I FUDBALU FALI MOZGA

Krajnji je momenat da vaspostavimo dijagnozu stanja u srpskom fudbalu, a onda da tom jadnom i bolesnom biću prepišemo i odgovarajuću terapiju. Ukoliko to brzo ne učinimo, izgubićemo i poslednji voz za Evropu. Onu Evropu čiji bogati klubovi odavno priželjkuju svoju ligu, odnosno javno iskazuju tendenciju da se što pre odvoje od siromašnih klubova iz siromašnih zemalja

Postoje dva, čini se, krucijalna pitanja kada se polemiše na temu budućeg učešća srpskih klubova na evropskoj fudbalskoj sceni. Prvo je da li Crvena zvezda, srpsko fudbalsko mezimče, može posle dve uspešne epizode da sačuva kontinuitet takmičenja u Ligi šampiona ili Ligi Evrope. Tačnije, da li će joj se na tom putu kakvog-takvog uspeha u skoroj budućnosti, možda već u sezoni 2018/19, pridružiti još neko?

- Bojim se, bar kad je u pitanju naše fudbalsko biće, da na evropskoj sceni ima mesta samo za Zvezdu i Partizan. Kad ovo kažem, mislim na grupnu fazu takmičenja u ligama Evrope. Svi drugi srpski klubovi o tome, bar u ovom trenutku, mogu samo da sanjaju. Pod jedan, nemaju fudbalski potencijal, zatim ni budžet, onda ni infrastrukturu, kao ni još niz drugih sitnica, završno s medijskom pažnjom bez koje se ne može praviti ozbiljan iskorak - kategoričan je Dragan Okuka, naš dokazani trener internacionalac.

Za većinu superligaša Evropa očigledno nije ni na vidiku. Ostaje zato pitanje šta to u ovom času imaju beogradski velikani što drugi klubovi u Srbiji nemaju? Dragan Okuka, manirom uspešnog trenerskog globtrotera, bez većeg razmišljanja izgovara:

- Uz fudbalski kvalitet pojedinaca i tima kao celine, Partizan i Zvezda imaju, pre svega, podršku države, ali i infrastrukturu. Imaju stadione koji, uprkos svemu, na neki način zadovoljavaju sve zahtevnije kriterijume Lige šampiona i Lige Evrope, odnosno imaju novac da naprave respektabilan tim za ova dva prestižna takmičenja. Imaju i mogućnost, s obzirom na brojnu publiku, da od utakmica koje igraju kao domaćini naprave male fudbalske spektakle, na čemu se u Evropi i svetu sve više insistira jer je ova igra i definitivno bitan šraf u izuzetno moćnoj industriji zabave.

Nije tajna da je koliko do juče finansijski ogoljena do kože Crvena zvezda sjajno unovčila svoje učešće u grupnoj fazi Lige šampiona. U  kasu crveno-belih pristiglo je zagarantovanih 25.066.000 evra - 15,25 miliona evra od učešća; 3,6 miliona evra za pobedu (2,7) i remi (0,9); 2,216 miliona evra na osnovu koeficijenta i četiri miliona evra od ulaznica. Ali to nije sve, jer kada se definiše i ona takozvana marketinška nagrada, zarada Crvene zvezde plasmanom u Ligu šampiona, rezultatima i rangom u elitnom evropskom klupskom fudbalu uvećaće se sigurno za još jedan ako ne i dva miliona evra. Podsećanja radi, prošle takmičarske sezone učešćem u osmini Lige Evrope, drugom po rangu klupskom takmičenju na Starom kontinentu, tim iz Ljutice Bogdana inkasirao je 9,4 miliona.

Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh. Zvezdin prihod nije samo onaj iz gornje fioke. S brojem utakmica u Evropi raste i broj nula na skali tržišne cene pored imena svakog njenog prvotimca. Koliko je to para, saznaće se po završetku kupoprodaje na evropskoj pijaci. Moguće već ove zime i još više na kraju sezone.

