EVRO 2016 ISPRED TELEVIZORA: Kako su Srbi postali rent-a-navijači Rusije, Nemačke...

Već treći jun smo u istoj dilemi: za koga navijati na evropskim i svetskim prvenstvima u fudbalu, kao da nemamo svoju državu, reprezentaciju i fudbalere

EUROvski dani teku. Borbe se zahuktavaju, temperatura raste, dim se diže, prangije sve jače... Kontinent sav u znaku fudbala. Drugi igraju, a nama puca glava. Svakoga dana u isto vreme isti problem, povezan sa teškim dilemama i odlukama. Naše muke čak imaju radno vreme: svakog dana od 15 do 22.55, a pitanje uvek isto: Za koga navijati?

Od svega: Nas i Rusa za jedan bod!

Svaki dan traži novi izbor. Eto, pre neki dan igraju Slovačka i Vels.

Slovaci imaju jezik sličan našem, "Ju-Es Stil Košice" su gazdovali železarom u Smederevu (grejala nas nada dok se visoke peći nisu ohladile), pa onda manekenka Adrijana Sklenarikova, Ginisova rekorderka sa najdužim nogama. Na kraju, ali možda i najvažnije: Slovačka, iako članica EU i NATO, nije priznala Kosovo...

A sa druge strane Vels. Malecka zemlja, četiri puta manja od Srbije po površini i broju stanovnika, dugo su bili “topovsko meso” velikih, imaju Gereta Bejla, debitanti su na Evropskom šampionatu, a imaju hiljadu godina suvereniteta, kao i Srbija. Kako izabrati stranu?

IZVUKLI REMI, OBRADOVALI SRBIJU: Rusi slave gol Berezuckog

U slučaju tekme Engleska – Rusija izbor je bio relativno lak. “Gordi Albion” je u sportskom i političkom smislu persona non grata u našim srcima, zahvaljujući Rezoluciji  o Kosovu, martovskom prevratu iz 1941, stalnim provokacijama njihovih medija na račun Novaka Đokovića...

Zabolela nas je, međutim, glava od Rusa. Čekanje izjednačujućeg gola na premijeri se oteglo kao svojevremeno ono odbrojavanje u atomskim skloništima do dolaska sistema S300. Vasilij Berezucki je u Marselju pogodio sa zvukom sirene i označio kraj, za razliku od naše situacije iz 1999. u kojoj sirene nisu bile kraj, već samo početak zloslutnog iščekivanja...

Na posletku: Nas i Rusa jedva za jedan bod!

Srpski zet Švajni, fale nam još desetorica

Šta tek onda reći za meč Albanija – Švajcarska?! Dronom da ih prebrojiš, sa jedne i sa druge strane terena...12, 13, 14, 15, 16, 17!

DA IMAMO JOŠ DESET ANA, IMALI BISMO TIM NA EP: Švajnštajger slavi gol Ukrajini          (FOTO: AP/Geert Vanden Wijngaert)

Nemačka – Ukrajina. I tri prsta na Evru!

Koliko nam je taj meč samo doneo ponosa i sreće. Baštijan Švajnštajger postiže drugi gol protiv Ukrajine i trči ka zapadu, šalje poljubac, podiže obe ruke sa tri prsta. Srpski zet. Sada znamo šta nam je uslov da konačno, posle 16 godina, napravimo tim za Evropsko prvenstvo. Prosta stvar, nađemo još deset snajki poput Ane Ivanović i - eto nas!

U utakmicu Poljska – Severna Irska ušli smo neopredeljeni.

Irci su narod jako sličan Srbima, etnolozi kažu da potiču od drevnih keltskih plemena koja su se pocepala, pa jedni otišli na sever, a drugi sišli na Balkan. S tim što Irci u međuvremenu nisu zaboravili fudbal. Iz Poljske smo pre tridesetak godina donosili foto-aparate “smena” ili “zenit” za nekoliko červenih, i da njih nije bilo tada mi ne bismo znali koliko nam je bilo dobro. A Poljaci su nam u martu u prijateljskom meču omogućili da osetimo kako je igrati sa selekcijom-učesnicom Evropskog prvenstva (1:0, Blažičkovski), što je lepo s njihove strane.

Dakle nerešeno, bar u našim glavama (Poljaci dobili Irce 1-0).

Dokle ćemo biti voajeri?

Olakšavajuća okolnost za nas Srbe je ta što na ovom takmičenju učestvuju 24 selekcije, tako da imamo veliki izbor kada je u pitanju pronalaženje svojih favorita.

EVROPA UŽIVA, A MI TRAŽIMO SEBI IDOLE:  Nemački navijači na tribinama u Francuskoj         (AP Photo/Geert Vanden Wijngaert)

Ali, ovde treba podvući crtu i upitati se: Dokle ćemo biti voajeri? Zašto kroz špijunku gledamo kako drugi igraju, zabavljaju se i zarađuju? Srbija je suverena zemlja – priznata u Ujednjenim nacijama- i ima puno pravo da učestvuje na evropskim i svetskim šampionatima. Ovde se godinama stvara klima kao da nam neko brani da se tamo pojavimo.

Čiji pasoš imaju Bane Ivanović, Nemanja Matić, Aleksandaar Kolarov, Adem Ljajić, Vladimir Stojković, Aleksandar Mitrović, Dušan Tadić, Filip Kostić, pa Predrag Rajković, Andrija Živković, Marko Grujić i još desetak fudbalera koji imaju evro format? Srpski, naravno!

Pa, u čemu je onda problem? U dizanju ruku! U Fudbalskom savezu Srbije, u vremenu dok su prolazili vozovi (kroz Novu Pazovu) za najveće fudbalske manifestacije, aklamacijom su poverenje dobijali oni koji su izbornu kombinatorku pravili uporedo sa mestima u avionu i skupim hotelima u kojima je reprezentacija odsedala u svojim kvalifikacionim pokušajima.

Fudbalska zemlja pod tendama

Da bi se promašaji pokrili, FSS je pokretao vrtešku sa skupocenim selektorima. Dragoslav Stepanović za Ekspres.net kaže da je snaga nemačkog fudbala u kontinuitetu i da je za 110 godina dojče fudbala promenjeno deset selektora i jedna komisija. A kod nas – selektori su listopadna kategorija. Sezonci koji u sremskoj ravnici urade eksperiment, poseju ”hibrid” i - zabrazde!

I zato smo danas, u vreme EURO-a,, tu gde jesmo - u fudbalskoj ulici crvenih fenjera, gde drugima iznajmljujemo svoju naklonost na sat i po! Skupljeni pod tendama, na kaučima i za šankovima, biramo za koga ćemo da navijamo kao da nemamo ni državu, ni reprezentaciju, ni fudbalere.  if (document.currentScript) {