GLORIFIKACIJA SOPSTVENE (NE)MOĆI

Rumuni su igrali očajno, a u ovom trenutku još manje mogu. A kad je tako, hajde da se ne poredimo s njima. Neumesno je tim pre jer smo obe utakmice protiv tog i takvog rivala završili podelom bodova. Dakle, koliko uistinu vredimo, čak ako im nanesemo i rezultatsku katastrofu, nećemo zapravo saznati ni posle dva preostala meča u Ligi nacija, posle utakmica kod kuće s Crnom Gorom i Litvanijom, čije su igračke nemoći više nego prepoznatljive

Idemo dalje. Zamisao nepopravljivih optimista, kakvima - na svu sreću - srpski fudbal ne oskudeva, jeste da to bude sve do najuzvišenijeg cilja ove generacije i njenog selektora, odnosno do šampionata Evrope. Jedan od puteva da se stigne do iz više razloga najprestižnijeg i apsolutno najcenjenijeg kontinentalnog takmičenja u fudbalu jeste i odmeravanje snaga u novovaspostavljenoj Ligi nacija, u kojoj posle četiri od ukupno šest kola Krstajićevim izabranicima ide više nego dobro. Bar se tako čini. U konkurenciji jednako nejakih i fudbalski nemoćnih (četvrta grupa Lige C), Srbija je, uprkos svemu, trenutno najjača. Bolje rečeno, u ovom času ima najviše bodova i isto toliko, dakle najviše, šansi da takmičenje u grupi završi kao prva. U tom slučaju bio bi ispunjen prvi cilj, a to je da u narednom izdanju Lige nacija srpska fudbalska reprezentacija igra u višem rangu. Ali to nije sve i nije kraj ove priče...
- Nije kraj priče jer je Liga nacija i više nego dobra opcija, koja nudi mogućnost da se šampionata kontinenta domognemo i u slučaju neuspeha u kvalifikacijama za isto takmičenje. Dakle, jako je važno da takmičenje u Ligi nacija završimo kao prvi u grupi - naglašava Dragan Okuka, aktuelni trener novosadske Vojvodine.

Da li tako nešto i možemo? Selektor Mladen Krstajić je ne jednom izgovorio: „Mislim da u ovoj grupi imamo najbolju ekipu". Moguće da je i tako, da je najbolja, ali koliko je uistinu dobra i šta i koliko zapravo može, još se ne zna. Ako je verovati selektoru, uz napomenu da trenutni plasman na tabeli apsolutno potvrđuje njegovu opservaciju, onda ima nade i da na početku one tamo godine Srbija bude na reprezentativnoj fudbalskoj evrosceni. Preciznije, u martu 2020. godine, kada 16 reprezentacija, dakle pobednici grupa 1, 2, 3, 4 u ligama A, B, C, D, igraju četiri plej-ofa Lige nacija. Po pravilima takmičenja, koje na ovaj način uz ugled dobija i željeni kredibilitet, predviđeno je da četiri pobednika budu učesnici šampionata Evrope 2020. godine.

- To je već malo teži zadatak, ali nije i nemoguć. Bilo bi najbolje kada bismo kroz kvalifikacije obezbedili učešće na EŠ i onda, ponosni na sebe, plej-of Lige nacija prepustili nekom drugom - priželjkuje Rade Zalad, nekadašnji internacionalac i reprezentativni čuvar mreže.

Krstajićeva ideja

Pre plej-ofa Lige nacija održaće se redovne kvalifikacije za šampionat kontinenta. Tačnije, u martu, junu, septembru, oktobru i novembru 2019. godine rezervisana su po dva termina za odigravanje kvalifikacionih utakmica. Reprezentacije će biti razvrstane kao i do sada, u 10 grupa od po pet i šest reprezentacija. Dve najbolje ekipe iz svake grupe plasiraće se direktno na Evropsko prvenstvo (ukupno 20 reprezentacija). Preostala četiri mesta popuniće se kroz već pomenuti plej-of Lige nacija.

