neki zastoj u Filmskom centru Srbije, koji je bio kadrovsko-organizacionog pitanja, što je dovelo do toga da smo imali dve sušne godine po broju naslova. Sad imamo dovoljan broj naslova, što nije loše, vraća se publika u bioskope. Vraća se poverenje publike u filmadžije, što je u jednom trenutku bilo trajno narušeno.

Otvorili ste mogućnost saradnje sa različitim produkcijama. Stalno slušamo da nema dovoljno novca, a Vi ga ipak nekako nađete. Jeste li Vi to vešti u tome ili je u pitanju nešto drugo?

- Kad sam počeo da se bavim produkcijom, 2004. godine, shvatio sam da je to idealna situacija. Nije bilo srpskih autora niti producenata na tržištu, i tržište je bilo gladno. Sada već nije takva situacija. Normalno da igram i na iskustvo i na kapacitet, ali i na karijeru. Ovde je ponekad uspeh kamen spoticanja za sledeće projekte, dok se na Zapadu, verujte, uspeh ipak pamti i ceni. Tako da je taj disbalans između uspeha i neuspeha u stvari prostor u kojem se krećem. Moram biti uspešan na međunarodnoj sceni da bih opstao na domaćoj.

Opširniji tekst pročitajte u najnovijem broju Ekspresa, koji se od petka nalazi u prodaji na kioscima

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.