SRPSKI FUDBAL U RUKAMA GLUPOSTI I POLITIKE

Sasvim je moguće, ponekad se čini i kako je to sasvim sigurno, da će Srbija uskoro dobiti novog fudbalskog selektora. A možda i neće. Šta će joj, tim pre što je u celoj priči pošast zvana vladavina gluposti na srpskoj fudbalskoj sceni i dalje prisutna. Bar tako misle i sve oko sebe uveravaju oni koji delujući u srpskom fudbalu misle svojom glavom. A danas ih nije mnogo. Pre dve ili pet, možda i deset godina, sve baš sve što se tiče uloge i mesta prvog stručnjaka najbolje nacionalne selekcije u srpskom fudbalu, kažu, bilo je grozno i sramotno, sramotnije čak i od svakog neuspeha reprezentacije. A neuspeha i promašaja, bilo je brdo jedno. Danas je uprkos nekim rezultatima koji najavljuju vedriju budućnost, a na veliku žalost svih onih kojima je reprezentacija u srcu, neuporedivo gore. Bar se tako čini i bar tako misli fudbalska Srbija.

Pedantni analitičari zabeležili su i podatak da je za 10 godina koliko Srbija postoji kao samostalana država ulogu fudbalskog selektora imalo 11 stručnjaka iz zemlje i sveta. Nemci su, opet podsećaju i statističari i analitičari, promenili isto toliko selektora ali za 90 godina. Mada, zar su Nemci bitni. Uostalom, ko ih šiša? I šta oni o fudbalu znaju? Mi smo sebi bili uvek najpametniji i ostali najvažniji pogotovo kada puno toga radimo u korist svoje štete. A kako to u praksi izgleda dokaz su srpski fudbalski selektori. Na klupi "orlova" sedeli su Havijar Klemente, Miroslav Đukić, Radomir Antić, Vladimir Petrović Pižon, Radovan Ćurčić (u dva navrata), Siniša Mihajlović, Ljubinko Drulović, Dik Advokat, Slavoljub Muslin i na kraju Mladen Krstajić… U svođenju računa dolazi se do istine da je Terzić u najboljoj nameri žestoko omanuo sa malim Napoleonom zvanim Havijar Klemente. Takođe, ništa bolje nije prošao ni onaj koji je angažovao nadobudnog i samozadovoljnog Dika Advokata, uz napomenu da su obojica u zemlji Srbiji koja još nije u Evropskoj uniji i onda imali primanja kao da Srbija to jeste. Tu su, naravno, promašaji do bola i sa nekim našim manje više dobro plaćenim stručnjacima koji su kao selektori pali na polju znanja, autoriteta, nedostatka iskustva, dilovanja sa menadžerima, naglašenog ega ili još naglašenije gramzivosti, odnosno licemernosti u karakteru. U nedostatku strategije i jasnih kriterijuma šansu, na drugoj strani, nisu dobili neki dokazani stručnjaci ili selektori koji su s mlađim selekcijama zadivili Evropu i svet.

-Nije problem broj selektora koje smo promenili za 10 godina. Problem su ljudi koji ih biraju. Da je neko znao da ih izabere ne bi se tako često menjali - kategoričan je Milorad Miša Kosanović, trenutno šef struke kruševačkog Napretka.

Da li je možda ovo smišljeni lament trenera povređene sujete i stručnjaka koji je do juče bio pominjan kao vrlo ozbiljan naslednik Krstajića? Moguće da je i tako, s tim što je istina i to da u međuvremenu Milorad Kosanović nije postao selektor uprkos pisanju srpskih medija da je kao iskusan stručnjak i dokazan trener trebalo to da bude. Bar je tako bilo, opet po pisanju medija, dogovoreno i dogovarano između Kosanovića i Kokeze. Na kraju…

-I dalje je sve otvoreno. Predsednik saveza rekao je još pre dva meseca da će se javiti. Ja čekam - kaže Kosanović.
Kosanović strpljivo čeka ali se, naravno, ne nada. Ono što ga čini nasmejenim jeste saznanje da zna posao koji radi.

Dokazao je to odavno i sebi i drugima.

