"NJUJORK TAJMS" objavio tekst o Crvenoj Zvezdi: "Podsetnik da ne postoje samo titani iz Engleske, Španije i Italije"

Ugledni list "Njujork Tajms" je posvetio veliku pažnju uspehu Crvene zvezde, koja se posle 26 godina nalazi u Ligi šampiona. Njihova analiza ni po čemu nije obična, već govori o tome kako je David ponovo savladao Golijata.

Možda biblijske parabole nema u tekstu, ali se sigurno neretko iščitava u njemu. Nema sumnje da su "preko bare" oduševljeni igrama Zvezde jer je ona i simbol iskoraka "malih" u ponekad ekskluzivno društvo finansijskih divova Evrope.

Autori navode da su sećanja na Zvezdino osvajanje "ušatog trofeja" u Bariju 1991. godine svuda, na zidovima, u hodniku ili pomoćnim terenima.

"Fudbalska aristokratija" je predstavljena u duelima protiv crveno-belih, a da je tunel na stadionu "Rajko Mitić" posebno impresivan.

"Kada je na stadionu bilo preko 100 hiljada navijača, buka je bila toliko zaglušujuća pre početka duela da su igrači govorili da su betonski zidovi vibrirali", navode u članku.

"Bilo bi pravo čudo da Zvezda prođe u nokaut fazu", stoji u tekstu, ali ističu da je fokus fudbalske Evrope bio na drugim stvarima, na prelasku Kristijana Ronalda u Juventus ili da li će Real Madrid po četvrti put u nizu postati prvak Starog kontinenta.

Ipak, ističu da su crveno-beli s pravom tu gde jesu, u evropskoj fudbalskoj eliti.

"Prikladno je da Zvezda bude tu gde jeste ove sezone, čak i ako se to pokaže kratkog maha: ne samo zbog brojeva, ne ni zbog prepreki koje su savladali, ali kao uspomena, kao sećanje na sve što je propušteno."

Zatim su je ugledni list podsetio na pohod crveno-belih na titulu koja je osvojena u Bariju, ali i na situaciju iz 1992. godine kada su domaće mečeve igrali u Bugarskoj ili Mađarskoj. Ovo je pokazalo da istočnoevropski timovi mogu da se takmiče sa onim sa zapada kontinenta, ne računajući bljesak Dinama iz Kijeva 1999. godine.

Zatim svojim čitaocima detaljno objašnjavaju propozicije takmičenja, novčane nagrade, ali i to kako je prostor za ulazak u najkvalitetnije takmičenje znatno sužen (polovina mesta pripada ekipama iz nekoliko vodećih liga Evrope) što dodatno naglašava veliki uspeh srpskog šampiona.

Mesto u Ligi šampiona za crveno-bele znači više od "klupskog ponosa" jer je: "to eho kakve su stvari bile. Podsetnik da istorija nije počela 1992. godine, da ne postoje samo titani iz Engleske, Španije i Italije koji imaju monopol veličanstvenosti, na slavne uspomene.

Završna poenta članka je podjednako impresivna i upečatljiva:

"Ovo, ipak, nije takmičenje koje je Crvena zvezda osvojila pre svih tih godina. Dosta toga se promenilo u takmičenju, gotovo do granice raspoznavanja, fino je podešeno i izmenjeno tako da nije nije namenjeno klubovima poput Zvezde da mu pripadaju. Zato je bitno što je Crvena zvezda uspela, zato što znači da čuje svoje ime uz listu fudbalskih giganata, da je podseti na slavnu prošlost.