Sport
21.09.2018. 15:46
Zoran Šećerov
ČEKAMO NOVO ČUDO
Dogodila se fudbalska istorija. Ako je neko, koliko sutra, bude prelistavao i iz nje učio, što bi bilo poželjno, moraće puna srca da konstatuje kako je Crvena zvezda, uprkos lošem i veličini imena neprimerenom evropskom rejtingu, istina samo trenutnom, u svom debiju u Ligi šampiona pred prepunim tribinama stadiona „Rajko Mitić" i uz igru koja i nije bila neka igra osvojila prvi bod, i to u takmičarskom formatu u kojem do sada nije učestvovala. Sve drugo, kao i mnogo puta od sada, brzo će se zaboraviti. Takav je fudbal. Za one koji Zvezdu vole, ali ne samo za njih, posle svega nameće se pitanje da li je ovaj bod Zvezdin maksimum u konkurenciji 32 najbolja evropska kluba, odnosno u grupi C, „grupi smrti" 27. Lige šampiona, u kojoj, osim nje i Napolija, igraju i dve fudbalske superluksuzne perverzije - Liverpul i PSŽ?
- U teoriji i praksi fudbalske igre maksimum je odrednica koja se graniči s beskonačnošću. Uvek se može i više i bolje. Kad i koliko, bez obzira na ime protivnika, takođe je nepredvidivo, ali je uvek i u svakoj prilici moguće - kazuje Ljupko Petrović, trener one fantastične generacije crveno-belih koja je 1991. trijumfovala u tadašnjem Kupu evropskih šampiona.
- Suludo je u bilo kojoj varijanti porediti prošlo i buduće, onu i ovu generaciju - dodaje Petrović. - Istina je da je ona generacija fudbalski bila daleko, daleko vrednija, ali to je manje bitno ako se poštuje činjenica da se u međuvremenu sve promenilo, počev od načina igre pa sve do načina gledanja utakmice. Fudbal je danas u svakoj svojoj pori biznis ili unosan hobi najbogatijih ljudi sveta. Zvezda je tu gde jeste kako bi dokazala da ponovo izrasta u respektabilan klub s tendencijom da u skoroj budućnosti bude apsolutna evropska vrednost.
Snovi protiv Napolija Zvezda je zapravo, kako to kaže njen strateg Vladan Milojević, počela da živi svoj san. I da kao nekadašnji klupski šampion Evrope i sveta piše nove uspešne stranice klupske istorije. U istoj utakmici je pokazala još jednu dimenziju fudbalske veličine time što je moćnom gostu s trenutno 14. najskupljim timom na svetu darovala neophodnu dozu sportskog uvažavanja i poštovanja, ali je u isto vreme dokazala ono čime se Ričmod Boaći, važan šraf u mašineriji crveno-belih, ponosi, a to je da je ovaj i ovakav Zvezdin tim zapravo tim ratnika. Međutim, i kao takvi, na početku su imali problema s onim što se zove sputanost zarad ambijenta i imena rivala. U tim početnim minutima meča samo je Marin insistirao na onome što treneri zovu traženje igre, dokazujući zapravo da je jedini u ovom timu Zvezde koji ima kakvog-takvog iskustva u igranju utakmica na nivou Lige šampiona. Zarad toga su, prisetite se, crveno-beli teško pratili ritam protivnika u prvom poluvremenu tražeći iz discipline igre šansu da eventualno ugroze mrežu Napolitanaca.
- Napoli je moćan tim koji je došao u Beograd da pobedi. Tako se i ponaša, tako je Ančeloti i postavio igru - govorio je u poluvremenu Stanislav Karasi, nekadašnji as crveno-belih. - Svesni su da su iskusniji, brži, pojedinačno kvalitetniji, zarad čega su i neuporedivo konkretniji u onome što nude na terenu. Takođe, vidljivo je na prvu i to da dolaze iz šampionata koji je po kvalitetu jednostavno neuporediv s našim. Zato posle svega imamo i jasniju sliku gde nam je mesto. Razlika je očigledna. U ovom času Zvezda je u drugoj kategoriji evropskih timova, što opet njeni protivnici u grupi nisu. Ali samo u ovom času.
Mora se priznati da je u duelu Davida i Golijata i Karlo Ančeloti, taktički genije, u nameri da što pre zatrese mrežu rivala odlučio da u drugom poluvremenu promeni taktiku i pređe na sistem 4-4-2, da kroz levak pred Zvezdinim golom sa oba beka postavljana visoko napravi nešto više i u prtljag za Napulj spakuje i tri boda. U 61, odnosno 75. minutu, valjda kada je shvatio da Zvezda kao fascinantni autsajder na sve ima odgovor, u igru je uveo i svoje dve velike zvezde, prvo Mertensa, a zatim i moćnog Hamšika. Sve bi možda i dalo rezultata da Zvezda u ovom meču nije imala u liniji bekova raspoložene i taktičkim zamislima maksimalno posvećene Savića i Degeneka, koji su uz pomoć Stojkovića i Rodića, odnosno raspoloženog Borjana, taj pritisak po boku maestralno akumulirali. Koliko je moćan i koliko dobro vidi igru, ali i stvarne mogućnosti svog tima, kao i svakog pojedinca u njemu, Vladan Milojević je pokazao i pravovremenim uvođenjem Jovančića (56. minut), fudbalera koji je još jednom pokazao da ume da igra, ali i da za desetku odradi taktički povereni mu zadatak. Sjajnim kretanjem uspeo je, između ostalog, da razbije ritam Napolija, što je na kraju priče Zvezdi i donelo istorijsku nulu i prvi evropski bod...
- Zvezda je sve dobro uradila, i bod je apsolutno zaslužila. Međutim, Zvezda može i više, ima tu prostora za napredak - uveravao je Dragi Kanatlarovski, nekadašnji as crveno-belih koji je iz Skoplja doputovao na ovaj meč. - Džajić i Terzić, uveren sam, ponovo prave evropski veliku Zvezdu. Na tom putu maestralno ih prate Mitar (Mrkela) i Milojević kao trener koji iz meča u meč dokazuje da zna svoj posao. Zvezda kao takva zato ima lepu budućnost.
Opširnije o samom tekstu možete pročitati u novom broju Ekspresa, koji je na kioscima od 21.9.2018.
Komentari
