FUDBALSKI TRANSFERI: Nejmar u liberalnoj ekonomiji

Kuda ide fudbal u kojem će jedan igrač zarađivati 860.000 evra nedeljno? Ekonomisti ne mogu da postignu saglasnost jer su veliki prasak čuli na različitim obalama Lamanša

Donald Tramp izabrao je vrlo loš tajming za potpis zakona kojim se uvode sankcije Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji. Njegov paraf ostao je u globalnoj senci jednog, tako ispade, važnijeg ekonomskog događaja. U trouglu Barselona-Doha-Pariz odigravala se drama koja je magnetski, iz minuta u minut, vezala više od milijardu ljudi. I na kraju dana uz veliki prasak pukla je izlazna klauzula u srcu Katalonije - Nejmar da Silva Santos Žunior ide u Pari Sen Žermen za 222.000.000 evra.
Nije samo otkup impresivan, za pet godina kapiten reprezentacije Brazila i član čarobnjačkog trija MSN dobijaće od „svetaca" 30 miliona po godini, plus nagrade, a predviđen je bonus i za njegovog oca Santosa seniora od 40 miliona evra. Transfer od pola milijarde evra! I dok je Pariz likovao, ostatak planete se za zebnjom pitao kuda ide fudbal u kojem će jedan igrač zarađivati 860.000 evra nedeljno?
U pronalaženju ekonomske logike u svemu ovom, ekonomisti su podeljeni. Granica je Lamanš. U Engleskoj smatraju da je reč o veoma dobrom poslu, što ne čudi jer Premijer liga samo na osnovu televizijskih prava ostvaruje prihod od oko tri milijarde evra. Stručnjaci u kontinentalnom delu Evrope, posebno u Nemačkoj i Francuskoj, međutim, ne vide matematički rezon u ovoj astronomskoj investiciji, naglašavajući da je izuzetno rizično kad se poslovna dinamika pokušava stvoriti „dodavanjem vrednosti, ali i održavanjem ekonomske ravnoteže" u šampionatu kakva je francuska Liga 1. Fudbaler koji je ime dobio po arapskoj reči „mimar" (onaj koji gradi) tako je postao je neimar novog poretka u fudbalskoj ekonometriji, i to kad se u obzir uzmu sve različitosti postulata liberalne ekonomije.
Ekonomski analitičar Milan Kovačević podseća da oni što broje novac „uvek imaju ekonomsku logiku".
- Ljudima iz sportskog biznisa jeste jasno o kakvom se interesu tu radi. Drugima nije baš jednostavno objasniti te poteze, važna je percepcija. Tim je zaradio veliki novac zato što je igrač otišao iz njega, a na osnovu tog klub dobija neke poene u očima nekih ljudi. Ili obratno, onaj ko je isplatio igrača pojačava svoj ugled. Kako će se pojedini transferi odraziti na brendiranje timova, nije jednostavno proceniti. Kod valorizacije Nejmarovog transfera treba naglasiti da veliki biznis u fudbalu doprinosi i širenju fudbala. Naravno, govorimo o timovima koji igraju pravi, kvalitetan fudbal. Ali ti timovi i ideja da se na tome zaradi podstiču mnoge da udaraju loptu i da nešto dobiju iz toga. Tako ulazak velikih suma novca u fudbal ima i šire implikacije, uostalom kao i ekonomija. Nije ona više jednostavna kao nekad - manufaktura pa proizvodi - danas je sve uvezano. Ipak je ovo u velikoj meri globalni svet.
Zašto se katarski emir, šeik Tamim bin Hamad el Tani odlučio da u PSŽ dovede Nejmara (za sumu koja predstavlja polovinu trgovinske razmene Srbije i Hrvatske u 2016)? O fudbalskom potencijalu mladića koga mnogi porede s Peleom, što je samo po sebi ogromno priznanje, nećemo trošiti reči, nego ćemo skrenuti pažnju na marketinško istraživanje od pre tri godine u kojem je Nejmar izabran za prvog sportistu koga treba platiti radi promocije svojih proizvoda i usluga, a ispred Lionela Mesija, Juseina Bolta i Luisa Hamiltona. Brazilac je odlična platforma za oglašavanje jer je dečko iz komšiluka sa osmehom od milion dolara, harizmatičan je, prirodan, kamera ga voli, jednom rečju, osveženje pod marketinškim svetlima.