- Bilo bi sjajno kada bi Zvezdin put u Evropi sledili i drugi. Nade zapravo ima jer je u srpskom klupskom fudbalu sve više ljudi koji vole fudbal i koji u ime te ljubavi ulažu novac. Uz odgovarajuću zakonsku regulativu, verujem da Evropa ne bi sutra bila nedostižna i za klubove poput niškog Radničkog, Napretka, Spartaka i sličnih. Naša nesreća je, međutim, što u Srbiji još uvek malo ko shvata koliko je fudbal danas na globalnom nivou unosan biznis od kojeg koristi imaju mnoge privredne grane u državi, a ne samo klubovi - govori Nenad Bjeković, potpredsednik FSS-a.
Dva najveća kluba, nije tajna, do juče su opasno reketirala državu. Narod priča, može im se. Zaduženi i prezaduženi, verovatno bi u nekoj drugoj zemlji s manje razumevanja i empatije vlasti prema fudbalu i njihovoj veličini odavno potpisali bankrot i nestali sa sportske scene. Čak se pre dve-tri godine i predsednik države iskreno požalio:
- Istina je da mi kao država plaćamo reket, da dajemo novac Zvezdi i Partizanu. Ali šta je sa ostalim klubovima? Vojvodina i OFK, Čačak i mnogi drugi imaju pravo da se ljute.

Ono što je najveći problem srpskih klubova, uz brdo drugih, u ovom času jeste nepostojanje titulara svojine, što brojni fudbalski mešetari vešto koriste. I Slaviša Kokeza, prvi čovek FSS-a, prošle godine je znajući gde gori najavio radikalne mere:

- Privatizacija u fudbalu je neophodna ako želimo da u klubove uđe svež kapital. U tom cilju FSS će zajedno sa državom ući u proces da se klubovima koji to žele omogući najbolji vid privatizacije.

Bez obzira na ozbiljnost projekta od kojeg apsolutno zavisi sudbina srpskog klupskog fudbala, ni u ovoj priči se nije krenulo dalje od mrtve tačke. Slučajno ili namerno, ne zna se. Ono što država najavljuje, opet gromoglasno a zanemarujući bitno, jeste izgradnja pet ili šest modernih stadiona u gradovima Srbije u kojima fudbal ima tradiciju i u kojima se trenutno utakmice igraju kao da još uvek živimo na početku 20. veka, daleko od Evrope. Zlo je što u to malo ko iz srpskog fudbalskog miljea veruje, a više je onih koji tvrde da je bajka o stadionima još jedno ružičasto obećanje.

- Lepo je maštati i još lepše sanjati o vedroj budućnosti. Krajnji je momenat da konačno vaspostavimo dijagnozu stanja u srpskom fudbalu, a onda da tom jadnom i bolesnom biću prepišemo i odgovarajuću terapiju. Ukoliko to brzo ne učinimo, izgubićemo i poslednji voz za Evropu. Onu Evropu čiji bogati klubovi odavno priželjkuju svoju ligu, odnosno javno iskazuju tendenciju da se što pre odvoje od siromašnih klubova iz siromašnih zemalja Evrope, a sve u nameri kako bi u komfornim uslovima i uz maksimalnu marketinšku podršku povećali svoj profit - kazuje Dušan - Duda Marović, čije mišljenje uvažava fudbalska Evropa.

- Fudbalski svet se menja. U kandžama je profita i to je tendencija koja se ne zaustavlja tako lako. Još od mandata Mišela Platinija, UEFA se, koristeći sportske motive, suprotstavlja najvećim i najbogatijim klubovima Evrope u nameri da ih spreči da organizuju svoju elitnu diviziju nalik na američku košarkašku NBA ligu. Trenutno je taj pokušaj elitizacije evropskog klupskog fudbala uzaludna misija, ali moj je utisak da je to samo trenutno - kaže jedan od naših sagovornika.

Zna se da veliki hoće da se otarase balasta malih, da jedan Real ili PSŽ ne žele za protivnika beznačajnog rivala iz neke fudbalske nedođije koji nije u stanju da napuni tribine i obezbedi spektakl. S druge strane, UEFA pokušava i zasad, čini se, uspeva da pomogne i onom drugom, siromašnom delu Evrope. Upravo zato su u program evropskih klupskih takmičenja uvrstili i Ligu Evrope 2, koja će startovati za dve godine.

- Novo takmičenje osmišljeno je da u UEFA ligama omogući učešće što većem broju klubova. Imaćemo više klubova i više mečeva i više će saveza imati predstavnike u evropskim takmičenjima. Ovo takmičenje nastalo je kroz dijalog sa Evropskim udruženjem klubova - govorio je predsednik UEFA Aleksandar Čeferin promovišući novu ligu.
Za UEFA je bitno i to što će puštanjem u opticaj novog takmičenja, umesto dosadašnjih 26 zemalja, predstavnike u evropskim ligama imati 34 zemlje. U interesu je to ne samo UEFA već i sve moćnije fudbalske industrije, ponajpre  kladioničara. Da ne bude zabune, sve zemlje čiji su savezi članovi UEFA imaće i ubuduće pristup svakom od tri takmičenja, a zadržaće i dosadašnji broj klubova u njima.

