EKSPRES OTKRIVA: Smena mafija u Crvenoj zvezdi

„Marakana" je postala sabirni centar fudbalera sumnjivog kvaliteta. Kod Miodraga - Grofa Božovića za nepune dve godine igrala su 52 igrača. Ilija Petković upire prst krivice u direktora Zvezdana Terzića: „Zbog njega i njegove privatne menadžerske gerile koja godinama naše mlade igrače prodaje kao belo roblje, srpski fudbal trpi nesagledivu štetu"

Da li je Crvena zvezda postala poligon „menadžerske gerile" jednog čoveka ili je na naplatu u najbeskrupuloznijem obliku došla cena alavosti prethodnih uprava - znaće se u naredne dve-tri nedelje.
Kruna sezone Crvene zvezde se punu deceniju ne ogleda u maju, kad se sabiraju trofeji u nacionalnom šampionatu ili kupu, nego u junu kad se na „Marakani" puni izlog. Otvoreni tržni centar! Bez obzira na to što se iz Ljutice Bogdana emituju snažni impulsi optimizma, situacija u Crvenoj zvezdi mogla bi da se, narodski rečeno, oslika sa „dogorelo do noktiju". Supstanca se istrošila, a alibija nema.
Sabirni centar poluigrača
Trofeji, pogotovo onaj u šampionatu Superlige, bili su sve do nekoliko nedelja nadohvat ruke, pa se očekivala i dupla kruna, jer Partizan nije odavao snagu tima koji može na Autokomandi premestiti putokaze ka peharima po, kako se činilo, dobro utabanim i obezbeđenim stazama.
Ipak, sad je veliko pitanje kuda ide Crvena zvezda nakon 640 dana provedenih na prvom mestu? Poraz u derbiju od Partizana (1:3) doveo je do pada „na konopce", a nakon debakla u meču sa Voždovcem (2:3), lava je prokuljala na crveno-beloj strani Topčiderskog brda. Suze, prah i pepeo prvo su odneli Miodraga Božovića. Doskorašnji prvi stručnjak je želeo da dodatno prodrma klub: „Trener mora da bude pošten i prema sebi i prema drugima i da na vreme ode i da ode kao gospodin. Ove godine cilj nam je bila dupla kruna, a mislim da nismo blizu tom cilju. Mislim da postoji mogućnost da osvojimo Kup, a ja kao najodgovornije lice moram da napravim neki stres u ekipi. Jedan od načina da se napravi stres u ekipi je da trener ode. Kad trener ode, obično ekipa krene da pravi bolje rezultate."
Pitanje je da li će Grof biti upamćen i po jednom osnovu - ili kao gospodin ili kao trener? Istina, tužnokomična scena na njegovom oproštaju. Otišao je uzdignuta čela, busajući se u prsa, u uverenju da je postigao nešto, a zapravo može biti najsrećniji što je skoro pa dve sezone proveo na klupi Crvene zvezde. To je fosna, koliko god žuljevita i vibrirajuća, ipak trambolina na koju većina polaznika trenerske akademije želi da se spusti, ne mareći za lomove i traume koje ona ostavlja.
A šta je uradio Božović? Gledano kroz brojke: 83 utakmice, 62 pobede, 11 remija, 10 poraza, gol-razlika 199:81, jedna titula. I to samo po sebi nije loše, jer lopta je ponekad i ovde okrugla.
E sad, ono što može biti markirano u Grofovom radu na stadionu - od 2. juna 2015. do 6. maja 2017. čak 52 fudbalera igrala su za Crvenu zvezdu.
