Treba li Krstajić reprezentaciji?

Podobnost Mladena Krstajića za mesto selektora nacionalnog tima je tema koja je aktuelna još od smene Slavoljuba Muslina. Sportska javnost je prilično podeljena po ovom pitanju. Dok jedni smatraju da ga treba podržati i dati mu vremena da uspostavi sistem, drugi su pri stavu da je sav kredit ispucao još posle rane eliminacije na Svetskom prvenstvu.

Istina se krije tu negde između. Zavisi šta volite i želite. Međutim, ono što je sigurno tačno u ovom "limbu", jeste da "Srbija ima sedam miliona selektora". Rekao je davno jedan mudar čovek i od tada ovu poštapalicu, u samoodbrani, koriste svi naši sportski stručnjaci.

Bilo kako bilo, o tome da li Krstajić i dalje treba da bude selektor fudbalske reprezentacije Srbije neka govore činjenice. A one kažu sledeće:

1. Ono što sigurno najviše ide na ruku Krstajiću, jeste to što je Srbija Ligu nacije završila kao prvoplasirana i time sebi dodatno kupila kredit u narodu. Što je Krstajiću bilo neophodno, jer da je došlo do bilo kog drugog scenarija teško da bismo sada uopšte raspravljali na ovu temu. Uz dužno poštovanje protivnika i grupa je bila takva da bi sve osim prvog mesta bila istinska katastrofa (Rumunija, Crna Gora, Litvanija).

2. Bacio je u vatru mlade igrače. Na poslednjim utakmicama, protiv Portugala i Nemačke, Krstajić je prilično promešao karte. U sastavu su se našla neka imena koja do sada nisu imala čast da nose nacionalni dres, ili su ga nosili samo tokom zagrevanja. Dmitrović, Spajić, Bogosavac, Pavkov, Jović - igrači koji su konačno dočekali svojih pet minuta.
3. Treća činjenica se nekako sama nameće. Krstajić je uspeo da ostane neporažen u dva prlično jaka meča i to sa gotovo pola tima. Mogli bismo da diskutujemo o tome zašto je odabrao baš ovakav sastav, šta stoji iza guranja pomenutih igrača, da li nedostatak boljih, ulaganje u budućnost reprezentacije, ili nešto treće... Ali činjenica je da Krstajićevo mešanje karata nije izazvalo posledice. Da li je moglo bolje? Da li je Srbija mogla da uzme više bodova? Odgovor na to pitanje zavisi od toga kojoj od dve gorepomenute, frakcije pripadate.

4. Ono što definitivno ne ide Krstajiću u prilog, jeste atmosfera koju je stvorio oko reprezentacije. On lično ili ljudi oko njega, nebitno je. Bitno je da je on glavni razlog, odnosno njegove odluke. Daleko od toga da je naša reprezentacija ikada bila utopija, ali treba biti iskren i reći da odavno nije bilo negativnije. Otkazi, prepucavanja po medijima, teške reči.. Bilo je svega. Dovoljno je samo spomenuti slučaj Luke Milivojevića, koji traje još od leta. Taman kada se mislimo da smo čuli sve na ovu temu, pojavi se novi zanimljiv detalj koji otkrije, ili potvrdi neku od teorija. Opet u zavisnosti od toga kojoj strani pripadate. Ono što je tačno i o čemu teško da možemo raspravljati jeste da Luka Milivojević poseduje neupitan kvalitet, koji ga je u ostalom i preporučio za kapitena Kristal Palasa.

5. Spisak fudbalera koji ne žele da igraju za reprezentaiju je prilično dug. Ništa kraći nije ni spisak onih kojima se Krstajić iz nekog razloga zahvalio. Već pomenuti Luka Milivojević, potom Stojković, Bane Ivanović, Nastasić, Tošić... Pitanje je i šta je sa Matićem i Kolarovim. Igrači koji su važni šrafovi u svojim klubovima, prepuni iskustva i znanja kojim bi mogli da doprinesu stasavanju nekih novih klinaca, koji će u budućnosti biti stubovi neke nove reprezentacije.

6. Uporno forsiranje defanzivnog stila igre i pored toga što su nam nosioci tima igrači u čijim se matičnim klubovima forsira ofanzivni stil igre.

7. Najbolji strelac Bundeslige i igrač oko koga se otimaju najveći evropski klubovi sedi na klupi. Nije sporno da Luka Jović ima jaku konkurenciju u napadu u vidu Aleksandra Mitrovića, koji je mnogo dao reprezentaciji i postigao dosta ključnih golova. Međutim, isto tako Mitrović se definitivno nalazi u golgeterskoj krizi i ovo je možda baš šansa za mladog Jovića.

Situacija je takva kakva je. Činjenice su tu. Da je dobro nije, ali isto tako može da bude i gore. Ponovo "limbo". Sve zavisi od toga na kojoj ste strani.