Mnogi su bili iznenađeni kad je u aprilu američki „Tajm" na listu sto najuticajnijih ljudi na planeti, u sportski deo sa šest imena, uz Toma Brejdija, Kolina Kopernika, Lebrona Džejmsa, Simon Bajls i Konora Mekgregora, uvrstio Nejmara. Zadatak da predstavi Brazilca imao je Dejvid Bekam:
- Još otkad je, kao 17-godišnjak, potpisao za Santos, bilo je jasno da je izuzetan talenat. On želi da uči, što je pokazao 2013, kada je došao u Barselonu i zaigrao s nekim od najvećih fudbalskih zvezda. On živi da bi igrao fudbal, i mislim da mu prilazi na isti način na koji je to činio i kao dečak.
Zanimljivu analizu uradio je Međunarodni institut za fudbalsku statistiku (CIES) po kojoj Nejmar vredi 234 miliona dolara. Skener je rađen u vremenu kad još nije bilo govora da će čigra odleteti iz Barselone.
- U klubovima gde se zna tačno ko je vlasnik, fudbal je, verujte, pravi biznis, u kojem morate da vodite računa o svemu, kao i u svakoj drugoj delatnosti. Kad kupujete, ne gledate šta će biti danas, gledate u budućnost. Dobro, kod nas se u prvi plan stavlja navijačka strana. U Srbiji takav fudbal nije emotivan ni za publiku. Kad gledate ove glavne klubove kod nas, vidite da publika ima velika prava. Navijači koji su se organizovali učestvuju u klupskoj skupštini, te fudbaleri koji igraju, neki počasni ljudi, i još svašta. Kod nas je to nesređeno pa nas neke normalne stvari iz svetske fudbalske ekonomije iznenađuju - kaže Kovačević.
Prelazak Nejmara u Pari Sen Žermen otvara i pitanje funkcionisanja Finansijskog fer-pleja (FFP), koji je pre šest godina doneo UEFA sa ciljem, kako je naširoko obrazloženo, zaštite manjih saveza i klubova. Sad se vidi kakve su bile stvarne namere. Da je PSŽ direktno platio Barseloni izlaznu klauzulu za Nejmara, prekršio bi pomenuti pravilnik. Pravni i ekonomski stručnjaci Parižana znali su za rupu u FFP-u pa su uz pomoć vlade Katara i tamošnjeg nacionalnog komiteta za organizaciju Svetskog šampionata 2022, čiji su domaćini, Nejmara po hitnom postupku promovisali u ambasadora tog Mondijala uz nagradu od 222.000.000 evra.
Radomir Antić, jedini stručnjak koji je vodio sva tri najveća španska kluba: Real, Barselonu i Atletiko na Zlatiboru prati dugo toplo leto transfera i sa zanimanjem očekuje reakciju Evropske i Svetske kuće fudbala.
- Sve ovo govori da će razlika između velikih i malih biti još veća. Visoki transferi nisu problem. To je realnost u kojoj živimo kad je fudbal u pitanju. Kako će se stvari dalje odvijati, umnogome zavisi od ponašanja FIFA i UEFA. One imaju ugovore o televizijskim pravima, izuzetno su profitabilne. Klauzula koja je plaćena za Nejmara locirana je samo za Španiju. Nije, dakle, bila internacionalna. E sad, kako će federacije reagovati i kakvu će doneti odluku, ostaje da se vidi. Moramo imati na umu da je kapital uvek dominirao i donosio odluke. Ove godine u španskom fudbalu Real, Barselona i Atletiko Madrid oborili su sve rekorde u istoriji po budžetu, grade se novi stadioni, sezonske karte su rasprodate. A mi? Nikako ne mogu da razumem zašto u srpskom fudbalu ne postoji Superkup. Partizanu i Zvezdi, koji su ove godine osvojili prvenstvo i Kup, pred početak kvalifikacija za evropske kupove bila je potrebna utakmica pred publikom. I nisu mogli da je organizuju. Zašto - upitao se najuspešniji srpski selektor u ovom veku.
