Sport
10.05.2016. 10:02
ekspres
50 GODINA OD BRISELA: Šoškić: I dan danas mi odjekuje: "Ruši ga, Vaske! Ruši Amansija!"
Golman Partizana ni posle pet decenija ne može da prežali poraza od Reala u finalu Kupa šampiona 1956, u njemu se ne stišava bes zbog sramnog ponašanja tadašnje uprave kluba, koja je gledala jedino kako da proda igrače i uzme pare
Brisel, 11. maj.1966. Stadion: "Hejsel". Finale Kupa šampiona Partizan – Real. Naš prvak vodi 1:0, igra se 70. minut, Španci napadaju po desnoj strani, lopta kod Amansija, stiže na dvadesetak metara od gola....
- Vaske, ruši ga! Pojačavam, vičem iz petnih žila: Vaske ruši...Uzalud. Vaske pun vere u sebe hoće bez faula da zaustavi Amansija, odnese loptu. Ali, Španac prepreden, prebaci loptu s jedne na drugu nogu, zalomi našeg štopera dođe skoro do penala i... Kakva šteta. Imali smo ih.
Uprava nas stavila u izlog
Pet decenija je prošlo od najveće utakmice u istoriji Partizana. Za čitaoce portala Ekspres.net Milutin Šoškić, legendarni čuvar mreže sa 387 igara za crno-bele i 50 zа reprezentаciju Jugoslаvije, kaže da se seća svakog detalja koji je prethodio izjednačujućem pogotku Reala.
- Taj gol Amansija bio je početak našeg kraja. Serena je pet-šest minuta kasnije postigao još jedan pogodak. Na kakav način? To čovek uradi jednom u 10-15 godina, možda u celoj karijeri ili ne uradi nikako. Neko prokletstvo kao se obrušilo na nas.
Vreme leči sve, kaže narodna poslovica. U vijugama i žilama Milutina Šoškića za poraz na “Hejselu” to ne vredi, anestetika nema ni posle pola veka.
- Meni je to i sad sve pred očima. Ne da slabi, nego izaziva sve jači žal. Tako smo bili blizu. Imali smo sjajne igrače. Zvali su nas “bebe” a po iskustvu, veštini i znanju bili smo zreli. Top tim. Izgubili smo ne od tima Reala nego od kluba zvanog Real! Bili su daleko organizaciono jači, znali su svoj cilj.
Ekipa je, kako su pisali mediji, bila znatno veća od klupskog rukovodstva koje nije učinilo ništa pozitivno u pripremi utakmice. Za njegove članove bilo je jedino važno kako prodati igrače.
- Uprava je bila sastavljena od sitnih ljudi. Ona nije bila dorasla timu. Kako objasniti da na finale Kupa šampiona ekipa dolazi iz raznih pravaca, neki vozom, neki kolima a neki avionom. Od starta tu ništa nije mirisalo na dobro. Ipak, nadali smo se da možemo biti jači od svega.
Jednu od najboljih ekipa tog vremena u Evropi, uprava je, dakle, stavila u izlog?
- Otprilike, tako. Na dan utakmice dolaze klupski čelnici u moju sobu, a bio sam cimer sa Vladicom Kovačevićem, i kažu: Hajde, pođi da upoznaš novog predsednika. Ja tamo kad neki Nemac. Saznam ubrzo - čelnik Kelna. Gledao me pre i rekao svom prijatelju: Ovaj će doći kod nas. Fin čovek. Nikakvog razloga za žurbu kod njega nije bilo, sve je znao o meni. Postali smo kasnije i prijatelji. Ali, gde ima da te tako prodaju. Žurili su što pre ovi naši da dođu do para. Teško mi je da pričam o tome.
Šoškić uzdahnu pod teretom godina, ispunjenih bravurama koje su ga godinu dana pre finala u belgijskoj prestonici dovela u Tim sveta u meču protiv Engleske, ali i plimom ljutnje na pominjanje reči uprava Partizana, pa nastavi:
- Nije samo uprava bila nedorasla finalu, nego i tehniko pa i trener. Nisu bili svesni kako je to velika šansa za sve nas. Ispit generacije, meč karijere, igra života. Šansa koja se pruža jednom u životu. Nama je klub bio i majka i otac.
[embed]https://www.youtube.com/watch?v=kQUc9J4kuLE[/embed]
Fudbaleri su se odrekli premija za eventualnu pobedu u finalu...
- Jednoglasno. Znali smo šta bi za sve nas značilo osvajanje Kupa šampiona i to posle pobede nad Realom. Prvo, to bi bilo ostvarenje naših sportskih ambicija i želja, drugo, doneli bismo ogromnu radost i ohrabrenje fudbalskom svetu iz manjih klubova i zemalja i treće, da smo pobedili naši ugovori ne bili 40-50 hiljada dolara nego znatno veći.
Pobeđivali smo jače od Reala
Put do Brisela bio je impresivan. Izabranici trenera Abdulaha Gegića eliminisali su Nant, Verder (Bremen), Spartu (Prag) i u polufinalu Mančester junajted
- Imali smo praktično dva finala do Brisela. Ne potcenjujem ni Nant ni Verder, ali Sparta je bila odlična ekipa. U Pragu nas je dobila 4:1, ali smo u jednom fenomelanom meču Bogradu slavili 5:0. A tek Mančester junajted! Jači i opasniji od Reala.
Polufinale sa Englezima dobilo je epske dimenzije. U Beogradu je Partizan pobedio 2:0. Revanš na “Old trafordu” bio je paklen. Igrala se praktično “viktorija” pred golom Beograđana. Šoškić je bio hobotnica. Domaći navijači pokušali su ga izbaciti iz takta. Jedan je tako bacio sendvič pred njega. Šoškić je hladnokrvno odmotao foliju, napravio jedan griz, navukao celofan i ostavio sendvič pored gola. Partizan je izgubio 1:0.
- Nisam se dao iznervirati. Nisu mogli ništa više od jednog gola.
Šoškić je sačuvao gol fore iz Beograda, u njegovim rukama ostala je karta za veliko finale na “Hejselu”. Iz Brisela je otišao u Keln, ali i rekao zbogom fudbalskoj reprezentaciji Jugoslavije.
- Dođe kod mene Rajko Mitić i pozove me da igram za “plave”. Ja odgovorim: Rajko, nemoj se ljutiti, ja sam gotov! Finale sa Realom je moj kraj kad je najbolja selekcija u pitanju. Kako mogu da igram protiv Zapadne Nemačke kad su moja četiri klupska saigračaiz Kelna u njenom timu. Šta da primim neki šašav gol? Ne bi me oprali ni Dunav ni Sava. To sebi nisam mogao da dozvolim.
Partizan i srpski fudbal “Brisel 1966” obeležavaju kao dan ogromnog uspeha. Veliki golman već pet decenija 11. majske večeri prebire po akordima karijere, pa sa žica sećanja poteče refren: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer. Ponekad se, onako, omakne:
- Sruši ga, Vaske. Rušiii!
NE GLEDAM NAŠ FUDBAL
Milutin Šoškić je digao ruke od srpskog fudbala. Kaže, muka mu je od svega:
- Ne idem ni na Partizan. Ne mogu da shvatim kako neko može da ruši klub. Kakav je to vandalizam. Moraće nešto korenito u celom srpskom fudbalu da se promeni- rekao je Šoškić
Komentari