Bila je to audicija. Predstava koja pokazuje način Zvezdinog funkcionisanja. „Marakana" je postala sabirni centar različitih menadžerskih (polu)proizvoda sa svih strana sveta, a najčešće kao poslednja stanica u lancu neuspešnih provera po jačim fudbalskim tačkama. Pre deceniju Dragan Stojković je promovisao moto „kupi jeftino - prodaj skupo". Mada se činilo da je to put klasifikacije Zvezde ka biznisu, ipak je suluda trka sa Partizanom i težnja da se po svaku cenu uđe u klupsku istoriju kao predsednik šampiona dovela do krajnjih finansijskih posledica. Sada je na delu nešto još gore i opasnije. U Zvezdi se radi po principu „izvezi mlado - uvezi sumnjivo". To je siguran put da ostaneš bez budućnosti. Pitanje je samo vremena? Utisak je da se Crvena zvezda primakla tom činu. Fudbaleri se skoro pa u pelenama prodaju, a dovode se uglavnom igrači koji su pali na testovima u ozbiljnim sredinama. Da oni ne bi dobili status promašene investicije, forsiraju se na terenu do neslućenih vremenskih granica, a za to vreme Zvezdina neprodata deca igraju po salašima ili sanjaju na tribinama. Jako je blizu dan, ako se nešto hitno ne promeni, kad Zvezda neće imati koga da proda iz svog omladinskog pogona kako bi dovela otpisane strance po nagovoru ili menadžerskom talu.
Polaganje računa na pogrešnom mestu
Za početak juna zakazana je sednica skupštine našeg najtrofejnijeg kluba. Na njoj će generalni direktor Zvezdan Terzić podneti izveštaj. („Nije Zvezda za 72 godine osvojila 72 titule. Važno mi je da smo od kluba koji je bio klinički mrtav napravili jasnu perspektivu. Razumem veliku ljubav, ali teško mogu da se ostvaruju rezultati ako se prodaje sve što vredi.") To je uporišna tačka generalnog direktora. Šta on tom prilikom zaboravlja? Mandat na „Marakani" se dobija od navijača? Prema nekim istraživanjima, uz crveno-bele je jačim ili slabijim vezama oko četiri miliona ljudi. U utorak u polufinalu kupa Srbije protiv Čukaričkog na stadionu je bilo 780 navijača. Oni ostali su pokazali šta misle o ovakvom načinu (ruko)vođenja Crvenom zvezdom. Uzgred, tim sa Banovog brda je pobedio domaćina 2:1 i pokazao u koliko dubokoj krizi se nalazi tim koji je preuzeo Boško Đurovski, čovek koji se javlja na broj hitnih intervencija 193.
Zanimljiv je način kako Crvena zvezda promoviše mlade igrače. Ivan Ilić je pre mesec i po, tačnije 1. aprila, postao najmlađi igrač koji je debitovao za crveno-bele. Sa 16 godina i 15 dana zaigrao je za Zvezdu i tako oborio rekord Luke Jovića. Nije naodmet pomenuti da je Milko Đurovski u staroj Jugi debitovao za Zvezdu sa 16 godina i 42 dana. I dok je Ilić svoj prvi meč upisao protiv Spartaka u Superligi, Milko je debitovao 10. aprila 1979. protiv Herte u polufinalu Kupa UEFA.

Ivan Ilić je na terenu proveo tek nešto duže od deset sekundi. I bilo je to, leptiriću crveno-beli šareniću. Jedan dan, jedan let pa zaborav. Bila je to kao prvoaprilska šala. Dve i po nedelje kasnije, u 154. derbiju, Miodrag (još uvek Grof) Božović na teren je poslao tim: Manojlović - Petković, Frimpong, Luković, Ristić - Donald, Le Talek - Plavšić, Kanga, Ruiz - Boaći.
Čak šestorica stranaca?! Nije problem u njihovom pasošu, nego u loptačkom (ne)znanju. Da li su oni igrači koji treba da donesu prednosti Crvenoj zvezdi?
Centarhalf Abraham Frimpong (Gana), Mičel Donald (Holandija), Damijen le Talek (Francuska), Gelor Kanga (Gabon), Ričmond Boaće (Gane). Prošli su oni pola sveta da bi ih menadžeri udomili. Oni bi bili skupi i neisplativi i da igraju samo za krevet i hranu! Oni oduzimaju minute i sate Zvezdine budućnosti. A to se u fudbalu teško nadoknađuje. A kako se zna, stranci zbog ugovora i mača UEFA koji stalno visi nad „Marakanom" moraju biti prvi namireni.