-Šta je konačna odluka? Ne znam, nije moje da pitam. Uz predsednika su i njegovi savetnici. Mislim na Bjekovića, Miloševića, Pantelića i Kovačevića. Kako oni odluče tako će biti - kazuje uz osmeh Kosanović, koji ne krije da je preko Stručnog saveta FSS pokušao ne tako davno da neke stvari u srpskom fudbalu učini drugačijim ali i da je na kraju umoran od svega odustao!
Vraćamo se zato temi i pitanju ko zapravo bira srpske slektore? Ni to nije tajna ali jeste igra sa smišljenom zamenom teza. Selektor Srbije se odavno ne bira. Njega postavljaju. Na pitanje ko to radi stiže i odgovor Miše Kosanovića:

-Pogledajete, analizirajte, proverite čim su kao predsednici, odnosno koliko su odlučujući u tome ko će biti selektor, zadužili uglavnom pogrešnim odlukama srpski fudbal Miljan Miljanić, Bata Bulatović, Zvezdan Terzić, Tomislav Karadžić ili danas Slaviša Kokeza. Oni serviraju imena Stručnom savetu a Stručni savet onda kao o svemu odlučuje. Ili preporučuje ime trenera organu FSS koji po Statutu ima pravo izbora ili imenovanja selektora.

Reklo bi se "sve čisto kao suza". I bilo bi da nije, tvrde bolje upućeni, bezbroj prljavih radnji koje svemu prethode. Nija tajna da je ovakav način izbora ili imenovanja selektora više nego dobra priča kako, sebe kao predsednika, sačuvati od odgovornosti. I promovisati u varijanti razmetljivosti i važnosti funkcije. Takođe, nije tajna da su neki od pobrojanih selektora imali sjajne ugovore koji su kasnije raskinuti na štetu FSS. Sudovi su odlučili da se do dinara, ili evra, isplate oni koji su tužbom ostvarili svoja prava(Atnić,Đukić…). Bio je to novi namet na (polu)praznu kasu FSS. Zbog greške ili samovolje poduprte egom onih koji su rukovodili operacijom zvanom imenovanje selektora, lepe sume naroda srpskog završile su na računu selektora koji u datom trenutku nisu bili po volji predsednika Saveza i koji su se kad su došli na funkciju kleli u ljubav prema Srbiji i srpskom fudbalu do poslednjeg evra.

-U našem fudbalu ništa nije slučajnost. Sve ovo danas je posledica istine da je ova igra i sve što se događa oko nje odavno objekat za dobro zajebavanje. Mislim u Srbiji. Da nije tako sigurno je da ovog časa o eventualnom izboru novog selektora ne bismo pričali na način na koji pričamo. Fudbalski savez i kompletna fudbalska organizacija zapravo su u kandžama politike. I fudbaleri, a stručnjaci pogotovo, najobičnije su marionete onih koji fudbal koriste u druge za etiku sporta neprihvatljive svrhe. Istina, sve se događa na dobrovoljnoj osnovi i uz obostrano a interesno (spo)razumevanje onih koji u svemu učestvuju - uvera Miroljub Stojković, lekar, novinar publicista i dokazani fudbalski radnik.

Nastavljajući misao s naglašenom emocijom u glasu koja se svodi na užasnu ogorčenost dr Stojković još dodaje:

-Fudbal, pa i izbor selektora, kod nas je odavno dnevna politika a ne strategija. Oni što su na pragu pomisli da ovom pričom zapravo amnestiram trenutno rukovodeći kadar u nacionalnom savezu, one što fomalno vedre i oblače srpskim fudbalom, apsolutno su u pravu. Ti ljudi u svom neznanju ali i nerazumljivoj potrebi da budu igračaka u rukama drugih i nisu ništa drugo do puki izvršioci tuđih interesnih ciljeva. U toj i takvoj priči, dakle, sasvim je svejedno ko će i koliko dugo biti selektor. Priča o selektoru, smeni starog i izboru novog, zapravo je paravan za neke druge radnje i više nego svesno bacanje prašine u oči naciji koja obožava fudbal.

Ima i drugačijih mišljenja. Jedno je i ovo koje na neki način polje krivice za sve ono što se događa na srpskoj reprezentativnoj sceni znatno širi.

-Nije tajna da reprezentacija odavno našim fudbalerima služi za obnavljanje ugovora, da prilikom sklapanja novog prođu finansijski bolje. Ne igraju za selekciju što su srcem vezani za domovinu već zato što im je igranje u reprezentaciji bitna stavka kod potpisivanja ili obnavljanja ugovora sa nekim od klubova u Evropi. I nije to samo priča koja se odnosi na fudbalere. Isto su radili ili rade i treneri, selektori. Prihvatali su rad i angažman u reprezentaciji samo da bi se što pre dokopali ugovora u inostranstvu. Uostalom, zar se jednom dogodilo da na pola posla napuste reprezentativnu selekciju i odu u neke egzotične zemlja za platu o kojoj su ovde mogli samo da sanjaju. Toliko o ljubavi prema domovini - kaže dokazani srpski stručnjak.

