NOVI VETROVI U SRPSKOM FUDABLU

Partizan i Zvezda posle toliko godina ravnopravno igraju protiv bogatih i snažnih evropskih klubova, a i naši treneri su prihvatili mnogo štošta valjanog od svojih evropskih kolega

Jesen uspeha. Ovako bi se u dve reči mogli komentarisati rezultati srpskih klubova, Partizana i Crvene zvezde, na evropskoj fudbalskoj sceni u drugoj polovini 2017. Preciznije, u Ligi Evrope.

- Istina je da smo na ovako nešto dugo predugo čekali i da se na kraju, uprkos svemu, to nešto lepo i dogodilo - kazuje Dragiša Binić, bivši as crveno-belih.

- Međutim, bilo bi strašno ukoliko bismo se sada uspavali na lovorikama. Ima još dosta toga što treba uraditi, ne samo u klubovima već i na nivou cele fudbalske Srbije ukoliko su naši klubovi namerni, a trebalo bi da jesu, da svake jeseni i što češće u proleće budu deo fudbalske Evrope.

Nekadašnji internacionalac danas je ozbiljno angažovan u radu nacionalne fudbalske organizacije. Beskompromisnim stavovima i fajterskim načinom razmišljanja prilično je ove jeseni uzburkao ustajalu vodu u poganoj bari s puno problema...

- Potrebna nam je jača nacionalna liga, evropska infrastruktura. Kad uozbiljimo ligu i kada naši klubovi, pre svih Zvezda i Partizan, budu u njoj igrali s više dobronamernosti, imaćemo i vedriju fudbalsku budućnost, kvalitetnije nacionalne selekcije i klubove, više navijača na tribinama, boji fudbal u celini. Našim timovima, pogotovo onim najvećim, cilj ne sme da bude proleće u Ligi Evrope, već isto to proleće, ali u Ligi šampiona.

Prevaranti od formata

Ako je do juče srpski klupski fudbal bio u ponoru poniženja, danas to, uprkos svemu, nije. Muka je, međutim, što su na klupskoj srpskoj fudbalskoj sceni još uvek prisutni prevaranti od formata. Koncept uprava da se više oslone na navijače (menadžere) nego na igrače je, čini se, i dalje pečat srpske fudbalske stvarnosti. I to je ono što (ni)je dobro.
- I naši klubovi se uče na greškama. Do juče su bili i te kako vidljivi promašaji prilikom angažovanja stranaca. Ove jeseni su neki od input asova u Partizanu, odnosno Zvezdi, bili ti koji su doneli prevagu u kvalitetu na evropskoj sceni. Konkretno, Partizan s Tavambom i bez Tavambe nije isti tim. Jednako kao ni Zvezda s Boačijem i bez Boačija - tvrdi Binić, uz konstataciju da su se mnoge stvari nabolje promenile i od momenta kada je struka dobila priliku da uistinu pokaže šta i koliko zna.

Na to da neke stvari danas nisu onakve kakve su bile koliko juče podseća i Dejan Švaba Đurđević, nekadašnji as OFK Beograda, a danas uspešan trener internacionalac.

- Pogledajte objektivno kako su trenutno organizovani i Partizan i Crvena zvezda. I koliko se uistinu čini da sa svakim danom, bar na tom polju, bivaju uspešniji. A ta dva kluba su uzor ostalima. I jedni i drugi su se, konkretno, potrudili da ove jeseni izguraju struku u prvi plan. Rezultat svega je više nego vidljiv, pogotovo na evropskoj sceni - kazuje Đurđević.

Koliko juče, i Crvena zvezda i Partizan su ličili na nemoćnog Supermena. Jezivu evropsku stvarnost ulepšavali su pričama o divnoj (evropskoj) prošlosti. Podsećanja radi, jedni su bili finalisti, a drugi pobednici tadašnjeg Kupa evropskih šampiona. Ne tako davno krenuli su kolosekom opšteg stradanja. Uz konstataciju da zapravo nikad nije kasno, shvatili su da u tim nekim godinama koje su pojeli skakavci i nije bilo lutanja, već da su od početka išli pogrešnim putem.