I tako, Afro-Zvezda poražena je od Partizana. Zar nije bilo bolje dati šansu poletarcima Luki Adžiću, Ivanu Iliću, Urošu Račiću, Vanji Vučićeviću, Stefanu Miloševiću, Andriji Lukoviću, Slađanu Rakiću. Ili gde su nešto stariji Srnić, Poletanović i Ristić? U čije se kombinacije oni ne uklapaju - u taktičke trenerske ili finansijske menadžerske?
I to je problem sa kojim malo ko hoće da se suoči. Početkom septembra prošle godine, kad je postalo jasno da se Crvena zvezda oprostila od međunarodne scene, nakon poraza od Ludogoreca u kvalifikacijama za Ligu šampiona i od Sasuola u borbi za Ligu Evrope, bivši selektor „orlova" Ilija Petković je optužio generalnog direktora Crvene zvezde, Zvezdana Terzića: „Zbog njega i njegove privatne menadžerske gerile koja godinama naše mlade igrače prodaje kao belo roblje, srpski fudbal trpi nesagledivu štetu. Svojom suludom politikom dovođenja preskupih stranaca polutana obmanuo je navijače i doživeo debakl. I sada mu treba alibi za gomilu onih njegovih igrača koji u zemlji Srbiji primaju po 500.000 evra, a ne vrede ni petinu tog novca."
Nakon što je prethodno rekao da Zvezda igrače prodaje iz Surdulice i Gornjeg Milanovca, a ne iz Lige šampiona i Evrope, Terzić je lakonski odgovorio da Petkovića doživljava kao prijatelja. („Ko god da kaže da ne igra novac, već emocija, ljubav i veština, taj priča gluposti.")
Na Joviću izgubljeno pet miliona evra
A kako je Crvena zvezda prodavala igrače? Način brze i ekonomski nelogične prodaje po svaku cenu nađen je u ogromnim finansijskim dugovanjima, koja variraju oko 40 miliona evra, u zavisnosti od meseca obračuna, odnosno od priliva novca od transfera. Uz to, po Terzićevim rečima, za dnevno funkcionisanje kluba potrebno je 30.000, odnosno mesečno oko 900.000 evra.
Kad je reč o mahinacijama, možda je jako ilustrativan primer Luke Jovića, dečaka rođenog 23. decembra 1997. godine. On je imao 16 godina kad je zaigrao u večitom derbiju u oktobru 2014. Tri meseca kasnije, prodato je 70 odsto prava na njegov transfer Apolonu, klubu iza koga, prema pisanju medija, stoji Pini Zahavi. Mladi napadač koga je direktor nazvao „srpski Falkao" nastavio je da igra za Zvezdu, bez obzira na ugovor sa Kipranima. Da bi opravdali takvu kupovinu, čelnici crveno-belih su naveli da im je novac bio potreban za vraćanje dugova prema poveriocima, nekadašnjim fudbalerima i trenerima, jer ukoliko to ne bi učinili, ostali bi bez licence UEFA za učešće u nekom od evropskih kupova. Zvezda od Jovićevog transfera dobila je prvo 1,4 miliona evra, s tim što je u ugovoru postojao aneks o kupovini 30 odsto preostalih (600.000 evra) od strane Apolona. Jović nikad nije zaigrao za Apolon, sve vreme bio je u Beogradu, da bi 1. februara 2016. otišao u Benfiku, sa kojom je potpisao petogodišnji ugovor za sedam miliona evra. Dakle, Zvezda je izgubila pet miliona evra na njegovom transferu. Prema našim saznanjima, Nikola Damjanac, koji je oženjen Terzićevom sestrom Sanjom, bio je zastupnik Benfike u ovom poslu i za tu uslugu je dobio 100.000 evra. Prema istom izvoru, Damjanac ima akcija u agenciji „Lian Sports", zajedno sa Markom Rutenbergom i Falijem Ramadanijem.
Navijači su dolazak Zvezdana Terzića u klub primili kao gubitak dela identiteta Crvene zvezde, bez obzira na njegov početnički uspeh: „Prešli smo dug put od avgusta prošle godine do danas, kada su nas svi otpisali i kada smo se poput Feniksa podigli. Prvi put je Zvezda u 70 godina dugoj istoriji na dominantan način osvojila titulu, sa 30 bodova u odnosu na Partizan."
