Božji čovek sa Marakane

Junak je nedelje. Čovek na konju. Danas i ovih dana o njemu i uspehu koji je napravio sa fudbalerima Crvene zvezde priča cela fudbalska Evropa. Trebalo mu je, što nije istina, samo 90 minuta da od pokojnika izraste u pukovnika i da za Crvenu zvezdu prigrabi, uz podosta evra, i prefiks najprijatnijeg iznenađenja ovogodišnjeg ciklusa Lige šampiona.

Na početku Crvena zvezda je protiv Napolija odigrala 0:0 i - pobedila... Mislilo se da je to njen maksimum. Greška. Sačekala je Milojevićeva Zvezda duel sa Liverpulom pred svojim navijačima i zaista trijumfovala - 2:0. U međuvremenu je ugašena prvo u Gradu svetlosti (6:1), a onda i na Ostrvu protiv Liverpula (4:0).

Ono što se dogodilo Zvezdi na evropskim gostovanjima nije bilo iznenađenje. Bar se tako pričalo. Ovo što se Zvezdi dogodilo protiv Liverpula na stadionu "Rajko Mitić" pred 55.000 gledalaca jeste iznenađenje. Bar se tako priča. Neki se zapravo i danas štipkaju za obraz kako bi proverili da sve ono što je Pavkov u utorak pretvorio u nezaboravni fudbalski trijumf nije bilo san. I nije. A noć pred utakmicu trener Zvezde je imao dilemu da li Pavkov uopšte da istrči na teren. Sačekao je jutro, uvek je pametnije od noći.
Prvi utisak o treneru Crvene zvezde Vladanu Milojeviću svodi se zapravo na misao da je apsolutno poseban i u mnogo čemu originalan, lepo vaspitan i uredan, konačno i gospodstven u svakoj situaciji i na svakom mestu. Krase ga maniri otmenog čoveka naučenog da poštuje svoju, ali i sve univerzalne vrednosti ljudi oko sebe. U porodici stečeni obrazac ponašanja koristi nenametljivo ne samo u svakodnevnom ophođenju, već i generalno u komunikaciji sa najbližim saradnicima, fudbalerima, navijačima, novinarima. Takođe i najveću porodičnu vrednost iskazanu kroz povezanost članova u zajednici, uz iskreni respekt za individualne razlike i autonomiju, utisak je, vešto implementira i u klubove u kojima radi čineći i ovu porodicu maksimalno stabilnom i zadovoljnom.

Čovek je fudbala. Atipičan za ove prostore. O fudbalu ima originalna razmišljanja. Govorio je, koliko prošlog leta, da ono što su nekada bile bitne stvari u igri sada to više nisu. Takođe i da ovovremenski fudbal očigledno traži brze i snažne igrače, klasične atlete, odnosno da je ekipa definitivno došla u poziciju da ne može, bez obzira na individualni kvalitet, da trpi pojedinca.
Kad je kao trener došao na "Marakanu", rekao je i to da su Srbi i u ovom veku fudbalski boemi i fudbalski talentovana nacija, što ih, opet, na neki način obavezuje da menjaju neke stvari i pogrešna ubeđenja kako o sebi tako i o drugima. U međuvremenu sve što je video ili zapazio, ono o čemu je govorio da nije baš dobro, pretvorio je u delo, odnosno uspeh i neku novu sliku o fudbalskim vrednostima Crvene zvezde.
Trener je Crvene zvezde, ali nije trenerska zvezda. Niti je, što je atipično za geografski prostor u kojem deluje, nameran da to bude. Odrekao se ove kvazivrednosti čak i u situaciji kada je posle samo godinu dana rada obeleženih osvajanjem titule šampiona potpisao novi ugovor uz rečenicu da "u Crvenoj zvezdi nije ostao samo da bi ostao".
U prvoj sezoni u Zvezdi, Zvezdi i Milojeviću na klupi dogodio se veliki uspeh. Navijači su prepoznali da radi dobru stvar, osvojena je šampionska titula, a posle pauze od čitave decenije, Crvena zvezda je zaigrala i grupnu fazu evropskog takmičenja. Bila je to Liga Evrope u kojoj su crveno-beli dočekali proleće. U međuvremenu su postali šampioni države, da bi danas igrali Ligu šampiona. Grupnu fazu.

