GDE SU PARE OD FUDBALSKOG IZVOZA? Klubovi propadaju, reprezentacija stagnira, a neki piju "dom perinjon"

Po izvozu igrača smo svetska velesila, odmah iza Brazila, Argentine i Francuske. Po učinku reprezentacije, iza Trinidada i Tobaga. Matematika kaže da neko debelo profitira, a naši klubovi jedva sastavljaju kraj sa krajem. Gde je "kajmak", i u čije džepove ide?

Sezona igranja se primakla kraju, sad sledi sezonska rasprodaja. Igrači na akciji! U ovom trenutku, dok naša reprezentacija zauzima istorijski najnižem 56. mestu rang liste FIFA (ne računajući period devedesetih koje smo proveli pod sankcijama), od srpskih fudbalera koji igraju u inostranstvu, ovde mislimo isključivo na profesionalne lige, moglo bi da se sastavi - pedeset pet timova!

ČUDNA MATEMATIKA: Najviše izvozima, a najmanje profitiramo              FOTO TANJUG / JAROSLAV PAP

Po izvozu igrača smo svetska velesila. Korak do postolja. Prvi je Brazil (1784), sledi Argentina (929), onda Francuska (758), pa Srbija (607). Po učinku reprezentacije, na gorepomenutoj listi smo ispod zemalja poput Jamajke i Trinidada i Tobaga. Dakle, ispod proseka, da ne kažemo koju goru reč.

Matematički gledano, tu se nešto ne slaže. Neko iz ove priče, obrni-okreni, mora da profitira. Ako to nije srpski fudbal, onda su pojedinci. Da vidimo i koji...

Menadžeri i klupski "insajderi"

Kome ide dobit od izvoza najskupljeg i najkvalitetnijeg "mesa" koje postoji u Srbiji, a koje, umesto u izloge mesara, vikendima i sredama, maskirano u dresove i štucne, istrčava na zelene, u našem slučaju često i preorane terene?

Prema podacima Sindikata profesionalnih fudbalera “Nezavisnost”, prosečna plata u najvišem rangu takmičenja (Superligi) iznosi 200 evra. Klubovi, iako veliki proizvođači fudbalskog “materijala”, koji ima prođu na svetskom tržištu, egzistiraju, uglavnom, u bedi. Poneki čak desetinu svog budžeta troše na arbitražne troškove nastale gubitkom sudskih sporova sa igračima.

Devizni priliv “zaobilazi” klubove i fudbalere i završava u privatnim džepovima i računima. Prst optužbi upućen je na menadžere, skaute, agente i ostale posrednike koji, iako često nemaju licencu, zgrću veliki novac. Ipak, nijednu kombinaciju pomenuti ne mogu da realizuju bez "insajdera" u klubovima, koji, javna je tajna, uzimaju solidno parče kolača.

Privatizacija je rešenje                FOTO TANJUG/ JAROSLAV PAP

Dva su glavna razloga za to. Prvi, lakomislenost roditelja koji jedva sastavljaju kraj sa krajem - da će ih fudbalski talentovana deca brzo dovesti u blagostanje. I drugi, nedefinisan vlasnički status klubova.

Ne postoji privredna delatnost sa tako uspešnom oplodnjom kapitala kao što je izvoz fudbalera na srpski način. Koeficijent obrta u nekim slučajevima može da se popne na kotu deset. Opciono, mesečno izdvajanje za igrača, njegovu porodicu i često posebnog fizioterapeuta, profesora engleskog jezika... u ukupnom iznosu od 1.000 evra, za dve-tri godine - može da donese prihod od nekoliko stotina hiljada evra.

Ukoliko je, međutim, reč o igraču koji ode u neki od klubova Lige petice (Engleska, Španija, Italija, Nemačka, Francuska) onda je zarada više/milionska. Razumljivo, od dobijenog novca menadžer mora da isplati “vezu” u klubu koja je doprinela igračkoj afirmaciji fudbalera i koja je jako važna karika u lance prodaje.

Ništa bez privatizacije

Nije posebno isticati koliko je štetno po klub kad se tim pravi po menadžerskim nalozima. Novac od te promocije nikad ne stigne do klupske kasa, pa ne može biti uložen u rad klupskih akademija, kampova, poboljšanje uslova za treninge i smeštaj talenata.

Nešto bi na tom planu, ipak, moglo uskoro da se promeni. Po novom Zakonu o sportu ugovori između sportista i klubova moraće da budu overavani kod notara. Ograničeni su razlozi zbog kojih maloletni sportisti mogu da promene klub i grad, a njihove ugovore moraju potpisati oba roditelja. Ali, to je tek početak, slaba sveća na kraju dugog i mračnog tunela srpskog fudbala.

Ostaje teži zadatak. Jasnije definisanje titulara vlasništva u velikoj meri bi značilo prekid dosadašnje pogubne prakse da se javna promocija igrača i priprema za ino-transfer obavlja za lični račun.

Zna se ko pije "dom perinjon", a ko plaća? Naravno, naš fudbal, Sve siromašniji, slabiji, jadniji i pored velikog broja talenata koji u njemu prohodaju. Ko će da upali svetlo?