Neuspesi na međunarodnoj sceni umanjili su hvalospeve. Zvezda se u prvoj Grofovoj sezoni saplela na Kairatu iz Kazahstana, ali se to brzo zaboravilo jer se „trener i igrači nisu bili dobro upoznali". Božović se prihvatio baš teškog zadatka, pošto je za dve godine morao da ubaci u glavu čak 52 fudbalera.
Zloupotreba službenog položaja
Zvezdan Terzić je na čelo Fudbalskog saveza Srbije došao 2005. Krajem januara 2008. januara, napušta zemlju tvrdeći prvo da je otišao iz ličnih i porodičnih razloga - na skijanje, pa na usavršavanje engleskog, pa na lečenje.
U međuvremenu policija pokreće istragu. U aprilu 2009. oglašava se putem mejla, a na pitanje zašto je otišao ako se ne oseća krivim, Terzić je rekao da je uradio ono što bi uradio svako drugi na njegovom mestu kada bi dobio informaciju da je „pripremljen za odstrel".
Optužnica protiv njega zbog zloupotrebe službenog položaja pri prodaji tri igrača OFK Beograd podignuta je 2010, a suđenje je počelo 2011. Tereti se da je s bivšim direktorom OFK Beograd Vladimirom Bulatovićem, bivšim sekretarom zajednice prvoligaša Milovanom Nikodinovićem i fudbalskim menadžerom Draženom Podunavcem protivpravno prisvojio oko četiri miliona evra prilikom transfera igrača OFK Beograda, čiji je bio direktor od 1997. do 2005. I taj proces je još u toku.

Ko će kontrolisati novac i transfere u crvenoj zvezdi

Ništa ne prođe brže nego uspeh. Onog 29. maja 1991. godine kada je Crvena zvezda na stadionu „Sveti Nikola" u Bariju savladala Olimpik iz Marselja, niko od navijača crveno-belih nije pomišljao da je tu u stvari započela agonija. Koja traje i danas, dvadeset šest godina kasnije. Od kluba koji je 1991. godine osvojila Kup evropskih šampiona, 2017. godine nije ostalo ništa. Osim stadiona i dugova. Stadion je veliki, najveći u Srbiji, ali su i dugovi proporcionalni.
Ostavka trenera Božovića nakon poraza u utakmici sa Voždovcem odigranoj na krovu Tržnog centra „Stadion" samo je ponovo otvorila pitanja koja su se pred srpskom javnošću prvi put otvorila krajem 2012. godine i do danas nisu zatvorena.
Može li Crvena zvezda opstati - pitanje je na koje odgovor niko u ovom trenutku nema. Dugovi su ogromni. Finansijski izveštaj iz 2015. godine, koji je dostupan javnosti, kaže da su obaveze veće od 7,4 milijarde dinara, odnosno 60 miliona evra, dok su istovremeno prihodi manji od 15 miliona evra, a rashodi neophodni za funkcionisanje kluba na otprilike istom nivou. Sportski radnici kažu da je recept za oporavak prilično jednostavan, ali dugotrajan i bolan. Pre svega, potrebno je ustanoviti sistem od najmlađih kategorija i selekcija pa do prvog tima. Potrošiti vreme koje se u ovom slučaju meri sezonama ili godinama, na stvaranje tima i baze u mlađim selekcijama. Istrpeti posne godine bez rezultata i titula, igrajući sa klincima, boreći se za sredinu tabele u ligi koja je prilično slaba. Istovremeno čuvati tu decu od raznih opasnosti, od pohlepe i nerealnih ambicija roditelja, sličnih menadžerskih poriva, zamki noćnog beogradskog života i svih poroka koji sa tim idu od starleta do druženja sa kriminalcima. Trpeti četiri ili pet godina i onda osvojiti titulu i naredne godine napraviti neki rezultat u Evropi. Tada već pristižu i ozbiljni prihodi od prodaje igrača koji zbog ovakvog pristupa i rezultata imaju i veću cenu. Već naredne godine i kada rasprodate pola prvog tima, opet pristižu neki novi klinci iz baze koju ste postavili i bore se za titulu u domaćem prvenstvu a naredne sezone igraju ozbiljno i u Evropi. I opet stižu pare od transfera, krug se ponovo zavrteo. Postavka rešenja problema nije teška, ali je njegova realizacija neuporedivo teža.