Da ima nešto čudno u zemlji srpskoj, ima. Ali nije u Srbiji samo fudbal to nešto malo više od fudbala jer je svuda pa i kod nas fudbal zapravo odavno malo više od igre.

-Kod nas je sve kombinacija. Mislim na fudbal generalno. Sve, počev još od najmlađih kategorija. U ekipama škola fudbala koje širom zemlje niču poput pečurki posle kiše, i registruju se bez ikakve kontrole i provere znanja onih kojim školama kao treneri i pedagozi rukovode, ne igraju najtalentovanija već deca ambicioznih roditalja koji imaju dovoljno novca da bez grama srama kupe svom (ne)talentovanom dečaku čak i mestu u fudbalskom timu. U svetu je druga priča. Tamo nema pritisaka, tamo trener, a na kraju tog lanca struke i selektor, radi svoj posao maksimalno anagažovano i odgovara isključivo za ono što radi i kako radi - kazuje Raša Bebić, nekadašnji fudbaler a danas fudbalski menadžer s evropskim vrednostima.

Da nismo kao i ostali svet, da se razlikujemo i te kako od drugih, može da ilustruje i ova rečenica dr Miroljuba Stojkovića koji kaže:
-Dok drugi na velika takmičenja odlaze pre svega da naprave rezultat, mi evropska prvenstva ili svetske šampionate, kad sticajam srećnih okolnosti stignemo do njih, koristimo kao poligon za prodaju igrača.

Kad je tako, a jeste, onda nije nikakvo čudo što je svako svetsko ili evropsko prvenstvo na kojem je učestvovala naša reprezentacija bilo obeleženo aferama i glupostima bez mere zbog kojih je nacija bila očajna a svet se Srbiji smejao.
-Za svaki neuspeh bio je kriv selektor. Selektor i niko drugi. Kriv je bio i za neuspeh u celini, zatim i zato što je neko smenio jer je imao dobre rezultate, onda i za sve loše rezultate i za lošu timsku atmosferu, malo golova i šta još sve ne. A kad bi se ispucao ovaj arsenal nebuloznih razloga onda bi se kao adut uzimala fluskula s potpisom nedostatka autoriteta - kazuje jedan srpski stručnjak s molbom da se izostavi njegovo ime iz prostog razloga jer se zbog nekih dobronamernih izjava u kritičkom tonu žestoko opekao.
Da li je baš tako. I da li uistinu postoji problem nedostatka autoriteta. Ukoliko ga selektor ima kod igrača i rukovodstva saveza, obično izostaje onaj u javnosti i medijima koji po nalogu ovog ili onog autoriteta ruše, kad zatreba, autoritet selektora. Ljubiša Tumbaković, aktuelni selektor Crne Gore i večiti kandidat za selektora Srbije, priznaje da je uloga selektora izuzetno kompleksna. Kaže:
-Šta čini moćnog selektora? Pre svega, znanje u kombinaciji sa iskustvom. Nećeš biti veći znalac ili poštovaniji selektor kod igrača ukoliko igračima dozvoliš sve. Postoje pravila, kriterijumi grupe. Bez autoriteta znanja nemoguće je graditi autoritet kvalitetnog odnosa prema igračima. Oni sve prepoznaju. Odlično znaju koliko znate, da li imate kriterijume i da li se i sami ponašate tako. Ukoliko želite rezultat, morate kao selektor da stvarite atmosferu međusobnog uvažavanja i respekta.

-Da li sam kao menadžer uticao na selektora, tražio da igra moj fudbaler? Ne, nisam, nikada to nisam radio i nikada to neću raditi. A da li su to radile moje kolege zaista ne znam. Priča se da jesu a ukoliko neko i zaista jeste onda to nije moj kolega - odgovara diplomatski Raša Bebić, menadžer na dobrom glasu.

Ako ne slušaju menadžera selektori moraju da slušaju, iako to naravno neće priznati, nekog drugog. Miroljub Stojković konstatuje:

-Hajde da se ne lažemo. Telefonski poziv u poluvremenu bio je dovoljan, ne jednom, ne samo da se menja tim već i koncepcija igre.