- Poslednji uspesi Zvezde u Evropi ne bi trebalo da nas uspavaju. Oni su samo dokaz da se može puno ukoliko se zna šta se hoće i kako je to moguće. Zbog svega Zvezda će i ubuduće verovatno biti bitan faktor u evropskom klupskom fudbalu, jer iza sebe ima dosta toga što, recimo, Mačva iz Šapca ili Radnik iz Surdulice trenutno nemaju. Njih kao takve Evropa u svojim klupskim takmičenjima naprosto ne želi, ali ne zato što ih mrzi, već jedino i samo zato što na njima i onome što oni nude ne može da ostvari zaradu. Promovisanjem Lige Evrope 2 stvari se malo menjaju. Ako ništa drugo, to je velika šansa ambicioznih fudbalskih sredina i klubova u Srbiji da se domognu evropske, odnosno profitabilne fudbalske scene i da dokažu da nisu samo dobar fudbalski proizvod već i marketinški poželjan partner - kaže naš sagovornik.

Neće to biti veliki, ali ni beznačajan novac. Uostalom, onome ko nema i malo je mnogo. Međutim, onaj pravi novac se zarađuje ukoliko se ostvaruju uspesi. U Ligi šampiona nagrade će iz godine u godinu biti sve veće. Razumljivo, jer bogati su namerni da budu još bogatiji. U godini kada je osvojio poslednji put Ligu šampiona, madridski Real se pohvalio zaradom od više od 320 miliona evra.

- FSS mora da ima projektnu liniju, preciznu i maksimalno sportski definisanu. U ovom času krovna je organizacija fudbala osramoćenog spolja, a propalog iznutra. Da tako ne bude i sutra, mnogo toga se mora promeniti. Shvatimo konačno i recimo glasno jedni drugima u lice da sve ovo što danas imamo u klupskom fudbalu nije ozbiljna priča, da smo daleko od profesionalizma u svakom segmentu klupskog fudbalskog bića. Ne, nisu igrači i treneri problem. Ako i jesu, onda su mali problem. Najveći problem je rukovođenje - kategoričan je Dušan Marović.

Aleksandar Veselinović, novosadski fudbalski stručnjak s internacionalnim iskustvom, podseća na nešto što je još pre dosta godina govorio Ante Mladinić, a bilo je i neka vrsta nepisanog zakona. Rečenica je glasila: „Klubovi mogu da imaju krizu igre, čak i krizu rezultata, ali ne smeju da imaju krizu rukovođenja".

Da kriza rukovođenja postoji u mnogim srpskim klubovima, jasno je kao dan. U ozbiljnim fudbalskim zemljama nije tako. Zato i deluje čudno što stalno izmišljamo toplu vodu umesto da se ugledamo na one u okruženju koji su imali slične problem, ali su ih uz malo dobre volje za dobrobit klubova i fudbala u celini rešili.

- Bilo bi dobro i kad bi se konačno znalo ko je ko u srpskom fudbalu. Došli smo dotle da je mišljenje Crvene zvezde važnije od onoga što kaže FSS. To nesuglasje i međusobno nerazumevanje između krovne organizacije i najvećeg kluba ne može doneti boljitak - kategoričan je Duda Marović.

Moguće je da je sve i dobar paravan za ono što se događa daleko od očiju javnosti. Iskusni sportski radnik u prvi plan ističe maksimalnu profesionalizaciju ne samo unutar nacionalnog saveza već i svakog kluba pojedinačno.

- Našem fudbalu treba pamet. Srbija taj proizvod ima, ali mora da ga nagradi. Znanje se plaća. Poluprofesionalizam, koji je sada u opticaju, vodi voz uspeha na sporedni kolosek. Hoćemo, navodno, vrhunski fudbal, kvalitetne međunarodne utakmice, pobede u Evropi... U ovakvoj organizaciji i načinu razmišljanja, a s ljudima koji imaju površno fudbalsko znanje, to je teško ostvarljivo - uveren je Dušan - Duda Marović.