- Dobro, sad je na fudbalskoj sceni neka druga priča - konstatuje Milan Živadinović, fudbalski trenerski bard. - Istina je da se puno toga stabilizovalo i da su na kraju stigli i prvi uspesi srpskih klubova na evropskoj sceni. Međutim, oni su najopasniji. Nekada davno, legendarni Miljan Miljanić me je učio kako posle prvih dobrih rezultata čovek (trener) poludi, kako dozvoli sebi da pomisli da sve zna, a zapravo još uvek ne zna ništa.

Đukić (Partizan) i Milojević (Crvena zvezda), kao stručnjaci, vesnici su tog novog srpskog fudbalskog proleća. Da li će se ono dogoditi danas ili tek sutra, najmanje je bitno.

- Jednostavno rečeno, oni su dobri treneri - konkretan je Milan Živadinović. - Dobri i talični treneri. U prevodu, jednako hrabri koliko i odlučni u svojim namerama. Siguran sam da mogu i više i da, naravno, s pravom žele mnogo više u karijeri. Kada sam bio u istoj situaciji, nisam poleteo. Obratio sam se za pomoć legendarnom Boškovu, s molbom da bude uz mene i da mi ukaže na ono gde grešim. Sad znam da mi je to bio jedan od najboljih poteza u karijeri. Postoji, međutim, još nešto što me sada kao objektivnog posmatrača raduje, a to je saznanje da, osim Đukića i Milojevića, Srbija ima još nekoliko perspektivnih stručnjaka u čiju fudbalsku filozofiju treba verovati. Mislim, pre svih, na Stolicu, koji trenutno vodi Voždovac, odnosno na Veselinovića, kormilara Spartaka. Kad im se pridoda i Lalatović iz Čukaričkog, onda je razloga za optimizam sasvim dovoljno.
Nemamo Gvardiolu, ali...

Profesor dr Aleksandar Janković, šef Katedre za fudbal na beogradskom Fakultetu za fizičku kulturu, uz osmeh konstatuje:

- Istina je da Srbija danas nema stručnjaka kalibra Gvardiole, ali zato, odgovorno tvrdim, ima bar 10 trenera koji su svetla budućnost ne samo ovih prostora. Svi oni imaju i talenat i sposobnost i znanje da posao trenera obavljaju vrhunski, ali još uvek nemaju ambijent u kojem bi se dokazali.

U ime ove istine i malo podsećanje, trenere u našim superligaškim timovima ne smenjuju rezultati, već nedopustiva trulež u razmišljanju ljudi u nekim klubovima i kompletno raspoloženje onih oko klubova. Zbog svega u srpskom fudbalskom prostoru još uvek su na snazi „balkanska pravila", koja izjednačavaju mešetare i znalce, lopove i entuzijaste...

- Ipak, svež vazduh iz Evrope pristiže i u naš zabran. Istina je da se inostrani stručnjaci nekoliko godina nisu snalazili ovde iz prostog razloga jer su nailazili na zid nerazumevanja i ambijent opšte nekulture, kako u ponašanju igrača van stadiona, tako i za vreme treninga - govori profesor dr Janković. - Da između Evrope i nas postoje i te kulturološke razlike, dokaz su i treneri poput Đukića, koji je obrazac rada zapravo formirao u španskoj Valensiji, zatim i jednog Jokanovića, kome su bliže navike fudbalskog okruženja Španije ili Engleske nego Srbije, odnosno jednog Siniše Mihajlovića, koji je kao stručnjak više Italijan nego Srbin. Zasad je u srpskom fudbalu samo Đukić, koji je po mom mišljenju najbolji stručnjak Partizana u poslednjih 20 godina. Ova tvrdnja verifikovana je i kroz ovojesenji rezultat crno-belih u Evropi. Međutim, ono što me posebno čini radosnim jeste istina da je motor takođe ovojesenjih uspeha Crvene zvezde upravo njen trener Milojević.