Zašto? Zbog zainteresovanih učesnika u celom procesu. Na prvom mestu u pitanju su navijači, koji čine okosnicu kluba. Oni imaju svoje interese koji se pre svega kreću u ravni: osvajanje titule je kakav-takav uspeh, sve drugo je neuspeh. Pored toga postoje i određeni ekonomski interesi koji mogu motivisati određene grupe navijača, a oni dolaze ili iz uprave ili iz menadžerskih grupa i drugih grupa sportskih radnika sa ambicijom da oni jednog dana čine tu istu upravu. Pravo pitanje je da li u ovom trenutku postoji neki autoritet koji bi mogao da deluje prema navijačima sa Severa i pokuša da zadobije njihovo poverenje i podršku za dugoročni projekat oporavka Crvene zvezde. Ukoliko takva osoba ili struktura postoji, onda je i rešenje moguće.
Sa svim drugim stejkholderima je sve onda lakše, jer jedino navijači imaju istinsku moć u ovom procesu, samim tim i odgovornost. Svi drugi menadžeri i interesne grupe i mediji su na drugom mestu. U kom biznis modelu danas funkcioniše Zvezda, jasno je maltene svakome ko pogleda finansijske izveštaje. Nekadašnji šampion Evrope se sveo na fenomen menadžerskog kluba, da se niko ne uvredi na ovu konstataciju, ali to zaista izgleda tako. Ovaj fenomen nije stran u evropskom fudbalu, čak su i dva imena Fali Ramadani i Pini Zahavi. Izraelac je vlasnik Apolona iz Limasola i belgijskog Muskrona. Takođe, ima određeni upravljački uticaj i u holandskom Viteseu. Tako igrači koji su njegovi igraju u ovim klubovima, a kada steknu afirmaciju, karijeru nastavljaju uglavnom u Benfici i Čelsiju. Slična je situacija i u Crvenoj zvezdi, u kojoj pomenuti menadžeri imaju upliv. Naravno, taj upliv je sa stanovišta posla i interesa apsolutno fer i opravdan. Naime, ako Crvenoj zvezdi zafale pare, Zahavi novac pozajmi, ali pošto nema odakle da traži novac natrag, on pristaje da uzme prava po osnovu nekog budućeg transfera Zvezdinih fudbalera. Na taj način on snosi i rizik jer mu niko ne garantuje da će njegova vedeta napredovati na zadovoljavajući način ili da se neće povrediti. Zahavi svesno rizikuje, nekad mu se taj rizik isplati, nekada ne. Ali je s obzirom na Zvezdinu konstantnu besparicu i probleme, uloga njegovih pozajmica iz godine u godinu sve veća.
Pored menadžera, tu su i interesi različitih interesnih grupa „sportskih" radnika čija je ambicija da jednog dana sede u upravi Crvene zvezde. Njihova vizija se uglavnom svodi na preuzimanje gore opisanog načina poslovanja ali sa drugim akterima i drugim procentima. Što bi prost narod rekao: sjaši Kurta, da uzjaši Murta. Na prostom primeru da objasnimo koncept. Imamo fudbalera A. On je mlad, perspektivan i pravo na njegove buduće transfere imaju po različitim osnovama sledeća lica - menadžer na ime pozajmice klubu 30 odsto, ljudi iz uprave (obično više njih) 30 odsto, vođa navijačke grupe 10 odsto, zaštitnik iz sfere organizovanog kriminala/policije/tajne službe/politike 10 odsto, roditelji igrača 20 odsto. Ovo je tek aproksimativan primer, ali otprilike tako stvari funkcionišu. Model je ovaj, samo se imena menjaju i rat koji će se najverovatnije desiti na skupštini Crvene zvezde u junu neće biti oko dugoročne budućnosti kluba već oko preuzimanja i kontrole nad igračima i transferima. Na kraju se svede na novac, pa i život, a ostalo su sitnice.