Zvezda i Partizan su nekada imali svojevrsne fabrike fudbala. Vojvodina takođe. Nesreća je, međutim, bila u tome što su oni najtalentovaniji, uz izgovor da klub mora da živi i preživi, odlazili sa srpske fudbalske scene za bagatelu.
- Umesto da sami zarade velike sume ili bar pristojan novac, naši klubovi su taj kolač prepuštali drugome. Ponekad imam utisak da je najbolji posao od svih napravila portugalska Benfika. Za malo novca kupovala je naše bisere, a onda je na njima zarađivala milionske svote. Dovoljno je da se prisetite samo nekih igrača kojima je ovaj klub bio prolazna stanica. Poslednji biser u tom beskonačnom nizu je mali Luka Jović - podseća Dragan Okuka, koji zastupa i tezu da je naša liga potcenjena u odnosu na druge i da igrački nije ni izbliza toliko slaba koliko se priča.

- Nisam siguran da li su naši klubovi svesni šta im sve kao mogućnost nudi Liga Evrope 2. To je, pre svega, šansa za one koji nisu među prve tri ekipe na tabeli, a dovoljno su ambiciozni, profesionalno organizovani i fudbalski sposobni da potvrde svoje vrednosti na međunarodnoj sceni. I to bi bilo moguće kada bi se, pod jedan, znalo čiji su srpski klubovi. Većina je i dalje organizovana na principu udruženja građana. Evidentan je i problem finansiranja, infrastrukture, zatim i praznih tribina, lošeg suđenja, sumnji u nameštanje utakmica, konstantnih pritužbi na regularnost lige, međusobnog nepoštovanja, priča o nezasluženim diplomama i nedoslednosti kod dodele licenci, poslova iza zavese, gubljenja kulta reprezentacije, neplaniranog odliva najtalentovanijih igrača, ponižavanja trenerske struke, (ne)znanja pri izboru selektora, nerazumevanja s navijačima... Tek kada srpski klubovi reše sve ove male probleme, imaće pravo da računaju na uspeh u ligama Evrope.

Vratimo se na početak i startno pitanje. Uprkos svemu, Zvezda ima sve što joj je potrebno da i sledeće godine ima zapaženu ulogu u Evropi. I ne samo sledeće. Bilo bi strašno ako ovako nešto prokocka. Moć, onu fudbalsku, ali i svaku drugu, za tako nešto ima i Partizan. U celoj priči je, međutim, za srpski klupski fudbal važnije nešto drugo. A to je da se što pre iskoreni zlo koje opterećuje aktuelnu svakodnevicu u ovom popularnom sportu, da se afirmišu vrednosti koje sa sobom donose dobronamerni ljudi koji, uprkos nedefinisanim zakonskim odredbama, upravljaju klubovima koje finansiraju. Misli se na Napredak, Spartak, Čukarički, Bačku, Javor, Metalac, Voždovac...

Privatizacija

- Kad si u Evropi, zatvaraš bez problema budžet kluba bar za jednu sezonu. Motiv, dakle, postoji. Ali da bi se stiglo do Evrope, neophodne su i neke prethodne radnje. Uz stvaranje odgovarajuće infrastrukture i finansijske konsolidacije kluba, kao i formiranje moćnog rukovodećeg tima i marketinškog sektora, bitno je stvoriti kvalitetan tim na terenu i ostvariti rezultate na nacionalnom nivou. Tada pristižu u sve većem broju i navijači. Sve na prvi pogled izgleda gotovo nemoguće, ali je sasvim moguće uz uslov da se klubovi u Srbiji što pre privatizuju i da se u svakom klubu pojavi pet ili šest pravih ljudi koji imaju viziju i znanje kojim će dokazati da je fudbal profitabilna priča - tvrdi Nenad Bjeković.

Poljski primer

- Poljaci su pre deceniju i malo više bili u sličnoj situaciji, ali su onda načinili odlučan korak koji je doneo rezultat. Za samo par godina očistili su fudbal od kukolja, od onih koji su bili nosioci negativnih pojava. Zbog korupcije, mešetarenja i drugih sličnih radnji u zatvoru su završili i neki treneri i sudije i fudbaleri, tako da je danas na sceni sasvim druga priča. Igra se dobar fudbal, stadioni su puni, šampionat je regularan, klubovi imaju ozbiljno mesto u Evropi, interesovanje publike je poraslo toliko da je za ovu sezonu Liga Poljske inkasirala prihod u visini od 100 miliona evra samo od prava TV prenosa. Kod nas je druga muka. Osim u slučaju Vojvodine od pre par godina, nikada nije dokazano da se neko bavio nečasnim radnjama - govori Dragan Okuka.