Različitost onog tamo u Evropi i ovog ovde na Balkanu vidljiva je i na krilima fudbalera koji su se posle nekoliko godina uzletanja i poniranja po pečalbi vratili u Srbiju, Crvenu zvezdu ili Partizan, Vojvodinu, niški Radnički...
- Taj Terzićev model Crvene zvezde i u ovoj dimenziji se pokazao kao pun pogodak. Savić, Rodić, Pešić, Jovičić ili Krstičić su igrači koji čine Zvezdu danas moćnijom nego što je to bila juče. Naša fudbalska javnost zapravo još uvek ne zna šta oni u svojim najzrelijim fudbalskim godinama zapravo mogu. Konkretno, jedan u mnogo čemu sjajni Krstičić, koga sam trenirao u mlađim selekcijama, a kasnije i u OFK Beogradu. Suština je zapravo da su svi oni, odlazeći (pre)rano u inostranstvo, iz inostranstva stigli kao igrači sa saznanjima šta je to pravi profesionalizam.
Ivan Golac, prekaljeni internacionalac i vrhunski fudbalski znalac, bez želje da bilo kome podilazi, a uz kontrolisanu iskrenost, kazuje i ovo:

- Ne znam zašto, ali znam da našu perspektivnu decu ne bi trebalo, pogotovo ne tako mladu, bacati u čeljust evropskim aždajama. Strašno je kada te tamo neki klub za osam godina pošalje na pozajmicu u čak devet klubova. Pare nisu razlog da se to radi na način na koji se radi. Tim pre što ta naša deca vrede neuporedivo više od one proklete bagatelne cene na koju srpski klubovi pristaju ne bi li ih samo što pre prodali. Ali to je razumljivo za zemlju koja nema fudbalski plan i strategiju. Zato smo i imali paradoksalnu situaciju da je fudbal u Srbiji izvesno vreme igrao isključivo ostatak iz izvoza.

Sada kada ponovo uvozimo ono što smo izvezli, situacija se drastično promenila, bar kad je u pitanju kvalitet. Promenio se i odnos pojedinaca prema neprijatnoj istini da se vrednost jednog fudbalera ne meri prema godištu.
- Ti uslovno vremešni stranci su dobrodošli. Zapamtite jedno, u fudbalu ne postoji veteran, baš kao ni u životu. Suština je da li znaš ili ne znaš, da li možeš ili ne možeš - kategoričan je Ivan Golac. - Nama su ti fudbaleri s navikama istinskih profesionalaca dobrodošli. I njihov povratak nije problem. Problem je što nemamo dovoljno pravih trenera. A i kako da ih imamo kad se kod nas stručnjaci ne biraju po tome koliko i šta znaju, već da li su ili nisu podobni? I tu nije kraj njihovim nevoljama. Kada ih izaberu ili, bolje rečeno, postave ne mesto trenera, istog trenutka im stavljaju omču oko vrata, omču zvanu rezultat.

Ivan Golac ne krije radost što su se u Ligi Evrope u istom trenutku našli i Zvezda i Partizan. U ime objektivnosti ističe da Liga Evrope nije isto što i Liga šampiona, pre svega zbog kvaliteta timova, i da upravo zbog toga u ovom času ne treba preterano likovati bez obzira na uspešnu jesen.

- Ovo što se trenutno događa zapravo je više nego dobar stimulans i još veći motiv da se ovakvi uspesi ponavljaju svake godine - kazuje Ivan Golac. - Ovojesenji uspesi, treba priznati, plod su spleta dobrih okolnosti. Zbog sistema takmičenja osmišljenog u UEFA zapravo nikad nije bilo lakše da se uspe u nameri da budeš redovan učesnik takmičenja na nivou Evrope, pogotovo Lige Evrope. Sve ovo, međutim, ne umanjuje vrednost rezultata dva naša tima. Partizan nije dominantan u Srbiji, ali je zato odličan u Evropi. Na drugoj strani, Zvezda igra dobro, tvrdo, ambiciozno, poletno... I radi još nešto što je meni daleko najvažnije, u svaku utakmicu ulazi s namerom ne da ne izgubi, već da pobedi. Bez obzira na to ko je protivnik. Stara je istina da, ako u meč ulaziš s namerom da kalkulišeš, računaj na nepisano pravilo da ćeš izgubiti, završiti takmičenje.

Ovojesenji uspesi otkrivaju i još nešto što bi se moglo nazvati zabludom srpskog fudbala. O čemu se radi, kazuje profesor Janković.

- Neka evropska naučna istraživanja kazuju da mi kao mešavina dinarsko-ravničarske populacije nismo u fudbalu kreativci, već borci, da uspehe na fudbalskom terenu ostvarujemo više borbom nego maštom.
Očigledno je da se s vremenom gotovo sve menja. Kako u životu tako i u fudbalu. Upravo zbog toga na kraju sledi zaključak o ovojesenjem uspehu naših klubova na evropskoj sceni, zaključak koji se možda najmanje očekuje, ali se u Srbiji primenjuje: do rezultata se ne stiže rešavanjem problema, već iskorišćavanjem prilike.
antrfile

Koliko košta „dvanaesti igrač"?