- Priča je sjajna, između ostalog jer potvrđuje činjenicu da je format takmičenja kroz Ligu nacija neuporedivo korisniji od dojuče brojnih i zamornih prijateljskih mečeva, od kojih je malo ko imao koristi. To je jedna strana medalje. Ona druga je što se sada i slabijim reprezentacijama pruža neuporedivo veća šansa da se kvalifikuju na Evropsko prvenstvo jer u ligi, grupi i plej-ofu imaju protivnike ravne sebi. Zbog takvog formata takmičenja u Ligi nacija, sada je sasvim jasno da će i reprezentacije iz treće i četvrte kvalitetne kategorije imati svog sigurnog predstavnika na prvenstvu kontinenta - konstatuje Ivan Golac, uz napomenu da sve što dolazi ne bi trebalo čekati s onom za nas uobičajenom, ali i jednako neprimerenom i po pravilu pogubnom merom optimizma bez pokrića.
Treba podsetiti i na još nešto. Ukoliko neka od reprezentacija kroz kvalifikacije izbori plasman na EŠ, a plasira se i u plej-of Lige nacija, njeno mesto u plej-ofu pripašće najbolje rangiranom timu iz lige. Zbog svega toga, a u trenutku kada još sve nije sto odsto sigurno kada su u pitanju plasmani reprezentacija u grupama Lige nacija, jako je važno da se u preostala dva kola, ona novembarska 2018, pobedi i postigne što više golova.

Dragan Okuka, trener internacionalac i nekadašnji uspešni selektor mlade reprezentacije, a danas stručnjak koji predvodi posrnuli više klub nego tim novosadske Vojvodine, uz čestitke srpskim A reprezentativcima za ostvarenja u Ligi nacija hvali i poteze selektora Krstajića.

- To što svaku utakmicu Mladen Krstajić počinje s nekih drugih 11 i što je u timu sve više mladih čija fudbalska vrednost garantuje i lepu budućnost nije ništa drugo do hrabar potez selektora. Prvog među selektorima koji mudro i korak po korak najbolji tim projektuje od onih koji se mogu pohvaliti da su u karijeri bili šampioni Evrope, odnosno planete. Oduvek se pričalo, ali samo pričalo, da su oni budućnost i nemerljiva vrednost srpskog fudbala. Imali su, dakle, retoričku, ali ne i stvarnu podršku. U međuvremenu, Krstajić je sa reči prešao na dela i sada je u A selekciji sve više onih koji su u mlađim reprezentativnim kategorijama, a ne tako davno, prevođeni Drulovićem i Paunovićem, najavili nove domete srpskog fudbala na međunarodnoj sceni - konstatuje Okuka. Na pitanje da li bi na adresu Krstajića upućivao komplimente i sve nazivao hrabrim potezom da su utakmice Lige nacije bile, umesto pobedama, obojene porazima, Dragan Okuka iskreno kazuje:

- Znam da bi u toj situaciji rad Krstajića bio izložen najtežim mogućim kritikama, pogotovo onih koji od drveta ne vide šumu, ali je bih i u toj situaciji bio za to da šansu, makar i po ceni neuspeha, dobiju mladi, uz napomenu da bi bilo pogubno ukoliko bi se prerano otpisali oni koji imaju istinsku fudbalsku vrednost. Mislim na Kolarova i Matića, odnosno Milojevića, čije bi iskustvo mnogo značilo ne samo za mlade igrače i njihovu želju da sutra budu bolji već i za nacionalni tim u globalu.

Talentima, istina, srpski fudbal nikada nije oskudevao, ali je istina i to da ih je nečijim idiotskim vizijama jednako brzo i nipodaštavao, odnosno ponekad i vrlo smišljeno, a istovremeno do zla boga prljavo uništavao.

- U senci uspeha A selekcije gotovo da nam je svima na neki način promaklo više nego vredno ostvarenje mlade reprezentacije, s kojom je Goran Đorović kao selektor izborio plasman na EP sledeće godine. To je nepravda, to je nekorektno - kazuje Dragan Antić, nekadašnji as, a danas trener Dinama iz Vranja.

- Gledao sam poslednji meč tih dečaka i još jednom se uverio da su neprocenjivo fudbalsko blago. Srpsko fudbalsko blago! Da se ja pitam, svi bi dobili šansu u A timu. Znaju da igraju, njihov fudbal ima dušu, ali i nacionalni naboj.

Narodu je dosta foliranata koji su igrajući u  inostranstvu napunili džepove novcem i koje je sada baš briga za nacionalni tim i iskrenu patnju naroda kada taj isti sastav gubi mečeve ili igra očajno. Koliko vidim, a to je više nego dobro, Krstajić bez uzdržavanja i straha od kritika šansu daje mlađima, Rajkoviću i Živkoviću jednako kao i Radonjiću, Gaćinoviću... Sutra će Mitrović biti možda još bolji u tandemu s Jovićem ili će u ovom dečaku, koji već sada u Bundes ligi i mladoj reprezentaciji igra kao mator, imati ozbiljnu i zdravu konkurenciju za mesto u timu - zaključuje Antić.

Krstajićevo opredeljenje da u utakmicama Lige nacija pruži maksimalnu šansu mladim i perspektivnim igračima na sav glas hvali i Rade Zalad.