Na početku sezone fudbalerima je objasnio da on ne postavlja ciljeve već da ciljeve postavlja Crvena zvezda. Shvatili su to na pravi način, pružili su maksimum i kad su ubedljivo gubili, ponašali su se na terenu i van terena kao pravi profesionalci.
Početak fudbalske priče Vladana Milojevića nalik je na mnoge druge. U najveći srpski klub je kao talentovani dečak pristigao iz Aranđelovca. Na "Marakani" je igrajući za mlađe kategorije naučio fudbalsku azbuku, ali je prve seniorske utakmice odigrao u Bečeju. Sudbina...
Igrao je kratko i u dresu novobeogradskog Radničkog, a onda se, verujući sebi i u sebe, preselio u Grčku, u gradić Janjinu. Brzo je, u fudbalskom smislu, postao neko i nešto. Zvezda je insistirala da se vrati i on je to i učinio. Po povratku za prvi tim crveno-belih, tamo jednog proleća, odigrao je 13 prvenstvenih utakmica. Hroničari njegove karijere zatim beleže i da se te iste 1996. ponovo vratio u Grčku, da je obukao dres Apolona iz grada Smirni, da je dobrim igrama zasenio mnoge i da je zbog toga dobio ponudu koja se u Grčkoj ne odbija. Zapravo priliku da zaigra u zelenom dresu slavnog Panatinaikosa. I igrao je pune tri sezone, jednako dobro u nacionalnom šampionatu Grčke kao i na mečevima Lige šampiona. Tačku na "i" stavio je u Solunu kao prvotimac Iraklisa. U istom klubu uplovio je i u trenerske vode. Radio je sa najmlađim fudbalerima i onda se posle tri godine preselio u seniorski fudbal. Debitovao je na klupi Javora iz Ivanjice, a onda je vrlo brzo, gotovo ekspresno, stigao bez ikakve pompe na Banovo brdo. Sa njim na klupi Čukarički je izrastao u stabilnog superligaša i ostvario najvrednije rezultate u istoriji... Za tri i po godine "brđani" su dva puta igrali u Evropi, a pobedom nad Partizanom u finalu osvojili su i Kup Srbije. S koferima punim nade otišao je na Kipar i preuzeo Omoniju iz Nikozije, a onda se posle uspešno odrađenog posla preselio u uvek uzavrelu Atinu, na klupu Panioniosa. Bio je to novi izazov...

I onda se dogodio 5. jun 2017. godine. Vladan Milojević je postao šef struke Crvene zvezde. Govorio je:
- Ako sam imao san, a jesam, onda je san bio da radim u Crvenoj zvezdi.
Pričao je i sledeće:
- Zvezdaš sam, ne volim da kalkulišem kad je u pitanju Zvezda. U mom životu, i ne samo u mom, Zvezda kao klub ima veliko značenje. Takođe, ima stvari koje se jednostavno ne zaboravljaju. Na "Marakanu" sam stigao kao klinac sa 16 godina. Bila je to jako specifična ali i zahtevna sredina. Uvek sam govorio da smo svi mi koji smo na ovaj ili onaj način deo ovog giganta dobili više od Zvezde nego što smo vratili Zvezdi.
On polako otplaćuje svoj dug. Zvezda je sa Milojevićem na klupi i njegovom fudbalskom filozofijom, posle 26 godina konačno zaigrala u grupnoj fazi Lige šampiona i osvojila već četiri boda. Kažu, a treba im verovati, da je ovo prva stranica nove istorije crveno-belih. Moguće je da je tako i da možda sve ne bilo kako jeste da...

- Proveo sam 11 godina u Grčkoj. Imam i njeno državljanstvo, ali i mnogo toga što me veže za ovu u mnogo čemu fascinantnu zemlju bogate prošlosti. Grčka me naučila kao čoveka da počnem da poštujem religiju, pravo, hrišćanstvo. Naučila me i mnogim drugim vrednostima. Shvatio sam i druge za život čoveka bitne stvari. Jedna od njih je da mi svi kao Božji ljudi negde tražimo svoj mir, kao i da pored nas postoje vrednosti koje ne vidimo. Kad god je to moguće, boravim na Svetoj gori. Tamo se jako lepo osećam, imam svog duhovnika, čitam žitija svetih, razgovaram sa ocem Tadejem...