U prostoru između želje i njenog ispunjenja i dalje caruju ljubav i mržnja koji su nedostojni fudbala. Uostalom, šta Srbiji i njenim klubovima znače uspesi na evropskoj ili bilo kojoj drugoj sceni kad u Srbiji postoje Srbi zarad kojih čak ni UEFA nema sna?
Zbog novog ispada navijača, UEFA je ponovo pokrenula disciplinske postupke protiv srpskih klubova Crvene zvezde i Partizana. Odluka o eventualnim kaznama biće doneta sredinom decembra 2017.
Crveno-bele čeka kazna zbog, kako saopštava UEFA, rasističkih ispada navijača u Belorusiji na meču Lige Evrope. Povod je transparent političke prirode, odnosno transparent podrške generalu Ratku Mladiću. Zbog istog prekršaja biće kažnjen i Partizan, čiji su navijači praktično isti transparent istakli u susretu s Jang bojsom.
Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Partizan u grupnoj fazi Lige Evrope dve utakmice odigrao pred praznim tribinama zbog izuzetno rigorozne kazne UEFA. Razlog su bili incidenti koje su navijači crno-belih napravili na utakmicama protiv Budućnosti i Olimpijakosa. Dodatak na sve bila je i ovojesenja novčana kazna zbog organizacionih propusta kluba (?!) u susretu sa Skenderbegom u Beogradu.
I Crvena zvezda je ove jeseni sa 15.000 evra uvećala prihod u kasi UEFA. Kažnjena je zbog nedoličnog ponašanja njenih navijača na gostovanju u Kelnu.
- Slika o publici kao dvanaestom igraču doprinela je da očvrsne identitet navijačkih grupa. Za potvrđivanje identiteta grupe ili grupa više nije toliko važno da njihov klub pobedi koliko da se grupa predstavi u dobrom svetlu. Takođe, nije im važno koliku će kaznu njihov klub platiti. Još kad to sve zabeleže TV kamere ili se slike njihovih performansa pojave na prvim stranama novina, njihovoj sreći nema kraja - podseća profesor dr Dragan Koković, sociolog sporta.
Profesor Koković ukazuje i na pogubnost procesa transformacije navijanja, odnosno na istinu da su navijači danas, ne samo u Srbiji, s pozicije „dvanaestog igrača" stigli do mesta - prvog igrača.
- Oni su shvatili svoju poziciju i sve češće diktiraju pravila igre, ma kakva ona bila. Danas su više nego dobro organizovana snaga, neka vrsta autonomnog subjekta. Paralelno je stvorena i institucija kvazinavijača, kao i lažnog navijača. Još kad se svemu doda koliko je upravama klubova stalo do dobrog odnosa sa dvanaestim igračem, onda je jasno da se iza svega krije nešto drugo, odnosno jedna vrsta saznanja da je ovakav način navijanja postao medijski rentabilan proizvod.
Ako je verovati profesoru Kokoviću, a mora se jer nauka je nauka, onda sledi i laičko pitanje zašto UEFA pored klubova ne kažnjava i medije, koji takođe snose odgovornost za ukupnost svega što se događa na stadionima, jer načinom izveštavanja doprinose afirmaciji određenih oblika navijanja, odnosno (zlo)upotrebe navijača čak i u političke svrhe. Zanimljivo je da mediji to čine čak i kad negativno prikazuju i izričito osuđuju određene pojave i ponašanja navijačkih grupa ili navijača pojedinaca. Otuda i poruka nauke, odnosno sociologije sporta, da bi se „nasilje u sportu i generalno svaka vrsta neprimerenog i nesportskog navijanja najlakše mogli izlečiti ukoliko bi se ignorisali".
Do tada, klubovi će plaćati kazne. Ili će, zbog neprimerenog ponašanja svojih navijača, biti - što je sa sportskog aspekta najgore - isključeni iz takmičenja. Na našu nesreću, ovako rigorozna kazna nije daleko od naših klubova, jer navijači beogradskih klubova, kako to konstatuje UEFA, čine prekršaje u sticaju...