Ipak, vratimo se tamo gde ima ideja i novca. Pari Sen Žermen je već počeo da vraća uloženo u Nejmara. Potražnja za dresovima s brojem 10 je ogromna. Tako je prvog dana po njihovom puštanju u prodaju, po ceni od 100 evra, prodato 10.000 primeraka. Zato je odlučeno, svaki kupac u jednom od dva PSŽ-ova fan šopa može da kupi samo jedan dres. Biće zanimljivo pratiti kako će Nejmar isplaćivati uloženo. U svakom slučaju, fudbal je ušao u novu, neimarsku eru po zakonima zidanja cena s vezivom od berzanskih proračuna i navijačkih snova.
Fudbal je zahvaljujući Nejmaru došao do zone 100.000 evra na dan. Gotovo je neverovatan rast primanja udarača „naduvane teleće kože". Plaćanje igrača u Engleskoj je legalizovano još 1885. godine, uz jedan vrlo selektivan uslov - novac su mogli da dobiju samo oni igrači koji su rođeni ili su živeli u krugu od šest milja od matičnog stadiona. Plata je iznosila tri funte nedeljno. Velika prašina podigla se na ostrvu 1961. godine, kad je Džoni Hejns potpisao ugovor s Fulamom za rekordnih 100 funti. Svi su bili šokirani jer je maksimalna plata do tada iznosila 20 funti.
Nejmarov transfer je odlična ilustracija finansijske ekspanzije fudbala u 21. veku. Lionel Mesi je kao 17-godišnjak, odrednicom vunderkind probio zvučni zid i zaradio dnevnicu od 10.000 evra. Skoro u isto vreme, Kristijano Ronaldo je u Mančester junajtedu dobijao po godini dva miliona, a Vejn Runi milion i po evra. Nejmar je sad dobio deset puta više od zarade kojom je Mesi svojevremeno zadivio svet.
Rast priliva novca u engleski fudbal poklapa se s pokretanjem Premijer lige. Te 1992. zbirni prihodi klubova iznosili su 166 miliona funti, deceniju i po kasnije bili su već 1,5 milijardi, dok sad iznose oko šest milijardi funti. Finansijska moć Premijeršipa ponajviše je bazirana na trogodišnjem ugovoru o prodaji TV-prava, vrednom 6,9 milijardi evra

KAKO SU RASLI TRANSFERI FUDBALERA

1893. - Vili Gruvs (VBA - Aston Vila) 100
1905. - Alf Komon (Sanderlend - Midlsbro) 1.000
1922. - Sid Padfut (Vest Hem - Falkirk) 5.000
1947. - Tomi Louton (Čelsi - Nots Kaunti) 20.000
1961. - Denis Lov (Man. siti - Torino) 100.000
1977. - Kevin Kigen (Liverpul - Hamburger) 500.000
1979. - Trevor Frensis (Birmingem - Notingem F.) 1.000.000
1992. - Pol Gaskojn (Totenhem - Lacio) 5.500.000
1995. - Alan Širer (Blekburn - Njukasl) 15.000.000
2006. - Andrej Ševčenko (Milan - Čelsi) 30.800.000
2009. - Kristijano Ronaldo (Mančester j. - Real) 80.000.000
2013. - Garet Bejl (Totenhem - Real) 86.000.000
2016. - Pol Pogba (Juventus - Mančester j.) 89.000.000
2017. - Nejmar (Barselona - Pari Sen Žermen) 200.000.000
* iznosi u funtama