Slavoljub Muslin je i pored sjajnih rezultata morao da napusti kormilo reprezentacije zbog izostavljanja Milinkovića Savića. U međuvremenu se pokazalo da Milinković Savić ipak nije ono što je neko mislio da jeste. U međuvremenu, preuzimajući reprezentaciju, Mladen Krstajić se, da li sam ili na nečiji nagovor, odrekao usluga Baneta Ivanovića, Milivojevića, Nastasića… Došao je i u sukob za Mijatom Gaćinovićem, koga iz samo njemu znanih razloga nije vodio na SP.

-Igrači odlično prepoznaju moći i mogućnosti selektora. I tačno znaju koliko zna, koliko je dosledan, samostalan u radu. Cene i poštuju onog ko ima viziju, ko je sposoban da ih ubedi da je njegova ideja prava i da za tu i takvu ideju vredi poginuti - govori Ljubinko Drulović, nekadašnji as a posle uspešan trener i selektor.

-Kao igrač, odnosno reprezentativac izvukao sam neke dragocene pouke koji su mi puno značile u momentu kada sam obavljao funkciju selektora. Reprezentativci prilikom okupljanja tačno znaju ko je taj ko bi trebalo da igra.

Nepogrešivi su i užasno ogorčeni ukoliko shvate da se dešavaju stvari koji se ne uklapaju u ovu sliku. A dešavale su se, kaže Drulović.

-Ne, nije lako selektorima. Mnoge stvari su banalizovane, na pragu su neukusa. Kakav patriotizam, sve je danas komercijalizovano. Jedan naš selektor mi se žalio kako, uprkos tome što je veliko fudbalsko ime, ne može da zavede red u reprezentaciji jer oni koji bi trebalo da igraju imaju filozofiju da ih je baš briga za sve s obzirom da na računu imaju brdo para - govori Raša Babić.

Ukoliko se uskoro dogodi smena ili promena na kormilu srpske reprezentacije, voljom predsednika FSS ili bilo koga drugog, kakav bi zapravo trebalo da izgleda taj novi "kouč" reprezentacije?

-Onaj ko iza sebe ima samo igračku karijeru ili da je neke druge osobine kao što je poslušnost, već pre svega čovek sa trenerskim iskustvom, rezultatima i autoritetom znanja - kazuje Miša Kosanović.

Ljubinko Drulović, uz konstataciju da srpski fudbal ima niz vrednosti uglavnom malo iskorišćenih, kaže i sledeće:
-Imamo mi i dobrih ideja ali šta to vredi. Pokazalo se i letos da česte smene selektora nikud ne vode. Slavoljub Muslin je morao na SP da završi posao posle uspeha u kvalifikacijama. Na SP se ne ide da se pravi (podmlađuje) reprezentacija već da se napravi rezultat.

Muslin nije vodio reprezentaciju na šampionatu sveta. Umesto njega na klupi je sedeo Mladen Krstajić. I nije uspeo.

-Sve je vrlo jasno, jasni su motivi. Ovo je velika bruka, ceo sistem je bruka. Nemam ništa protiv Mladena Krstajića. Jedino što se pitam jeste zbog čega u Srbiji postoje fakulteti za sport, zbog čega postoji profi licenca kad reprezentaciju poveravamo dečku koji nema ni dana trenerskog iskustva -pita se u čudu Zoran Đorđević, srpski stručnjak koga mnogo više poštuju u svetu nego u Srbiji.

Ko umesto Krstajića?

Srbija, ona fudbalska, priča kako je predsednik FSS Slaviša Kokeza smenio Slavoljuba Muslina. On lično a ne neko drugi. Ta ista Srbija takođe tvrdi da ni danas ne zna zašto se to dogodilo.Kokeza je zatim postavio Mladena Krstajića. Fudbalska Srbija ni danas ne zna zašto. Zna samo da se Krstajić u ulozi selektora baš i nije proslavio. Zna to čini se i Kokeza o čijoj odgovornosti niko ne priča. Priča se međutim o nasledniku Mladena Krstajića...

Reprezentaciju navodno preuzima Dragan Stojković Piksi. Da li je tako nešto moguće. Jeste ukoliko Piksi dobije otkaz u Kini. U suprotnom teško da će se odreći višemilionskog ugovora na godišnjem nivou za srpski minimalac. U igri su, navodno, i neka druga imena.

S obzirom da Kokeza često svojim potezima zbunjuje javnost, neće biti iznenađenje ukoliko, uskoro, selektorska fotelja pripadne Veljku Paunoviću, stručnjaku koji je sa U-19 selekcijom osvojio šampionat sveta. Kako sada u A reprezentaciji većinu čine baš momci iz novozelandskog tima koji se okitio planetarnom titulom .