- Bez grama zadrške govorim da su svi oni na ovaj ili onaj način u utakmicama s Crnom Gorom i Rumunijom iskoristili ukazanu šansu. Sva takmičenja, od Lige nacija do kvalifikacija za EP i sam šampionat, više su nego zahtevna, tako da svi selektori pa i Krstajić moraju imati uz okosnicu tima i one na koje u svakom trenutku mogu da računaju.

Kartoni i povrede u tako napornim takmičenjima znaju opako da desetkuju tim, a ako nemate kvalitetne i već proverene zamene, onda vam se ne piše dobro. Dmitrović i Rajković su na golu pokazali da su dostojna zamena za Stojkovića, Rodić nije Kolarov, ali je više nego  upotrebljiv na toj poziciji, s Milenkovićem i Veljkovićem mislim da je srpska reprezentacija za narednih deset godina dobila više nego sjajan i u mnogo čemu fudbalski moćan tandem centralnih bekova, dok su Lukić i posebno Maksimović uz Gaćinovića možda i najprijatnije iznenađenje u sazvežđu Krstajićeve planetarne vizije. Kad se ovim dečacima doda kvalitet nešto iskusnijih i za nijansu starijih Tadića i Mitrovića, to je onda samo dokaz da se napred, u fudbalsku budućnost, može koračati uzdignutog čela.
Zalad nudi i objašnjenje za nedoumicu zašto uslovno taj i takav kvalitet nije u Rumuniji valorizovan i kroz rezultat.

- Kroz prizmu krajnjeg cilja, i remi u Bukureštu je u ovoj priči pozitivan rezultat uz činjenicu da je Srbija bila neuporedivo bliža pobedi, da je bila dominantnija na terenu, da je stvorila neuporedivo više ozbiljnih šansi. Onaj ko je igrao fudbal, međutim, odlično zna i to da dođe  utakmica, a ova s Rumunima je bila upravo takva, kada i pored dobre igre i sjajnih šansi izostaje željena realizacija. Mnogo je, međutim, u ovom času bitnije to da su naši reprezentativci ulazili dovoljno često u šansu i da nijedan od tih nekoliko zicera zapravo nije bio divlji, ponuđen kao na tacni, već je svaki izrastao nakon majstorski izgrađene akcije.

Stvaranje imidža Zoran Milinković, dokazani srpski stručnjak sa internacionalnim iskustvom,  dve poslednje utakmice srpske reprezentacije gleda, pre svega, kroz fokus pozitivne slike koja u javnosti po nepisanom pravilu ne izostaje kada se dogode dobri rezultati.

- Očigledno je da se stvara tim koji će po svemu sudeći dugo igrati zajedno, i to je zapravo ono najvrednije što dobijamo kroz ovaj format takmičenja. Taj neki novi tim Srbije već sada dobija željene konture. U nekim linijama to se i te kako prepoznaje. Ne znam, zaista ne znam da li je sve ovo nečiji plan, ali ako jeste, onda je za početak sve dobro urađeno. Ruka dobre i stručne analize je i te kako vidljiva, što me dodatno čini optimistom jer je jasno da smo na pragu stvaranja tima koji će moći da iznese dva ciklusa, odnosno prvo kvalifikacije, a zatim i učešće na najvećim takmičenjima, konkretno prvenstvima Evrope i sveta.

Krstajić je na svakoj od 13 poslednjih utakmica na teren izvodio drugi sastav. Kaže da je to činio, između ostalog, i zato što za njega nema bitnih i manje bitnih fudbalera, odnosno da su mu svi jednako važni.

- Pravo je selektora da svoj posao radi na način kako on misli da je to najbolje, kao što je njegovo pravo i da sastavlja tim za koji veruje da će pružiti najviše i tako ostvariti zacrtani cilj, odnosno željeni rezultat - podseća u iskrenom razgovoru za „Ekspres" Ivan Golac, koji usput apeluje i na glas razuma s pozivom da rezultate u Ligi nacija ne glorifikujemo.

- Ko su nam bili ili jesu protivnici u Ligi nacija? I zašto ne kažemo istinu da smo zahvaljujući svojim promašajima i glupostima iz prošlosti dospeli u konkurenciju trećerazrednih evropskih reprezentacija koje od fudbalskog umeća nemaju skoro ništa. Zvuči grubo, ali, ljudi moji, to je istina. Uostalom, pogledajte s kim u istom takmičenju igraju Hrvati ili u kojoj su grupi Slovenci ili Bosanci. Da smo, umesto Crne Gore i Rumunije, imali samo malo po kvalitetu ozbiljnije rivale, bili bismo u velikom problemu. Uostalom, i površna analiza utakmice s Rumunima pokazaće koliko smo fudbalski još uvek mali i nejaki. Toliko grešaka u predaji lopte je za ozbiljan sastav nedopustivo. Upravo zbog toga je više nego teško u ovom času govoriti o našim kvalitetima, individualnim ili timskim, sasvim je svejedno, kao i da imamo tim pred kojim je svetla fudbalska budućnost. Budimo iskreni i prema sebi i prema drugima i priznajmo da smo, uprkos zanosu bez pokrića, uz prazno obećanje da stižu bolji dani, zapravo nedopustivo tanki jednako u svakoj liniji koliko i kao tim u celini - kaže s dobrom namerom Ivan Golac.

