MILOJEVIĆ NIJE POTPISAO, A KAD ĆE, NE ZNA SE

„Ekspres" je pre nekoliko nedelja radio intervju s Mitrom Mrkelom, kada je on tvrdio da će trener Vladan Milojević produžiti ugovor a Crvenom zvezdom. To se, međutim, nije dogodilo, a kad će i da li će, još se ne zna

Fudbal i on su od prvog trenutka bili na ti. Ljubav na prvi pogled, s puno strasti, međusobnog uvažavanja i s prefiksom večnosti, i danas je na rendgenu fudbalske javnosti. On, Mitar Mrkela, fudbalu je darovao biserni talenat i veliki deo života, a fudbal je njemu uzvratio velikom scenom i aplauzima, sa bezbroj lepih trenutaka i mnoštvom divnih uspomena. Na sreću fudbala, ali i samog Mitra Mrkele, ta nit kojom se nevidljivo povezuju čarobna igra zvana fudbal i čovek čijim venama teče najvažnija sporedna stvar na svetu i definitivno je neraskidiva jer su fudbal i on, Mitar Mrkela, opet zajedno. Istina, u novim ulogama i na jedan drugačiji način, ali i dalje na obostranu korist, pri čemu je, čini se, za nijansu više profitirao fudbal jer je u fudbalu ostao čovek koji ga razume. A kad je prošlost blistava, uprkos neminovnim usponima i padovima u karijeri, sećanja ne blede. Zato se i vraćamo na početak priče koja je samo na prvi pogled nalik mnogima na fudbalskoj planeti.

Da li se sećate trenutka kad ste debitovali za prvi tim OFK Beograda?

- Naravno da pamtim svaki detalj. Imao sam samo 16 godina i 16 dana. Sezona 1981/82. Moj OFK Beograd je gostovao na zagrebačkom „Maksimiru". Ušao sam 20 minuta pre kraja i zamenio Iliju Petkovića, legendu „romantičara". Utakmica je završena bez golova.

U trenutku kada je oficijelni spiker najavio Vaš ulazak u igru, „Maksimirom" se prolomio aplauz. Isto se dogodilo i sedam dana kasnije na Karaburmi, kad su saopšteni sastavi za novu prvenstvenu utakmicu.

- Igrali smo protiv Veleža. Tribine su bile prilično ispunjene, a ja sam prvi put, uz maksimalnu podršku svih, bio starter u najboljem timu OFK Beograda. Pobedili smo sa 3:1 i ceo tim je ispraćen aplauzom u svlačionicu.

Šansu da se dokažete, uvažavajući fudbalsku procenu Aleksandra Stefanovića, legendarnog lovca na talente s Karaburme, pružio vam je čuveni trener Gojko Zec.

- Svi su tada govorili da jugoslovenski fudbal ima svog vunderkinda. Bio sam tada najmlađi fudbaler u istoriji YU fudbala koji je debitovao na seniorskoj sceni. Predviđali su mi blistavu karijeru. Mnogo dugujem čika Aci! Bio je genije, silno je verovao u ono što je radio, i darovao je Karaburmi nekoliko sjajnih fudbalera.

Kako sa ove distance gledate na Vašu karijeru, odnosno da li ste iz Vašeg ugla ispunili očekivanja?

- Očekivanja su zaista bila velika, kako kluba i navijača, tako i cele fudbalske javnosti. Možda sam nekoga i izneverio, ali pouzdano znam da sebe nisam. Ja sam zapravo ostvario svoj fudbalski san, igrao sam za OFK Beograd, koji je bio imenitelj za fudbal s dušom, a onda, u nastavku karijere, i za i tada i sada najveći klub u zemlji, za Crvenu zvezdu, reprezentaciju...

Za eks-Jugoslaviju zaigrali ste sa samo 17 godina i 130 dana. Istorija vas pamti kao najmlađeg debitanta...

- Bile su to kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 1984. godine u Francuskoj. Sećam se, naravno, i datuma: 17. novembar 1982. Igrali smo u Sofiji protiv Bugarske (1:0). Selektor je bio Todor Veselinović. Danas su to zaista lepa sećanja.

Pored utakmice s Bugarima, odigrali ste još samo četiri meča u dresu s nacionalnim grbom i postigli jedan gol.

- Postoji i objašnjenje za to mada nemam nameru da se pravdam. U to vreme igralo se samo s jednim špicem, i na tom mestu u dresu reprezentacije betonirano mesto imao je brzonogi Splićanin Zlatko Vujović. Sjajan fudbaler! Selektor je bio Ivica Osim, stručnjak koji je ostavio dubok trag u jugoslovenskom fudbalu. Međutim, ja se nisam uklapao u taj njegov koncept igre. Zbog toga i imam mali broj nastupa za najbolju selekciju.

Kao olimpijski reprezentativac bivše Jugoslavije osvojili ste bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu.

- Prelep trenutak moje karijere. Za tu selekciju su još igrali: Tomislav Ivković, Ivan Pudar, Dragan Stojković Piksi, Mehmed Baždarević, Mirsad Baljić, Admir Smajić, Branko Miljuš, Ljubomir Radanović, Marko Elzner, Srečko Katanec, Nenad Gračan, Bora Cvetković, Stjepan Deverić, Jovica Nikolić... Priznaćete i sami da je to bio strašan tim, koji nije slučajno osvojio medalju. U stručnom štabu su bili Ivan Toplak i Ivica Osim. U grupnoj fazi ostvarili smo sve tri pobede, a onda smo dobili i SR Nemačku sa 5:2. U polufinalu od nas je bila bolja Francuska, i to tek posle produžetaka. U utakmici za treće mesto Jugoslavija je bila bolja od Italije.

Na „Marakanu", među crveno-bele, stigli ste sa samo 18 godina i uz veliku pompu. Bili ste „bomba prelaznog roka".

- Znam da je bilo ponuda i iz drugih klubova, ali ja sam želeo da igram u Zvezdi. U toj priči bio je zadovoljan i OFK Beograd, kao i Zvezda, ali u svemu sam zapravo bio najzadovoljniji ja. Debitovao sam 1983. u crveno-belom dresu s brojem 11 na utakmici protiv Osijeka. I taj meč je završen 0:0, a moj dečački san postao je java. U međuvremenu su se događale i druge stvari. Malo je, na primer, poznato da sam imao pozive splitskog Hajduka i zagrebačkog Dinama. Splićani su bili veoma zainteresovani... U Zagreb su me zvali Ćiro Blažević i Velimir Zajec. Ćiro je tada govorio: „Sine, celi te Zagreb čeka". Krenuli smo čak i u neke razgovore, ali Zvezda nije htela da me pustiti. Bilo je to 1986. Kasnije je isto želeo i Velimir Zajec, kao direktor kluba. U Dinamo je stigao Šuker, i nedostajao im je igrač na poziciji krila koji će ga hraniti upotrebljivim loptama...

Fudbalska javnost je bila nestrpljiva, mediji su bili raspevani, pričalo se i pisalo da je Zvezda s Musemićem i Vama najzad pronašla tandem koji može da nasledi onaj legendarni Džajić-Lazarević?

- Bili smo dobar tandem. Musemić je vešto koristio moje asistencije, tresao je mreže ponekad i zatvorenih očiju. Bilo je zaista divnih trenutaka, međutim, svako poređenja s Džajićem i Lazarevićem je neprimereno jer je reč o fudbalerima koji su obeležili jednu celu epohu, i to ne samo crveno-belih.

Opširniji intervju sa sportskim direktorom Crvene Zvezde pročitajte u najnovijem broju Ekspresa koji je od petka u prodaji na kioscima