Čovek čije mišljenje bez zadrške uvažava fudbalski svet, a bez namere da bilo čiji rad dezavuiše, iskreno sumirajući utiske s poslednjeg susreta srpske reprezentacije, rekao je i sledeće:

- Rumuni su igrali očajno, toliko očajno da se čovek rasplače. Jasno je da u ovom trenutku ne znaju mnogo i da još manje mogu. Nekada su u svakom timu imali istinsku fudbalsku aždaju. Bar jednu. Danas nemaju ni jednu jedinu ni u reprezentaciji. A kad je tako, hajde da se ne poredimo s njima. Neumesno je, tim pre jer smo obe utakmice protiv tog i takvog rivala završili podelom bodova. Dakle, koliko uistinu vredimo, čak ako im nanesemo i rezultatsku katastrofu, nećemo zapravo saznati ni posle dva preostala meča u Ligi nacija, odnosno posle utakmica kod kuće s fudbalski malom Crnom Gorom, kao i Litvanijom, čija je igračka nemoć više nego prepoznatljiva. Dozvoliću zato sebi da glasno kažem kako oni nisu naša fudbalska liga. Ili možda grešim, možda i jesu, možda smo mi sasvim namerno, a definitivno je da jesmo, svrstani tamo gde nam je u ovom trenutku mesto, u treću po kvalitetu grupu evropskih reprezentacija. Problem je samo u tome što mi to nećemo sebi da priznamo. Međutim, moraćemo jednog dana.
- Čovek sam koji s vremenom prelazi preko nekih stvari. Nama treba Srbija, mi trebamo Srbiji, Srbija mora da bude iznad svih!

Da li je baš tako ili se možda Krstajić na ovaj način još jednom, sasvim siguran u ishod, opet kladio na samog sebe.

Javno reći sve Ivanoviću, Nastasiću, Gaćinoviću... i tihoj pobuni Nemanje Matića

Moraćemo, ako ništa drugo, da raskrinkamo i neke naše fudbalske mitove, kao i ljude koji lepo žive od fudbala, ali jedno rade, drugo govore, a treće misle. Do tada, a u pauzi koja sledi, ne bi bilo loše da se raščiste neke stvari, da se s dnevnog rada konačno skinu slučajevi koji su  uzdrmali ne samo fudbalsku javnost već i atmosferu u nacionalnom timu. Baš zato što bi ovi momci (i njihov selektor) sutra možda mogli mnogo, ne bi bilo loše da se zna šta je bilo juče, odnosno da se razjasne slučajevi Ivanovića, Tošića, Milivojevića, Nastasića, Gaćinovića,  Milinkovića Savića, sada i tihe pobune Matića, sutra moguće i Dmitrovića... Postoji i drugo „baš zato", koje moguće ne bismo ni pominjali da ga nije jednom prilikom ne tako davno pred novinarima izgovorio lično selektor Krstajić dokazujući da ima talenta za dobrog stratega i istovremeno potvrđujući da svaka pobuna ima smisla mada ne mora da znači i da je svaka opravdana.

Na dobrom putu

Na konstataciju da se u Srbiji uspeh ne prašta, kao i da se posle porođajnih muka Krstajić sve više nameće kao ozbiljan selektor, Milinković naglašava:

- Nadam se da je došao kraj onoj staroj praksi, da će ovog puta izostati oni bočni udarci koji su u nekim prethodnim sličnim situacijama znali da budu nepremostiva prepreka. Krstajić se, bez obzira na sva turbulentna događanja, na neki način izborio za podršku ljudi oko sebe i sada mu još preostaje da strpljivo i mudro izgradi poverenje srpske fudbalske nacije. Istina je da mu kao treneru nedostaje ta čudesna rutina između koje na jednoj strani i istinske fudbalske moći na drugoj stoji znak jednakosti. Za sada je Krstajić na pravom putu. Koliko sutra, dogodiće mu se i padovi, oni bolni rezultatski, ali i to je u opisu posla kojim se bavi. Ukoliko istraje, pobediće ne samo zlonamerne i nestrpljive već i samog sebe, što je možda za njega kao budućeg selektora Srbije na duže staze i najvažnije.